Otrov u raju

9.

Zvuk klizaljki i udaraca paka koji je leteo po ledu su umirili Kazovo srce. "Kaze ovamo!",povikao je jedan od njegovih saigrača. Kaz mu je hitrim pokretom štapa dobacio pak. Ubrzo su postigli pogodak. Ostalo im je svega par treninga do velike utakmice i svi su bili jako uzbuđeni. Kazu je to vrlo dobro došlo kako bi okupirao misli. Poslednjih nekoliko dana se fokusirao samo na teretanu i treninge na ledu. To mu je pomoglo da drži pod kontrolom sav bes koji je držao u sebi. Ubrzo je pak opet bio u njegovom posedu. Hitro se provlačio pored ostalih igrača i iz sve snage skucao pak u gol. "Bravo Kaze",povikali su saigrači. Osmehnuo se. Zaista je voleo da pobeđuje..

Nakon treninga odlučio je da da sebi oduška i ode na kafu u kafić gde je bio siguran da nikog poznatog neće sresti. Otišao je u Južni bulevar, sasvim običan deo Volgoroda gde su blejali obični ljudi. Voleo je da dođe tu i divi se jednostavnosti njihovog života. Znao je naravno da i oni imaju svoje probleme, ali problemi bogataša su bili izvitopereni na svoj način.

Ušao je u maleni kafić "Tofi" koji je bio gotovo prazan. Njegov prelepi enterijer sastojao se od keramičkih saksija i svetlih tonova. Ubrzo je seo za jedan sto u uglu kafića. Bio je odeven u jednostavan smaragdno zeleni duks i svetlo plave farmerke stoga nije odudarao od ambijenta. Stavio je torbu sa stvarima za trening na pod kraj sebe i počeo da lista meni. Obožavao je sve smutije koje su posedovali i baš bi mu dobro došao jedan posle ovako napornog treninga. Njegovom stolu je ubrzo prišla simpatična devojka plave kose do ramena. Njeno lepo lice su uokviravale oštre šiške i svetlo smeđe bademaste oči.

"Zdravo, šta ti mogu doneti?",rekla je uz smešak. Kaz je podigao pogled ka njoj uz osmeh. Nije mu se skoro dogodilo da mu se neko tako ležerno obrati. Pre nego što je stigao da odgovori oniži čovek koji je izgleda bio menadžer kafića je prišao devojci ljutito. "Kako te nije sramota da se tako obratiš ovako važnom čoveku? Znaš li ti ko je ovo uopšte?",upitao je prekrstivši ruke. Devojka je zbunjeno zatreptala opazivši Kazovu torbu za trening. "Izvinite ja ne pratim sport", promucala je dok se čovek samo uhvatio za glavu od muke. "Sport?? Kasijus Darzel je kapiten Vukova ali takođe i sin grofa i grofice Darzel!",objasnio je čovek ali Kaz je na to samo odmahnuo rukom kako bi se menadžer smirio.

"Nema potrebe da pravite frku stvarno. Nije mi zasmetalo čak mi je i simpatično da neko zapravo ne zna ko sam. Vaša radnica je jako fina i kulturna",rekao je uz jedan od svojih osmeha koji nisu dozvoljavali pregovore. Menadžer je samo nastavio da se izvinjava uz ljigavi osmeh dok je odstupao od stola i dalje ošinuvši konobaricu prekim pogledom.

"Izvinite stvarno moja je greška",rekla je devojka obrativši se Kazu. "Nemoj mi persirati i ako ti menadžer bude pravio problem popričaću ozbiljnije s njim",insistirao je Kaz fiksirajući je svojim tamnim očima. Devojka je klimnula glavom uz zahvalan osmeh. "Okej šta ti mogu doneti onda", dodala je. "Jedan smuti od manga i ananasa molim te", uzvratio je Kaz. "U redu", objavila je udaljivši se od stola. Kaz je pratio kako je odlazila uz vragolasti smešak. Posle nekog vremena devojka je donela smuti. "Uživaj",rekla je zaokrenuvši se da ode. "Hej, nisam čuo kako se zoveš?",upitao je Kaz.

Devojka se okrenula iznenađena njegovim rečima. "Katja, drago mi je",rekla je pružajući mu ruku. Naspram njegove čvrste ruke njena je bila tako mala i nežna. "Kaz, takođe",uzvratio je zadržavši njenu ruku malo duže nego što je trebalo. Katja ju je ubrzo izmakla. "Ostaviću te da uživaš u smutiju onda",rekla je udaljivši se od stola. Kaz je klimnuo glavom i tada su se oboje osmehnuli. Nije znao zašto ali od svih ljudi koje je upoznao ova devojka se činila zaista interesantno i upečatljivo. Nekako je bila jednostavna, neiskvarena. Nije upoznao mnogo takvih ljudi. Poželeo je da makar nekim delom ima to što je ona imala. Tu čistotu, nevinost.