Otrov u raju

20.

Osećaj da si van koloseka se vešto prikrade. Pogotovo kada si okružen ljudima od kojih odudaraš. Svet oko tebe se kreće a ti si negde usporen. Ideš drugim tempom u drugom pravcu. Osećaš se kao da ne pripadaš tu, kao da nikada možda i nisi pripadao. Kao da je sreća nešto drugima znano. Nešto što tebe uporno zaobilazi...

Zoja je posmatrala Artema i Kaza kako igraju. Delovali su nekako bezbrižno. Okruženi novim ljudima. Nova poglavlja u njihovim životima su polako otpočinjala bili oni svesni toga ili ne, dok njeno staro nikako da se završi...

Skupila je svu snagu koju je posedovala da blokira iz vidokruga Damjana koji ju je sve vreme posmatrao. Mogla je osetiti njegove oči kako je pomno prate dok se kretala kroz prostoriju. Došla je do svojih roditelja koji su sedeli i pričali sa Kazovim roditeljima i kraljicom. "Izvinite na smetnji, ja ću polako krenuti. Vi još ostanite",rekla je uz osmeh za koji je bilo potrebno mnogo truda da deluje prirodno. "Da li si sigurna dušo?",upitali su isuviše veseli markiz i markiza Kozloski. Zoja je samo klimnula glavom još jednom im mahnuvši. Sada je išao teži deo. Artema i Kaza je morala zavarati što se činilo krajnje nemoguće u datom trenutku.

Prišla im je s ustručavanjem. "Samo sam došla da se pozdravim",rekla je. "Zar već ideš?",upitali su Kaz i Artem zbunjeni. "Da, ostani! Gde žuriš?",dodala je Katja. Zoja je samo slegla ramenima. "Umorna sam to je sve. Uživajte i za mene",rekla je pogledavši u Katju i Taisiju jedva okrznuvši pogledom Kaza i Artema. Mogla je perifernim vidom opaziti da su je zbunjeno proučavali. "Okej, javi se kad stigneš",rekao je Artem. Zoja je klimnula glavom polako se uputivši ka izlazu iz sale. Blaga kiša je počela da pada na njena gola ramena. Hvala bogu šofer je bio na pljuvometar. "Zo! Čekaj",začula je Kazov glas kako je prati iz daljine. Osvrnula se preko ramena grčevito se držeći za poslednji gram razuma koji je imala.

"Zar je moguće da je došao dan da Zoja Kozloski prva odlazi sa proslave?",upitao je uz osmeh. Zoja je slegla ramenima uz jedva prisutni smešak. "Izgleda da za sve postoji prvi put Kaze. Vidimo se",rekla je kratko ga zagrlivši i zatim nastavila pravo. "Rekla bi mi da se nešto desilo?", upitao je. Nije se osvrnula. Nije mogla. Suze su već počele da joj se slivaju niz obraze mešajući se sa kapima kiše. "Naravno",rekla je ulazeći u kola. Kaz je pogledom pratio zatamnjenu limuzinu kako odlazi i okrenuo se ka ulazu u salu kako bi ugledao Artema koji takođe sumnjičav posmatra Zojin odlazak. Nisu rekli ništa samo su ušli unutra. Da je bilo išta rekla bi im zar ne?...

*****
Vasja je stajala kraj prozora u hodniku i posmatrala kako Zojina limuzina nestaje iz vidika. Ništa nije delovalo stvarno. Njene reči su joj odjekivale u mozgu ili je pak to bila samo njena griža savest?

"Gde si ti nestala?", upitali su blizanci koji su joj prišli s leđa. Vasja se trgla opazivši tada i Damjana koji je stajao s njima. Dođavola koliko je želela da mu izbije sve zube iz glave trenutno.. Ipak znala je da ne sme otkriti šta zna. Morala je igrati pametno.. "Zar sam vam nedostajala? Znam da sam jedina vredna pomena ovde",našalila se. "Ja idem, hvala na pozivu",rekao je Damjan nekako smoren. "Do sledećeg viđenja",rekla je nekako značajno. Damjan se zbunio njenim tonalitetom ali ništa nije rekao. Vasja je nastavila sa blizancima ka sali fiksirajući  Damjana svojim čeličnim pogledom. Vidimo se u paklu- pomislila je s uživanjem...

*****
Veče se napokon završilo. Porodica Utkinski je odsedala u Grimiznoj palati. Kada su došli do ulaza Artem je uzeo Taisiju u naručje. "Hej šta to radiš?",upitala je zbunjena. "Prenosim te preko praga",objavio je kada su ušli unutra. Tada ju je spustio i ona se malo odmakla od njega. "Laku noć deco",objavila je kraljica Maša. "Da, laku noć",dodao je Jurij Utkinski dok su išli za slugama koji su ih vodili u njihovu gostinjsku sobu. "Spremljena je i vaša bračna soba.Hajde", objavila je Darija Voronin koja se pela uz stepenice. Artem i Taisija su se zbunjeno pogledali. Sve ovo tek sada postaje stvarno.. Ćutke su pošli za njom ka prelepoj sobi na samom kraju hodnika. Imala je veliki krevet i raskošan dekor u grimiznim i bakarnim tonovima. "Vaše stvari su i dalje u vašim sobama, prebacite šta god da vam treba",objavila je kraljica ostavivši ih same...

Ležali su u istom krevetu ali bili su miljama daleko. "Laku noć",rekao je Artem. "Laku noć", odgovorila je Taisa. Okrenula se na levu a on na desnu stranu. Njihova leđa su se skoro pa dodirivala. Nije mogla zaspati. Samo je zurila u tamu i beskrajno more koje se kroz prozor moglo nazirati. Artem je takođe bio budan sve vreme poželevši da otvori vrata te sobe i ode negde gde nema nikoga ni ničega što poznaje.
"Da li je voliš?",razbila je tišinu koja je pretila da ih preplavi. Artem se okrenuo ka njoj prividno zbunjen. Znao je na koga je mislila. Taisa je ostala okrenuta leđima. "Koga?", nadovezao se pitanjem. Taisa se nasmejala. "Videla sam da ste se poljubili",dodala je. Artem je seo u neverici šta čuje. Taisija je takođe sela pogledavši ga nedefinisanim pogledom. "Taisa..",započeo je ali ona je samo odmahnula glavom. "Sve što želim od tebe je da budeš iskren. To je to",rekla je ozbiljna. Artem je znao da joj duguje bar toliko.

"Da, volim je. Ali to nema veze jer ona mene nikada tako neće voleti", objasnio je. Taisija je klimnula glavom uz uzdah. "To što tvoja osećanja nisu uzvraćena ne znači da nemaš pravo nekoga da voliš. Ne znači da imalo manje boli kada ti slomi srce ali makar voliš svim svojim bićem. To ne dolazi često u životu i skoro uvek su to ljudi koji ne dele taj osećaj",prošaputala je pogledavši ga s razumevanjem. Artem nije mogao verovati da je ovako reagovala. "Hvala ti na ovome. Znam da nisam zaslužio ovakvu tvoju reakciju",rekao je naslonivši se na jastuk. Taisija se nasmešila takođe prilegavši. "Pretpostavljam da sam bila na tvom mestu jednom davno. I znam da je meni trebalo da me neko razume. Makar tebi sada to mogu pružiti",rekla je okrenivši se na svoju stranu. Artem ju je pogledao uz blagi osmeh. Možda ovaj brak i neće biti toliko loš koliko je mislio...

*****
Kaz je stajao s Katjom ispred njene zgrade. "Ovo veče je bilo iznenađujuće fino",rekla je Katja uz osmeh. Kaz je stavio ruke u džepove i cupkao u mestu. "Slažem se. Najiskrenije sam mislio da ćeš mi iskopati oči kad sam te poljubio",zasmejao se. Ona je takođe prsnula u smeh. "Pazi nije isključeno da će doći do toga",lukavo je odgovorila. "O jel?",dodao je privukavši je u zagrljaj. "Samo nemoj da se ujutru predomisliš i nestaneš okej?", prošaputao je. Katja ga je pogledala svojim krupnim očima u kojima je mislio da se može izgubiti. "Okej",rekla je nežno ga poljubivši...

*****
Zoja je jedva dočekala da stigne kući. Skupila je poslednje atome snage da ode do svoje sobe. Sručila se na tlo dok su Apolo i Rubi stavili glave u njeno krilo uz blago cviljenje. Osetili su njenu tugu. Počela je da jeca grleći svoje pse. U nekom trenutku je čula njene roditelje kako pristižu. Ćutala je sve dok nije čula kako se vrata njihove sobe zatvaraju.
Sva zakopana sećanja oživljavala su pred njenim očima opkoljavajući je sa svih strana. U tom trenutku je shvatila koliko god da je mislila da je prešla preko svega 14-godišnja ona je i dalje tu besna na ceo svet... Besna što i dalje postoji cena koju je plaćala za sve što je usputno dobila. Za svako snimanje, svaku reviju đavo je dolazio po svoje. Košmar koji se uporno nastavljao iza zatvorenih vrata. Da li je bilo vredno svega? Na to pitanje nije želela odgovoriti...

*****
Jutro je došlo iza ugla donoseći sa sobom mnoga pitanja. Kaz je dobio poruku od od svog oca da ga očekuju na ručku što po običaju nije moglo doneti ništa dobro.. Artem i Taisa su takođe imali porodičan dan pred sobom i očekivanja da ispune - svačija samo svoja ne.. Zoja nije ni spavala uporno se pitajući kako dalje? Kako da živi sa mišlju da neko zna njenu najveću tajnu pogotovo što je to bila najgora moguća osoba? Vasja je sedela na krovu svoje sobe izgubljena u mislima. Znala je da nešto mora učiniti. Ali šta to? Bilo je dva puta kojim je mogla poći i koji god da izabere promeniće apsolutno sve...