Ispijam svoju vodu i vrtim sat na ruci. U mescec i po od kako sam udala ćerku do dana današnjeg smejala sam se samo sa Petrom. Iskreno iz duše. Samo s njim, kao nekada sa Biljanom. Kao nekada sa Banetom, kada mi je krao čokoladice.
Sada čekam Biljanu i Petra i pravim se naivna čekajući da u neprijatnu situaciju dovedem Stašu.
Ne, ja ništa ne znam o njenoj velikoj ljubavi koju je ostavila zbog Banetovog novčanika.
Ne znam ništa o Petrovoj velikoj patnji za ženom koju je voleo i koja ga je uništila.
Ne znam ja ništa o ničemu, ja sam glupača, ali znam jedno- osveta je slatka samo ako stojiš sa strane i ne dotiče te...
Zvono se oglašava i Andrija kao dobar domaćin otvara vrata dok Miljana donosi još jedan set za ručak. A onda se vraća po drugi, jer kao što sam i sama znala, moj plus jedan je jednako tri...
"Dobro veče!", cmače me Biljana, te pruža ruku ostalima za stolom i na kraju gleda Stašu u oči. I ona zna...
"Dobro veče!", Petar progovara i ljubi me u ugao usne, zatim pruža ruku Gagi i namiguje joj.
Sa Banetom razmeni par klimanja glavom kao da vodi više milonski dogovor i na kraju pozdravlja Dejana, "Drago mi je da te upoznam. Čuo sam krasnih stvari o svima vama", pogledom je šarao između Marije i Dejana, a zatim je pogledo u Stašu.
Njen zgroženi pogled bio je melem za moju dušu. Nije propustila priliku da me ponizi. Nije propuštala priliku da se me povredi.
Petar je seo između Biljane i mene, kao fin gost pohvalio Miljaninu kuhinju, a zatim posegao za džepom svoje jakne.
"Ovo je za useljenje, od mene", pa predao koveru Miljani i meni ispunio srce.
Ovim gestom je pokazao poštovanje prema meni i mom detetu. Ovim gestom je ispao veliki čovek, a nije imao nikakve obaveze.
Svako malo sam kuckala poruke.
Smorila sam se kao kamen, a Petove i Biljine poruke vratile su me u život. Iako smo sedeli jedno pored drugog, zaverenici nisu odavali štihove.
"Narode, dezert je bio savršen, ali moje dame i ja moramo da vas napustimo!"
Moje dame? Da napustimo ručak? Da! Odmah molim jer ovde je zanimljivo kao na sahrani nepoznatog skitnice s drugog kraja grada. Miljani svaka čast, ali atmosfera je bila mrtva.
Petar stoji k peka da mu Bilja i ja pružimo ruke, šti rado i činimo, a domaćini nas ispraćaju. Petar se zadržava sekund duže pored Staše i nešto joj šapuće na šta ona postaje zelena u licu. Ali baš zelena.
"Mama, žao mi je!"
"Ne, jasno si mi stavila do znanja i ja sam prihvatila. Međutim, s kim ću da se družim je moj problem. Vaš otac ima Mariju. Staša ima iluziju, Bane ima rupu u grudima, a ja imam Biljanu. Meni je žao ako je tebi bilo neprijatno!"
"Staša nije ni trebala da dođe. Nije je Andrija zvao... Mi smo... Hteli smo... Da pomirimo tebe i Baneta."
"Cenim nameru, ali uspeli ste da pogoršate sve. Bane i ja smo završili jer je Staša bila ubeđena da je Bane zaljubljen u tebe. I to je rekla Andriji. Sada je dobila po zasluzi. Petar... On je moj prijatelj, a definitivno njena slaba tačka," namignula sam i pljubila, zatim pružila ruku Biljani i izašla van stana.
"Znaš, Bejb... Ovde ima nešto veoma sumnjivo."
"Primetila si? A i ja sam. Na koga ti liči Andrija?"
"Upravo tako moje dame!", Petar nam se pridružio, a za njim i Bane.
Bio je zbunjen, a zbunjenost je zamenila spoznaja. Na koga to liči Andrija....
"Jebaću joj mater!"
"Nećeš jer si kukavica. Kukavica koja je sve izgubila. Doviđenja Bane, Bejb je napustila zgradu, odavno, a sada i Dušica odlazi. Narode, idemo negde na cugu, od one zelene žene mi se otvorio apetit za slavljem!"
I otišli smo. Jesmo. Troje prijatelja a dvoje ljubavnika, ruku pod ruku ušlo je u prvu kafanu i navalilo na vino.
"Dakle, moj zet je tvoj sin?"
"Moraš da znaš celu priču..."
"O, znam, Petre! Voleli ste se, ali Banetov novčanik je bio veći!"
"Sada je tvoj veći, ako se ne varam?", sitno trepkam, nije bezobrazno, a tako zvuči.
"Srećom pa me ostavila, sada bih verovatno patio. Bila je i ostala željna para. Valjala se sa Banetom, ništa ozbiljno. Jedne večeri je došla kod mene i mislim da je Andrija nastao te noći. Ili sledeće, nisam siguran, ali več dva meseca kasnije bila je trudna i verena. Za Banetov novčanik!"
"Osim Andrije, ostalo sam znala, izvini."
"Ja sam sumnjao, ali me je toliko povredila da nisam imao želje da čujem za nju. Srećom pa je onaj odozgo poslao tebe, a ti povela Biljanu", povukao je bliže sebi i poljubio u kosu.
Zaljubljenost i kijavicu je nemoguće sakriti...
"Sada zamišljam kako ukočeno sede sa Marijom i Dejanom i jedva čekaju da izađu iz njihovog stana, samo sa bi se poklali na ulici!"
"I onda Staša urla na Baneta kako ue on oduvek imao svoju Bejb, a ona ga je volela!", Biljana je bila jasna.
"I u brak unela kukavičije jaje, tobož jer je obožavala Baneta!", Petar se nadovezao i svi smo se grohotom nasmejali.
"Znaš bilo mi je fascinantno kako providno namešta situaciju da ti budeš u lošem položaju."
"Meni je fascinantno kako je tako plutkouma. Sve igre mogu da igraju dvoje, zar ne? Da si sama došla, bilo bi veselo. Ovako je bilo savršeno! Znaš da se sama pozvala na ručak? Deca su htela da pomire Baneta i mene."
"Sada su posvađali mamu i tatu! Hoćeš da ga primiš nazad, sada kada je zasrao treći put?"
"Ne. Ne zaričem se, ali potrudiću se da vrata mog srca više ne otvori. Ni kada podvije rep, neću. Nije uspeo da me zadrži, neka se potrudi..."
Nakon te večeri, niti se Bane trudio, niti sam ja imala želje da ga vidim.
Bilo mi je muka samo od pomisli na njega i nedostatk kičme u njegovom grešnom telu.
Biljana i Marija su mi bile jedini prijatelji, Petar je postao brat koji donosi sladoled, kada moj rođeni ne može. Moje devojčice sam držala po strani dok sam prolazila možda i najteži period svog života, još od vremena kada sam shvatila da smo Dejan i ja mrtvi.
Nakon te večeri, želela sam da se nikad nismo sreli. Da se nikada nisam prepustila svojoj davnoj fantaziji. Da... Nisam izabrala svoje srce ispred duše. Sada čuvam ono malo što mi je ostalo, jer on se nikada nije borio za nas.
Sada čuvam sebe, za kasnije.
Mnogo kasnije, kada mi celo srce bude bilo potrebno.
Sada... Sada se suočavam sa posledicama svojih izbora, samo što će moja posledica biti presuda za sve...
❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️
