Otrov u raju

15.

Vatreno nebo nadvijalo se nad Volgorodom. Sunce se stidljivo izdizalo iznad tamnih oblaka kao prvi trag svitanja. Većini ljudi dan je tek trebalo da počne, dok nekima možda nikako da se završi...

Artem je sedeo ispred groba svog oca i ćutke posmatrao njegovu spomen ploču. Kosa mu je bila nemirnija nego inače, košulja izgužvana i prljava a ruke i dalje crvene i modre od sinoćnjeg incidenta. Njegove zlatne oči treperile su nemirnim sjajem. "Voleo bih da si tu oče. Voleo bih da je sve kao što je bilo. Sada je sve tako komplikovano",prošaputao je pogleda fiksiranog pred sobom. "Ne znam šta radim. Pokušavam da se ne udavim u ovom prokletom haosu ali ne uspevam. Kako je moguće da sam uvek okružen ljudima a ipak se osećam potpuno samo? Kralj nema prijatelje zar ne? Pre bih rekao da kralj nema nikoga zapravo. Nemam ni sebe..Od mene se očekuje da budem kao ti ali oče ja to nisam. Nikada neću ni biti. Ne znam ni ko sam. Ne prepoznajem sebe u poslednje vreme i bojim se šta će budućnost doneti. Ne znam kako ću dalje. Da smo makar zamenili pozicije možda bi i sve bilo kako treba..",nastavio je gotovo nemim glasom dok su mu se oči caklile od gorkih suza. Čak ni među mrtvima nije pronašao utehu. Da li će je doduše ikada i pronaći?

*****

Ulazna vrata Grimizne palate su se uz škripu otvorila. Artem je uveden u pratnji Leva koji ga je opazio na samoj kapiji. Darija Voronin se probudila od buke u prizemlju i strčala se niz stepenice da vidi šta se to dođavola dešava. Kada je ugledala svog sina ispustila je krik koji bi probudio čitav Volgorod...

"Artemise šta ti se desilo?",upitala je pritrčavši ka sinu koji se bacio u njeno naručje. "Lev kako si mogao dozvoliti da odluta u pola noći",obratila se zatim bodi gardu koji je pokušao da odgovori. "Nije Lev kriv. Napravio sam veliku glupost i ne znam šta da radim",promrsio je Artem naslonjen na njeno rame. Darija Voronin je mazila sina po kosi drhtavim prstima pokazavši pogledom ka vratima da ih Lev ostavi same. "Sve će biti okej dušo. Sve ću srediti. Šta god da si uradio nestaće dok se probudiš. Sve će biti bolje ujutru videćeš", uveravala ga je. Artem je slušao njene reči nadajući se da je u pravu. Znao je da mora da izgleda toliko loše da je probudio Darijinu nežnu stranu. "Ali već je jutro..", uzvratio je posmatrajući sunčeve zrake kako se probijaju kroz prozore. Zora je svitala dok je Artemov um obuzimao sumrak...

Vasja i Taisija su krišom posmatrale celu scenu sa vrha stepeništa ne usudivši se da išta kažu. Bile su samo u stanju da gledaju scenu kao iz nekog uvrnutog košmara.

"Umoran sam, jako sam umoran",rekao je mladi kralj pridigavši se da krene ka stepenicama koje su vodile ka njegovoj sobi. "Hajde prvo da te očistimo okej",predložila je njegova majka prativši ga uzastopce ga ka spratu. Taisa i Vasja su samo razmenile kratke poglede i brzo se povukle u svoje odaje kako ne bi bile opažene. Hiljadu pitanja im se stvorilo u glavi. Vasja nikada svog brata nije videla ovakvog i prvi put u dužem periodu je ostala bez teksta. Nešto definitivno nije bilo okej.. Taisija se s druge strane pitala za kakvu se to osobu zapravo udaje?

*****

Zoja nije mogla oka da sklopi od kad je stigla kući. Samo je ležala u krevetu zagrlivši svoje pse Apoloa i Rubi. U glavi joj se konstantno vrtelo sve što joj je Artem sinoć rekao, sve što je uradio. Kakve su to loše stvari o kojima je pričao? Ništa prokleto nije imalo smisla...
Pored svega što se desilo s jedne strane je i dalje osećala krivicu što je ostala nema na sve što joj je rekao. Nije mogla da kaže išta. Nije želela da ga laže. Previše ga je volela da bi to učinila. Tako joj je nedostajao njen najbolji prijatelj čiju ljubav nije mogla uzvratiti. Ne na način na koji je on to želeo...

Dan je prolazio u agoniji njenih misli i stoga je odlučila da se fokusira na skiciranje odeće za Artemovo i Taisino venčanje. Najmanje što je mogla je da im napravi prelepu odeću u nadi da će to povratiti makar delić njihovog prijateljstva. Ceo celcijati dan je sedela udubljena u crteže da nije ni skontala da je već došlo veče. Ruke su je bolele i mislila je da će se stopiti sa olovkom. Napokon je ostavila papire kako bi malo odmorila. Uzela je telefon u ruke i videla da Artem nije odgovorio na njene silne poruke o tome da joj je žao zbog svega i da se brine za njega. Duboko je uzdahnula protrljavši slepoočnice. Tada je neko zakucao na njena ulazna vrata.
Možda je to bio Artem? Ta misao ju je i radovala i pomalo plašila u isto vreme...

Strčala je do vrata u pratnji svojih pasa ali na njeno iznenađenje to je bio Kaz. Svakako još jedna osoba s kojom je imala čudan susret juče. "Hej Zo izvini za ono juče. Da li si možda za pidžama parti",upitao je uz jedan od svojih neodoljivih osmeha noseći sa sobom gomilu grickalica. Zoja se nasmešila pustivši ga unutra. Zaista joj je bilo drago što nije sama trenutno...

"Izgledaš užasno. Video sam da se sinoć partijalo",rekao je bacivši se na kauč. Stavio je zatim grickalice na sto. Zoja se na trenutak sledila i automatski obrisala sve storije što je sinoć okačila. "Ne ponovilo se",rekla je sedajući pored njega. "Šta bi Kaze? Zabrinuo si me juče. Čula sam za nezgodu sa firmom tvojih roditelja nadam se da je sve okej",dodala je otvorivši kesicu čipsa. Kaz  je samo odmahnuo rukom kao da to nije ništa bitno. "Ma sve je okej Zoja opušteno, samo klasične porodične drame. A za firmu sigurno su već sve rešili. Bez brige. Hajde samo da odmaramo mozak okej?", uzvratio je s smeškom. Zoja je klimnula glavom i više nego saglasna. "Hteo bih da te pitam za jedan savet pa možemo da gledamo neki film ako želiš", predložio je. Zoja se izenadila i saglasno klimnula glavom. "Fast and furious maraton?",upitala je. "Još pitaš čoveče",složio se. Zatim je nastavio: "Ima jedna devojka, radi u kafiću koji volim. Izašli smo jednom samo prijateljski ali jako mi se dopala. Dopadam se i ja njoj"

Zoja se zakikotala prvi put nakon ko zna koliko vremena. "Kasijus Darzel traži ljubavni savet! Ovo je apsolutno genijalno! U čemu je onda problem",podstakla ga je da nastavi. Kaz je slegao ramenima uzimajući čips. "Ona želi da budemo samo prijatelji. Razumem zašto ali misliš li da postoji šansa da se iskobeljam iz frend zone?",s nadanjem je upitao. Zoja se zamislila nekoliko trenutaka. "Kaze ne treba da sumnjaš u sebe. Polako tek se upoznajete. Zovi je sutra opet na neku kafu nešto. Znam da ti je jako teško što ti se ne baca pod noge ali ko zna možda je baš takva devojka prava za tebe. Samo daj malo vremena i uz tvoj šarm bićeš potpuno u redu" Kaz ju je tada poljubio u obraz. "Hvala ti Zo. U pravu si",dodao je s malim olakšanjem. "I da budeš li ikome pomenula da sam tražio savet ubiću te", dodao je. Zoja je prevrnula očima. "I da želim reći ljudi mi ne bi verovali verovatno", nasmešila se.

"Hej, jel si se možda čuo s Artemom? Nekako mi deluje čudno u poslednje vreme", upitala je. Kaz je odmahnuo glavom zbunjen. "Nisam, mada bio mi je isključen telefon juče. Kako to misliš čudan?" Zoja je na to samo slegla ramenima. "Nemam pojma, hajde da gledamo film",objavila je upalivši plazma tv pred njima...

*****

"Hajde, vreme je",objavila je Darija Voronin otvorivši vrata Artemove sobe. On je sedeo obučen u crnu rolku i crne farmerke. Preko leđa je ogrnuo sivi kaput sa oštrim ivicama i pošao za majkom...

Vasja je sa prozora gledala kako njena majka i brat sedaju u Lamborghini i odvoze se u nepoznatom pravcu. Osetila je zatim nečije prisustvo iza leđa. "Šta hoćeš",upitala je ni ne osvrnuvši se da bi znala ko je. Taisija Utkinski je stala kraj nje posmatrajući istu scenu. "Tvoj brat je pun iznenađenja moram priznati",rekla je nekako impresionirano. Vasja se nasmešila. "On je jedna velika misterija to je sigurno",složila se zatim se uputivši ka svojoj sobi. Imala je važan poziv za obaviti...