Otrov u raju

49.

Žurka u studiju prolazila je u pripitoj euforiji. Ipak, mogla se osetiti doza napetosti u vazduhu. Zoja se trudila da bude prisutna i vesela ali misli su joj podsvesno odlazile u dva pravca...

Prva stvar koja ju je mučila je konflikt između Kaza i Artema koji je ostajao nerešen. Ona, Katja i Taisija su nekako pokušavale da ispipaju teren i da ih nateraju da makar popričaju. Kaz je bio otvoren za tu opciju dok je sam pomen razgovora sa Kazom u Artemu izazvao nervozu. "Ovde sam zbog tebe Zoja. Ne želim da ti kvarim ovako važno veče a moj razgovor sa Kazom bi izazvao upravo to. Previše je ozbiljna i složena tema kako bismo je ovde započeli. A i između ostalog moram još neke stvari da rešim",objasnio je mladi kralj nekako zamišljen.

To je prosto bilo to nije bilo vajde da se išta uradi trenutno. Makar su se držali podalje jedan od drugog i koliko toliko uživali u večeri...

Druga stvar koja je mučila Zoju bio je upravo njen razgovor sa Artemom. Videla je tretman koji je Kaz upravo dobijao zbog nečega što je prećutkivao toliko dugo. Da li će i ona dobiti istu reakciju?... Toliko se bojala od te pomisli da je celo veče pokušavala da se smiri šampanjcem koji je zapravo samo pogoršao situaciju i pojačao njenu anksioznost.

Da li će njen razgovor sa Artemom upropastiti sve? - nije mogla da se ne zapita.

"Hej Zo.. izvini moramo da idemo. Mama mi je javila da hitno dođem u porodičnu vilu",rekao je Kaz trgavši je iz već opsesivnih misli. "Šta se dešava?",upitala je Zoja zabrinuto pogledavši Kaza i Katju.
Kaz je slegao ramenima. "Idem da vidim o čemu se radi pa ću ti javiti. Izvini još jednom što odlazimo ovako",objavio je. Zoja ih je oboje čvrsto zagrlila. "Nema potrebe.. zaista mi je drago što ste tu za mene pogotovo danas.. Javite mi obavezno šta se dešava",objavila je dok ih je pratila ka izlazu. "Hoćemo ne brini se",dodala je Katja uz osmeh.

Nakon njih ostali su takođe polako počeli da odlaze. Bilo je vreme da završi s tim. Duboko je uzdahnula pošavši ka Artemu koji je sedeo sa Taisijom i još par Zojinih koleginica. "Hej možemo li da popričamo?",upitala je Artema na šta se on krajnje zbunio ali klimnuo glavom i pošao za njom. Taisija se takođe zbunila predosetivši da se nešto loše dešava ali odlučila je da sačeka u nadi da se njen loš osećaj neće obistiniti...

*****

Otišli su na malu terasicu koja je gledala na mutna svetla usnulog Volgoroda. Artem je prekrstio ruke vidno zabrinut. "Šta se dešava Zo?", upitao je. Zoja se osmehnula ali njen pogled je bio nekako uplašen. Počela je da vuče rukave dugačke crne haljine koju je nosila kako bi se malo smirila. "Arteme prvenstveno me zanima kako si? I dalje nisam dobila obrazloženje gde ste ti i Taisija bili sve ovo vreme a i nisam stigla da ti kažem da sam ponosna na tebe što si rekao sve ono  onaj dan.. Volela bih da sam nekako bila više tu za tebe.. da sam razumela tvoja osećanja... Da sam znala sa čime se boriš sam..", započela je na šta ju je Artem privukao u topao zagrljaj.

"Zoja sve je u redu uveravam te. Hvala ti što me voliš i prihvataš bojao sam se da me nećete gledati isto kada saznate za moju dijagnozu ali to se hvala bogu nije dogodilo.. Otišao sam sa Taisijom u grad Zaboravljenih na par dana i trebalo mi je da se iskuliram.. da saberem misli. Imam neke porodične drame oko cele situacije sa Filipom i mojom majkom. Pokušavam da svemu dam smisao i moram da vidim šta ću sa Kazom.. znači mi što imam tebe i Taisiju trenutno..pored svega ovoga vi ste jedina stabilna stvar u mom životu", odgovorio je uz osmeh.

Zoja se odvojila od njega obrisavši jednu suzu koja joj je skliznula niz obraz. "Hej, zašto plačeš? Jel sam rekao nešto pogrešno?",zbunio se. Zoja je na to odmahnula glavom uhvativši se za ogradu balkona. Hladan večernji vetar zarumeneo joj je obraze i izoštrio pripite misli koliko je to bilo moguće doduše...