Otrov u raju

18.

Zvanično je došao taj dan. Venčanje Artemisa Voronina kralja Vjordorske monarhije i Taisije Utkinski - princeze Utvijske monarhije. Dan kada su se dva različita sveta ujedinila. Dan sklapanja mira između dugogodišnjih neprijatelja i početak novog doba...

*****

Kaz je zajedno sa svojom porodicom stajao ispred crkve sa mnogobrojnim zvanicama koje su prisustvovale venčanju. Sve vreme se nadao da će mu Katja pustiti poruku kako dolazi ali to se nije desilo. U tom trenutku pogled mu je odlutao ka prelepoj bordo haljini koja se približavala iz daljine. Podigao je pogled u šoku. "Katja! Došla si",rekao je pritrčavši joj u susret. Plavokosa je slegla ramenima uz smešak. "Ah što da ne. Bilo mi je žao da te ispalim",rekla je zatim pogledavši Kazovu porodicu koja je stajala malo dalje.

"Ljudi, ovo je Katja Terakovska. Moja drugarica i današnja pratilja",objavio je. Katja se osmehnula. "Dobar dan, drago mi je",rekla je pružajući ruku svakome. "Marija Darzel, takođe. Divna ti je haljina",rekla je Kazova majka uz osmeh. "Hvala vam puno i vi ste prelepi zaista", zahvalno je prihvatila kompliment. "Koja nesreća te je navela da se družiš s mojim bratom? Zdravo, ja sam Nikolaj",rekao je veselo. "Nije on toliko loš",dodala je Katja kroz šalu. Pružila je zatim ruku Kazovom ocu koji se nije nasmešio već ju je skenirao nekim čudnim pogledom. "Filip Darzel",kratko je rekao. Katja se osmehnula okrenuvši se zatim ka Kazu koji je podjednako ozbiljno gledao svog oca. Neka tenzija se mogla osetiti to je bilo sigurno...

*****

"Artemise nemoj da zabrljaš danas okej? Nek sve prođe kako treba",rekla je njegova majka koja je zatim izašla iz prostorije u kojoj je stajao. Artem se zagledao u ogledalo pred sobom. Njegovo tamno plavo odelo je zaista izgledalo neverovatno. Na svetlosti je imalo predivan odsjaj. Zoja je nadmašila sebe. Neko je tada pokucao na vrata. "Napred!",rekao je okrenuvši se ka vratima. Zoja je ušla unutra uz blagi osmeh. Bila je prelepa odevena u svetlo zelenu lepršavu haljinu uparenu sa belim štiklama. Zatvorila je vrata za sobom i nekoliko trenutaka su se gledali. "Samo sam došla da vidim kako ti se čini odelo",rekla je prišavši mu. Artem se tužno nasmešio. "Prelepo je Zoja. Nisam ni sumnjao u tebe",rekao je. Njegove oči su gutale svaki delić njenog postojanja. "Drago mi je... Znam da su sada stvari ne tako sjajne među nama ali nadam se da ćemo uspeti da povratimo makar delić onoga što smo imali. I žao mi je što sam ti nanela toliku bol, zaista mi je žao",dodala je stegnutim glasom.

Artem je zatreptao nekoliko puta kako bi oterao suze koje su želele da pobegnu napolje. "Jel bih mogao da te poljubim? Poslednji put zarad svih naših avantura. Znam da od sutra tek stvari neće biti iste ali voleo bih kada bih imao taj trenutak samo za sebe",osmehnuo se. Zoja je zaćutala ispustivši jednu suzu. "Okej",prošaputala je. To je bilo najmanje što je mogla da učini. Polako su prišli jedno drugom. Artem je obuhvatio njeno lepo lice svojim toplim rukama i ubrzo njihove usne su se spojile. Artem je poželeo da ovaj trenutak potraje zauvek ali znao je da nisu suđeni. Koliko god da je želeo da budu, Zojino srce njemu nikada nije pripadalo... Nisu primetili da su se vrata prostorije blago otvorila i da je neka ruka diskretno slikala taj zabranjeni poljubac ...

*****

Taisija je stajala pred ogledalom odevena u prelepu snežno belu venčanicu sa sitnim bisernim perlicama. Njena kosa je bila sređena u nisku punđu sa par uvijenih pramenova koji su uokviravali njeno lepo lice. Imala je blagu ružičastu senku na očima i bordo karmin na usnama. Izgledala je predivno. Duboko je uzdahnula nervozno iščekujući da se ovaj dan završi iako je zapravo tek počinjao... U prostoriju je zakoračila Vasja u pratnji blizanaca. "Oh Taisija izgledaš zaista prelepo",rekla je uz smešak. "Hvala, šta ćete vi ovde?", upitala je skeptična. Vasja je tada nekako tužno uzdahnula. "Oh, znaš došli smo da ti pokažemo nešto.. Mislim da treba da znaš za koga se udaješ",objavila je tada pokazavši Taisiji sliku Artema i Zoje kako se ljube.