Otrov u raju

24.

Veče je obojilo ulice Volgoroda tamno ljubičastim nebom i svetlećim lampionima. Artem je stajao na trgu čekajući svoje najbolje prijatelje. Činilo se da je prošla čitava večnost od kada su se videli samo njih troje...

"Hej",rekla je Zoja prilazeći uz bojažljivi osmeh. Artem ju je čvrsto zagrlio. "Nedostajala si mi",rekao je tiho u njenu talasastu kosu. "I ti meni",složila se Zoja uz osmeh. Bože bila je toliko prelepa na ovoj svetlosti ali Artem se ovoga puta osetio drugačije. Makar jednim delom. Nije bilo kao pre. Njegovo srce nije zastalo kada je došla već samo blago zadrhtalo.

"Deluješ drugačije.. nekako ispunjeno..",rekla je Zoja odvojivši se od njegovog zagrljaja. Artem se iznenadio ovom njenom opaskom. Slegao je ramenima. "Hvala.. ti mi deluješ malo tužno s druge strane. Šta se dešava",dodao je zabrinut. Zoja se osmehnula nekako zamišljena. "Svet koji znam se konstantno menja i nekako ne stižem da uhvatim korak pretpostavljam",dodala je. Tada im je prišao Kaz oboje ih čvrsto zagrlivši. "Ljudi moramo češće da se viđamo imam osećaj da smo tri različita sveta trenutno",rekao je teatralno. Zoja i Artem su se kratko pogledali. Nije da nije bio u pravu...

Seli su u restoran s pogledom na Cvetni trg u svom šarenilu. Za večeru su dobili testeninu sa parmezanom, piletinom i pečurkama uz lagani šampanjac. "Ljudi šta se dešava? Kako ste ovih dana", upitao je Kaz isuviše srećan. Nekako je delovalo da malo previše forsira taj stav. Artem i Zoja su primetili tu suptilnu promenu mada doduše sve troje su trenutno delovali drugačije nego inače.

"Ništa specijalno. Kraljevske dužnosti što bi se reklo",rekao je Artem naslonivši se na naslon stolice. Kaz i Zoja su klimnuli glavom ispivši gutljaj šampanjca. "Videla sam vaš intervju. Svaka čast dobro ste se snašli",nadovezala se Zoja. Artem se zahvalno nasmešio. "Ta reporterka je stvarno nešto posebno.. Plus naši roditelji koji su hteli da prodamo priču kako čekamo dete! Haos",požalio se Artem. "Isuse Hriste oni zaista ne znaju za granice! A kako vam je u braku s druge strane?", nastavio je Kaz uz namig. Artem je prošao prstima kroz nemirne lokne. "Dobro pretpostavljam.. zakopali smo ratne sekire",objavio je veselo. "Od neprijatelja do ljubavnika nešto najlepše",dodao je Kaz uz šalu. Artem je kratko pogledao Zoju. "Samo smo prijatelji ko zna šta budućnost donosi. Svakako smo osuđeni jedno na drugo i za sada funkcionišemo",dodao je već se zasitivši ove teme. Ili je pak okolišao oko nečega što mu je bilo na umu?...

"Šta ima s tobom Zoja? Šta se to sa tvojim svetom događa",dodao je Artem kako bi promenio centar pažnje na nju. Zoja se nasmešila. Toliko toga se desilo.. Ipak, nije baš mogla sve reći.

"U suštini prestajem sa modelingom",objavila je dok su je drugovi zabezeknuto gledali. "Ali.. ali zašto",upitali su u čudu. Zoja je slegla ramenima uz uzdah. "Mislim da je to prava odluka za mene trenutno. Posvetiću se sebi i videću gde me to vodi",objasnila je. "Šta kažu tvoji roditelji?",dodao je Kaz. Zoja se neprijatno osmehnula. "Hmm nisam im još rekla, zvaću ih kad dođem kući na video poziv.. Vreme je da se neke stvari menjaju. Pod tim mislim na sebe",pojasnila je.

"Zoja sa tobom je sve u redu! Ne moraš se menjati",rekao je Artem odlučno. "Da, bukvalno nema potrebe", složio se Kaz. Zoja ih je zagrlila uz zahvalni osmeh. Da je makar i ona tako mislila... Mada bilo je kostura u ormaru za koje je bilo vreme da odu. Iako nisu znali njene razloge itekako su znali njenu raskalašnu prošlost. Bili su divni što nisu isticali ništa ali mogla je videti da su ponosni na nju što želi bolje za sebe. "Jedino je bitno da ti budeš srećna Zo",dodao je Kaz. "Tako je. Pronaći ćeš svoj mir ne brini se",složio se Artem. Zoja je zaista poželela da se to ostvari. Mada prvo će nastati haos kako bi došla do mira. Haos zvani Vasja Voronin i uništavanje mode. Dođavola bojala se i pomisliti u kom pravcu će sve to otići...