Rumena, srećna i zadovoljna. Verovatno su me ćerke prezirale zbog odluke, ali ova odluka je bila moja i za mene. Samo za mene.
Vukašin, iliti klinac je bio u pravu. Njegov je stric bio idelano neidealan za mene, savršen za izbegavanje. Ali savršen za plesanje kada utihne sve u kampu. Kada skuva kakao i sedne pored mene, ušuška nas pod ćebe i samo ćutimo.
Savršen za razgovor, idealan za čašu vina. Ili dve.
Nije sve u ljubavi, ima nešto u veštačkom kuku i onome da ti neko u starosti doda štaku.
Ali u Petru to nešto nisam našla.
Doček se neverovatno brzo približio, a sa Petrom sam obišla sve padine, udoline i pećine planine, sada osećajući se zdravo. Izlečeno.
Poletno, ali opet zahvaljujući prijateljima i dobrim ljudima, ne iluziji ljubavi koju sam gajila. Ljubav ne leči, ljubav ubija, ako se ja pitam, ubila me je dva puta.
"Duška? Srećo, smrznućeš se tu!"
Vetar je nemilosrdno duvao, donosio nove nanose, snega je bilo iznad visine kolena. Bilo je hladno, štipalo me je za obraze, ali ovakovo trežnjenje mi je falilo. Mali dodir prirode i voala! Nova ja!
"Zgrejaće me čaša vina, a večeras i sam doček Nove. Šta su spremili večeras?"
"Biće neka žurka u restoranu, pozvani smo, piće je neograničeno."
"Mani me s pićem, čaša vina za mene je limit, ali neću da izbegnem đuskanje...", pružila sam mu ruku tek onda shvativši koliko mi se dupe smrzlo a da nisam ranije primetila.
U samom hostelu sačekalo nas je kuvano vino sa daškom bibera i moram reči da mi je prijalo. Opustilo je moja čula, ali ne i kočnice. Bila sam nasmejana i srećna, a ne pijana. U stvari, osim večeri kada samo slavile Biljin rođendan, nisam bila ni blizu pripita. Ali za sve postoji prvi put.
Nošena nekom posebnom energijom, vratila sam se u svoj sobičak i sa posebnom hrabroću navukla Baba Mrazica veš.
Dođavola, imala sam spremnu tablu vijagre, možda, ali možda je upotrebim večeras. Ako ne, Bože moj, barem se osećam neverovatno seksi.
"Hajde Kevo, čeka nas švedski sto!", Petar me dozivao s druge strane vrata, ne znajući koliko velika kugla nervoze se formira u mom stomaku. Možda i bude nečeg večeras?
Možda suknja do kolena i čizmice ispod kolena potaknu njegov motor, pa hidraulika kaže da je sposobna da me prodrma malo?
Dekolte crvenog džemperića i visoko podignuta kosa, naznaka tetovaže na mom vratu. Moje novo ja.
"Spremna sam Tatice, vodi me u provod!", otvorila sam vrata i primetila lepog muškarca pred sobom. Zaista lepog.
Šta da radim s njim?
Muzika je treštala, sve od Silvane do Nirvane kako se pričalo u neko moje vreme, tako da sam pronašla par numera koje su me pokretala, ali i par onih zbog kojih sam želela da isečem vene tupim ordever nožem.
"Mislim da me još nisi častio pićem", njišem kukovima ispred Petra koji svoje ruke drži na mom trbuhu i lagano me prati.
Češamo jedno drugo, a po onome što me češa o leđa, a pod farmerkama se nalazi sigurno nije kopča kajiša. I veće je i daleko mekše. Mami me i doziva.
"Piće je džaba, Kevo. Podelimo čašu vina!"
Podelili smo vino.
Podelili dodire, otplesali ples ili dva. Nismo razmenjivali reči, razmenili smo pogled.
Ključeve od naših soba i obreli se u njegovoj, mnogo prostranijoj i komfornijoj od moje.
Stajala sam pred njim. Mlitav ud i ja suva kao barut, bili su sigurni znaci da među nama nema hemije.
Ne bi mogli da se podignemo ni uz pet kutija, tabla je bila malo.
Moja Baba Mraz oprema poželela je srećnu Novu godinu njegovim boksericama, ali to je bio naš najintimniji kontak...
"Nisi mi rekao kako se završila tvoja tragična ljubav", ležala sam na njegovoj ruci uvijena u ćebe i zevala u televizor.
"Umrla je. Ne zaista, već figurativno. Ja sam je voleo, ona mene nedovoljno. Otišla je za boljim, a ja je nisam preboleo."
"Ili našao onu pravu?"
"Pomislio sam da bi ti mogla biti ona prava, ali sa ovom erektilnom disfunkcijom...", udarila sam ga jastukom u glavu, zatim pomazila po obrazu.
"Nemaš disfunkciju, konju, nego moje gorivo nije za tvoj motor. Ali..."
"Nemoj da ti padne na pamet!", pročitao me je, ali odmah. Mislim da bi Biljana bila ono pravo za Petra.
Dvoje slomljenih, na pravi način kompatibilnih, biće idealni!
"Šta? Na šta ja tebi ličim?", smejem se, mi smo dvoje pogrešnih u pravom trenutku koji mogu samo da pomognu jedno drugom. To ću i da uradim, eventualno, ali samo ako uspem da dovučem Biljanu ovde.
Neće se ona snaći na onim njenim štiklama, ali vredi probati.
"Ličiš na mene. Pozvao sam ti ćerku. Izvini, nije trebalo, ali meni je bilo potrebno. Tražio sam idelan poklon za tebe i ona mi je rekla. Takođe... Vukašinu je potrebno, pa sam malo..."
"Malo šta? Pozvao ih ovde?"
"I doćiće sutra", kaže mi hladno, te izvuče dugačku kutiju.
Malo je stvari zbog kojih padam u nesvest, a neke od njih su čizme, knjige i ogledala. Dobila sam prelepo ručno ogledalo, starinske izrade, sa posvetom.
Izgravirano jednostavno i diskretno, jedno obično lepota dolazi iz duše bilo mi je draže nego mnogo skuplji ili veći poklon.
"Hvala, ali ovo te neće spasiti. Prvo, orobio si mi putnu torbu. Drugo, neće doći samo jedna moja kćer, ceć će doći cela bolumenta prirodnih katastrofa. Još ako mi i majka dođe..."
"Ne, doćiće samo Dragana, a dovešće je Biljana."
E, dragi moj, sam si svoju sudbinu zapečatio!
"Onda, trebaće mi snage za sutra", okrenem mu leđa i umesto da utonem u san, potonem u crne misli.
Šta u stvari mene muči?
Što sam sala sebi oduška?
Šta u stvari radim? Bežim?
Ne, ne bežim, samo sebi dajem vremena da shvatim šta želim.
Znam šta i koga volim, ali šta želim!?
Volim svoje devojke. Iznad svih, na prvom mestu. Zato sam Banetu pokazala vrata, s jedne strane razlog je bio Miljanin brak, s druge moj miran san. San mi nije miran, Bane se vraća, a Miljana je valjda dovoljno pametna da se izbori za sebe.
Dakle, želim miran san.
I Baneta u njemu.
Ali da li mi treba Bane koji popusti pod pritiskom?
Nije to uradio jednom, veš dva puta!
Prvi put kao klinac, jer to smo bili.
Drugi put, pokleko je pred brljarijama razmažene mu bivše žene.
Jer ona je htela da bude u centru dešavanja, a ne njihivo dete. Moje dete. Moja deca...
"Ne udaraj me tom lopatom!", osetim kako mi ruka leti i pada pored mene. Sigurno sam se bacakala u snu.
"Udraću te nečim drugim, Tatice! Srećna ti Nova, prijatelju moj!"
"Srećna i tebi, Kevo! Spremna za danas?"
Spremna i iščekujem. Ne samo da je došla ta famozna Nova gosina i odbroavanje je krenulo o početka, već sam i donela nove odluke.
Jedna od njih biće da ugodim ne samo sebi, već i onima koje volim, a vremena za njih imala nisam.
Petar i Biljana biće idelano idelani, ali pre toga, Petar će morati da se iskupi za poziv mojoj kćeri.
Razumevši Biljanino ponašanje sve ove godine znam i kako da unovčim svog novog prijatelja....
💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖
