Nađa je kao velika devojčica gegavim hodom pokušavala da siđe sa snežne padine, a na kraju je ličila na veliku snežnu kuglu, a sve u pokušaju da stigne nešto mlađe Borka i Vukana.
Oni su bili zaljubljeni u sneg, baš kao što sam ja bila zaljubljena u njihovog oca. Obožavali su ovu padinu, bili su tek bebe kada smo ih prvi put doveli i spustili sankama. Spavali su cele noći. Vuk i ja smo se u prvi mah zabrinuli, a onda i sami zaspali kao zaklani.
Drugi put su bili na snegu sa godinu dana. Treći put sa dve godine, ovo je njihova četvrta zima na snežnim padinama, a Nađina prva.
"Znači, još uvek se kriješ od Baneta?"
"Ne krijem se, samo sam nastavila sa svojim životom!", baš kao i on. Godinu dana nakon što sam rodila dečake, čula sam da se oženio. Pristojna i fina žena, suprotnost Staši, suprotnost svima nama.
Nije se ranije udavala, posvetila život karijeri.
Ko sam ja da mu uništim idilu?
Taman što je izgladio odnose sa Andrijom, ja mu nisam trebala da napravim još veći jaz.
Ne, nisam ovog puta bila fina zbog njih, već zbog sebe i svog tek na slabim temeljima izgrađenog života.
"Mama, kriješ se!"
"Miljana, ne seri! Kako se krijem kada i ti i Andrija znate gde sam zadnje tri godine? Andrija zna da broji do deset, mogao je da sabere dva i dva i shvati da sam njegovu braću napravila u kupatilu na vašem venčanju!",ups, izlete mi!
Ne nisam se krila, samo sam želela da imam normalan život. Što se svih nas tiče, Vuk je otac mojih dečaka. Naših dečaka. Gledao je kako mi trbuh pupi, brisao mi suze kad gledm neki romantični film i donosio sladoled u tri noću. On je sm govorio da su njegovo blago dobijeno u poznim godinama. Iako je moje godište, nama je bilo vreme da ljuljamo unuke, a ne našu decu- sram nas bilo, ali nije nam bitno. Ne stidimo se. Niko od nas!
"Pa, danas će saznati svakako! Dolazi sa Lelom."
"Odlično. Videće ih, ali im otac nije i neće biti. A ti mi se samo usprotivi!"
"Ja nisam Zoka!"
"Zoka je razumnija od tebe! Zamisli da si Andriji rezervna karta koju povuče kad nema više šta! Zamisli koliko boli kada se neko ne bori za tebe. Zamisli!", znam da ona voli Andriju više od života, a opet malo manje nego Nađu, ali takođe vidim da se upravo ona bori za taj brak svim silama. Ide mojim stopama, samo tako! A to mi se ne sviđa, i koliko mi je mrsko, neću da se uplićem neka sam udari glavu.
"Drugo, Gaga se udaje na proleće, nemoj da i nju stresiramo. Tebe sam poštedela, sklonila sam se iz vaših života. Zoka tek treba da voli, nemoj da joj ogadimo život. Razumi, Miljana, mir u svetu ne možeš tu da doneseš!", već sam zapenila dok me gleda bledo i izgubljeno. Pogodila sam suštinu, zar ne?
"Devojke, hajde da popijemo toplu čokoladu!", Vuk je doneo termos i šolje za sve nas, posebno Milju i mene koje smo ceo dan na snegu s decom.
"Hvala ljubavi! Hoćeš da nam se pridružiš ili dieš kod Bilje i Petra?", glavom kimnem ka njima koji se sankaju barabar sa decom. Sankanje je postalo naš sport, nema skija za nas trapave!
"I da propustim ovu lepotu ovde?", aludirao je na klince koji su mokri, crveni i smrzli. Koji su srećni!
Seo je na moje sanke, više mi nisu dali "kliska" da se spuštam padinama, pa natopio vrelu tečnost u šolje.
"Spavaće kao zaklani. Da isprobamo teoriju o kuku?"
"Fuj, zvučiš kao baba Nevenka!"
"Znaš šta, Miljana? Zvuči kao normalan, zdrav muškarac, a ja to nisam shvatala", okrenem se zatim ka Vuku i namignem mu. Onako značajno. Pa neka mi otpadne kuk, do sada nije!
Muškarac ima zdravu volju za makar jedna seksiš nedeljno čak i na pragu pedesetim, verovali ili ne. A ovaj moj muškarac je prodžarao paučinu i tamo gde sam mislila da je nema. Više od jednom nedeljno, samo se sada više uzdam u spiralu!
Očekivali smo da svakog trena stignu Bane i Lela. Dejan i Marija su ih pretekli za ceo jedan dan.
Dogovor je bio da ovu Novu godinu dočekamo tamo gde je sve počelo, ili se završilo nekima od nas.
Na ovoj planini sam ostavila sve iza sebe. Na ovoj planini sam ostavila mladalačko ludilo u prošlosti gde je i trebalo da ostane, a upoznala onog koji me je doveo do moje sreće.
Na ovoj planini svoju priču započele su Bilja i Gaga. Ova planina obećava...
"Kevo, može kuvano vino?"
"Sa malo bibera?"
"I muskatnim oraščićem!"
Vukašin me sve ovo vreme zove kevo i ne zameram mu. Sada ću mu i zvanično biti keva, kroz par meseci.
I ne, nije Gaga trudna, želela je da završi makar pola fakulteta pre nego što se uda, a želela je da se uda zato što se ludo vole. Mladalački i slepo. Veruju u njih, veruju u uspeh. Veruju da ima makar pet kašika meda više pre nego što stignu do govana.
Miljana se trudi da izvuče još malo meda iz kante, ali već je krenula da kusa govna. Jednom sam joj rekla, odrekni me se slobodno, ali nemoj na moja vrata da kucaš kada krenu problemi. Porodice se ne odriče. Majka ne ostavlja svoju decu. Neću joj okrenuti leđa, ali mora da nauči da sada ima muža. Da on mora da brine o njoj, ne mama, ne tata.
Da samo pomisle kada Nađa sa detetom u rukama dođe njima u kuću i kaže da je gladna- kako će se osećati.
One nisu bile gladne, a Dejan i ja se nismo voleli odavno.
One nisu bile gladne, a moj muž je patio za bivšim ljubavi.
Nisu bile gladne ni kada smo se razveli.
Nismo dozvolili da trpe, da osete naš manjak ljubavi.
Neću je se odreći još manje joj leđa okrenuti, ali mora da nauči. Ako dođe do toga da joj zaista trebam, u moj zagrljaj uvek može da se skloni.
"Kevo..."
"Nešto si mi mnogo fin! Pljuni klinjo!"
"Popi brzi vino! Dolazi Zokin momak!"
E, lepote!
Ubrzo su nam se pridružili Bane i Lela. Bane nije skidao pogled sa dečaka, gorka istina u njemu je postala još gorčija. On je čuvao tuđe, a njegovo čuva drugi. Nije onaj koji napravi već onaj koji voli.
Vuk ih je bezgranično voleo, a moje devojke poštovao.
Pozdravili smo se kao prijatelji i nije me oslovio sa Bejbi. Bila sam Dušuca. Shvatio je da je Bejb zaista otišla.
"Deca spavaju! Idemo svi napolje!", Vuk je objavio i dobacio mi jaknu.
Naš ritual, skakanje u snegu pod ne tako čestim vedrim nebom.
"Idemo! Prva skačem!"
"Prva?"
"Skačem, Vuče, zadrži me!"
"Držaću te zauvek!"
❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️
Naša Bejbi je dobila svoj srećan kraj. U stvari, osim rospije svi su dobro prošli.
Ni najjača ljubav ne može da pređe preko kukavičluka i ne može jedan da voli za oboje. Ne biva. Nikada. Život kao i ljubav su niz kompromisa. I ljubavi ima različitih. I prijatelja. O, i ljudi su različiti.
Ovom pričom se odjavljujem.
Ne napuštam vas, samo ne znam kada će kuhinja ponovo da me lupi u glavu, ili da mi pukne cev u kupatilu pa da dobijem inspiraciju i napišem neku priču.
Naravno, tu sam, biću tu i dalje, samo možda kao čitaoc, a ne pripovedač.
Do neke nove prilike, čuvajte se, volite i poštujte!
Čitamo se!
Vaša Ikac
❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️❤️
