Otrov u raju

30.

Zoja je spremila grickalice i sokove na sto veselo dočekujući manekenke koje su pristizale. Sve su se udobno smestile u krug i činilo se da niko više neće stići. Zoja se malo začudila što Vasja nije došla mada svakako je bilo u opisu njenog karaktera da konstantno iznenađuje. Većinu vremena negativno doduše...

Zoja je tada sela u sredinu. "Hvala vam što ste došle u ovolikom broju. Volela bih da ispričamo svoje priče i zašto smo ovde. Naravno bez pritiska. Ako neko ne želi to je skroz u redu",objavila je pogledavši ih sve sa dozom poštovanja. "Šta je tebe motivisalo da osnuješ ovakvo mesto", upitala je jedna od devojaka. Zoja se tada osmehnula s nekom tugom.

"Nikada nisam mislila da će doći to toga da budem iskrena.. Ipak shvatila sam da sam zaista potisnula traumu koju sam preživela i da se ona uprkos tome proširila na sve druge aspekte mog života. Krivila sam sebe što sam dopustila da verujem pogrešnoj osobi koja me je i uvela u sav taj haos. Ipak, ne želim da loši ljudi pobede. Moda bi trebalo da bude nešto što nas osnažuje i pomaže da ispoljimo svoju kreativnost a ne mesto ucena i zlostavljanja. Stoga sam se odlučila da povratim makar delić svoje moći i samopouzdanja i da pronađem devojke koje dele slična iskustva i žele da naprave promenu u svetu", objasnila je dok su je sve one pomno slušale. Ubrzo je usledio aplauz a Zoja se zahvalno osmehnula.

"Ja sam takođe dugo krivila sebe.. mislila sam da mi kao žene zaista nemamo nikakav uticaj pored muškaraca sa novcem i slavom.. Ipak ono što rade je pogrešno i vreme je da se zaustave. Najmanje što možemo je makar da pokušamo",dodala je jedna devojka. Ubrzo su redom počele da se uključuju druge devojke delivši svoja iskustva na poslu i sve neprijatnosti koje su doživele od neprikladnih dodira do nekada nažalost i prisilnih seksualnih odnosa. Sve su bile uplašene ali dok su pričale nekako su se osećale prijatnije. Ovo mesto je zaista imalo neku prijatnu atmosferu...

*****

Maksim i Alisa Antonovski su čekali Vasilisu Voronin u jednom od malenih pasaža u senovitom delu grada. Princeza je ubrzo pristigla. "Gde si nestala ovih dana? Taman smo se zabrinuli da si završila sa spletkama",rekla je Alisa uz zlokobni kez. Vasja se tada nasmešila. "O samo sam pripremala poduhvat veka.. Da li ste spremni da provalimo u trezor moje porodice?",izazivački je upitala. Blizanci su se šokirani pogledali. Njihova bleda lica automatski su postala još bleđa.

"To je suludo! Čak i za tebe",promrsio je Maksim. Vasja je slegla ramenima. "Suludo možda ali ne i nemoguće... Obezbeđenje se nalazi na svakom ćošku ove ustanove. Stoga moramo ići odozdo", objasnila je aludirajući na kanalizaciju. Blizanci su se zgroženo pogledali. "Nisi valjda ozbiljna", pobunila se Alisa već osećajući smrad podzemnih voda. "Imate li bolju ideju? Po mojim procenama trebalo bi da izbijemo na cevi instalacije u samoj zgradi. Nemamo gde drugde realno. Tu je dotok struje, vode i svega. Pa da li ste za?",već je gubila strpljenje princeza. Blizanci su se panično pogledali. "Jebeš ga. Hajde",složili su se. Vasja se tada zadovoljna osmehnula. Iz malene torbice koju je nosila izvadila je šrafciger. Tada je čučnila kraj šahta koji je bio u blizini i s lakoćom odšfrafila sve četiri strane.

"Jedan od vas neka ostane da čuva izlaz ovde. Samo nam fali da ostanemo zaglavljeni unutra jer nemamo kako odozdo da odšrafimo",rekla je. "Ja ću",javila se Alisa. "Mrzim te",promrsio je Maksim dok su se on i Vasja polako spuštali dole. "Pozdravite glodare i čudovišta",našalila se Alisa stavivši poklopac nazad. Šrafove je stavila u džep i sela na pločnik pored šahte. Ovo će definitivno potrajati u to je bila sigurna ...

Maksim i Vasja su prolazili kroz tamne hodnike što su tiše mogli. Prekrili su usta maramama koje je Vasja ponela sa sobom. "Izgubili smo se",kukao je Maksim. Vasja je tada odmahnula glavom pokazujući mu na veliku metalnu cev koja je sezala do vode. "Ne molim te ne",pobunio se Maksim ali Vasja ga je samo povukla za sobom. Prolazili su kroz sluzavu cev penjući se gore ka vrhu. Smrad kanalizacije je bilo nemoguće ignorisati ali nisu posustajali ubrzo su došli do vrha cevi koja se nadovezivala na tunele unutar instalacija zgrade. Popeli su se gore već vidno zadihani. Vasilisa mu je pokazala prstom da ćuti. Nastavili su da puze što su tiše mogli u nadi da instalacije neće pući i da se neće patosirati na sred trezora. Mogli su čuti pucketanje struje u zidovima i nadali su se da neće završiti sprženi. Vasja je tada pokazala ka rešetkama koje su se nalazile pred njima. Stigli su do ciljane prostorije.

Ubrzo je izvadila šrafciger i odšrafila rešetke kako bi mogli sići. Spretno poput mačaka obreli su se među dragocenostima kraljevske porodice. Ipak maleni trezor od čelika je ubedljivo bio najvrednija stvar tu. Kada već njeni roditelji nisu davali privilegiju da dođe ovde, sama ju je sebi dodelila...

"Pazi na vrata",rekla je tiho znajući da je čitav bataljon vojske s druge strane. Maksim je klimnuo glavom posmatrajući vrata u nadi da se neće otvoriti. Vasja je za to vreme prišla trezoru s divljenjem. Ovo je bila najvažnija zagonetka do sada. Nije bilo prostora za greške. Šifra je sigurno bila nešto jednostavno ali opet ne tako očigledno...

Datumi rođenja nisu bili u opticaju. Možda 1774.godina kada je nastala kraljevina Vjordorska. Ukucala je cifre skeptična da će se alarm oglasiti ali hvala bogu nije.. Uspela je! Počela je da razgleda unutrašnjost sefa. Tu se nije nalazilo ništa toliko značajno samo neka dokumenta. Ipak, na samom dnu je stajala mala crna fascikla. Uzela ju je u ruke i polako otvorila. Nije se usuđivala ni da diše od uzbuđenja. Osvrnula se preko ramena i videla da Maksim pomno zuri u vrata a ne ka njoj. Dobro je ... Kako je listala papire jedan joj je zapao za oko.

Oprezno je počela da ga zagleda dok su se njene sive oči ispunjavale nevericom. Čitala je sve više puta kako bi se uverila ali reči su ostale iste... Sve je očekivala ali ovo...Što je tiše mogla slikala je sadržaj papira drhtavim rukama  i vratila ga kako ga je i pronašla. "Hajdemo, nema ništa značajno", rekla je Maksimu što je normalnije mogla i ubrzo su se vraćali nazad. Ona je celim putem pokušavala da procesuira šta je zapravo pročitala. Nije mogla verovati da je saznala najveću tajnu čitave kraljevine. Tajnu koja je mogla uzdrmati čitavu naciju.. Mislila je da će ova pobeda biti slatka. Imala je dokaz u svojim rukama. Dokaz koji je mogao da joj pomogne više nego što bi sama ikada postigla. Zašto je onda osećala ništa drugo osim ogromnog besa , možda čak i tuge...

*****

Kada je stigla kući njene majke i brata još uvek nije bilo. Otarasila se blizanaca prvom prilikom i samo gledala sa se osami. Bacila je svoju prljavu odeću u đubre i okupala se spirajući svu prljavštinu sa sebe. Bila je u šoku. Njeno telo kao da nije bilo njeno. Mehanički se obukla u crne farmerke i rolku. Zatim je uzela flašu vina iz kredenca i krenula na jedno mesto gde je mogla biti sama... Što dalje od ove palate i svega što je mislila da je poznavala...

*****

Bilo je već kasno veče...

Zoja se spremala da izađe iz salona kada se zamalo sudarila sa Vasjom koja je došla sva zadihana mokre kose držeći flašu vina u rukama. "Otkud ti ovde u ovo doba?",rekla je Zoja iznenađena njenim dolaskom. Vasja je samo prošla pored nje i sela na kauč. Sipala je čašu vina i popila je na iskap. Izgledala je nekako odsutno. "Šta ti je?",upitala je Zoja iznenađena.
Prigušeno svetlo izoštravalo je Vasjine crte lica koja ju je pogledala krajnje mrtvim pogledom.

"Idi kuda si pošla. Došla sam ovde da budem sama",odbrusila je nasuvši sebi još jednu čašu. Zoja je prevrnula očima. "Već sam se pitala gde je taj tvoj stav.. Znaš ne moraš da mi pomažeš uopšte. Isplatiću ti sve do dinara i to je to. Ne moraš nastavljati da mi pomažeš jer je evidentno da ti mrsko pada čak i da dođeš kada treba..",uzvratila je Zoja koja nije imala snage za Vasjin bezobrazluk.

Vasja je duboko uzdahnula. Nije uopšte imala snage da se prepucava s njom trenutno. "Kako god Kozloski samo me jebeno ostavi na miru. Makar večeras", promrsila je. "Vrlo rado",rekla je Zoja izlazeći odatle. Vasja je tada odustala od čaše i samo počela piti iz flaše.

Mizerija voli društvo mada njena je bila samo njena za nositi te večeri...

Ni sama nije znala zašto se osećala ovako užasno. To je bio šok, bes, neverica, gađenje sve u jednom velikom kovitlacu. U čemu će se pre udaviti u piću ili svojim mislima nije znala... Ipak u jedno je bila sigurna. Imala je moć koju nikada nije mislila da će imati. Moć da promeni sve. Svet koji je znala nestao bi u trenu čim bi istinu pustila na slobodu. Ipak imala je neku kočnicu. Nešto u njoj joj nije davalo da reaguje. Ne odmah. Koliko god da je želela. To ju je plašilo više od svega. Mrzela je taj delić koji ju je sputavao. Od kad je uopšte razmišljala o posledicama svojih postupaka? Crna ovca, glavni krivac svih problema dobila je priliku da promeni igru. Samo je trebalo da mudro odigra svoje karte. Ipak svaki potez se činio pogrešan...