Otrov u raju

12.

Taisa je sedela kraj prozora na dugačkom hodniku palate i čitala knjigu. Povremeno bi bacala pogled kroz prozorsko okno ka dalekom moru i još uvek usnulom nebu. Nekako je volela da sedi i posmatra kako se svet kreće. Kao da ništa zapravo nije bilo važno i da smo u poređenju sa morem ili nebom zapravo mali i beznačajni. To joj je davalo neku vrstu utehe. Začula je bat koraka kako se bliže. Podigla je glavu ugledavši Artema koji joj dolazi u susret. "Da li bi možda želela sa mnom večeras na utakmicu mog najboljeg druga? Tako bi upoznala moje društvo", upitao je. Taisa je ćutala nekoliko trenutaka. "Pretpostavljam da bi trebalo. U redu",bilo je sve što je rekla zatim se ponovo udubivši u knjigu dok je Artem klimnuo glavom i polako se udaljio. Taisa je sačekala da on ode kako bi spustila knjigu u krilo. Duboko je uzdahnula ponovo se zagledavši kroz prozor. Ceo njen svet se u treptaju oka promenio. Sve što je poznavala je ostavila za sobom i sada je bilo vreme da zakorači u nepoznato. Bila ona spremna ili ne nije bilo važno. Neko drugi je imao karte u rukama a ona je morala igrati tuđu igru...

*****

"Kakva si ti srećnica Zoja! Bukvalno imaš šuting sa najlepšim modelom u gradu",rekle su njene koleginice manekenke koje su bile s njom na setu. Zoja se samo polu osmehnula ne rekavši ništa. "Ma daj pokaži malo entuzijazma! Pogledaj ga ako ovo nije Apolon lično ja zaista ne znam", dodala je jedna riđokosa manekenka. Zoja je pogledala u Damjanovom pravcu. Njihovi pogledi su se tada ukrstili. Damjan ju je posmatrao gladnim smaragdnim očima. Zaista je bio lep to nije bilo sporno ali kada bi ove devojke znale o njemu ono što je ona znala ne bi mislile tako..

Duboko je uzdahnula pogledavši se u ogledalu. Njen beli kupaći sa crnim trakama je izgledao tako lepo i jednostavno. Damjan je nosio crne kupaće gaće sa belim učkurom i oznakom. Zoja je zakoračila ka setu. Pozadina iza njih je bila jednostavna bela i cela ideja je crno- beli šuting.
Njena menadžerka Jana Glogov ju je ispratila do mesta gde je stajao Damjan. "Srećno draga",prošaputala je ostavivši njih dvoje jedno pored drugog. Tada se začuo glas jednog od koordinatora. "Damjane sedi na ovu stoličicu koju smo postavili. Zoja ti mu sedi u krilo i budite što opušteniji". Zoja je samo klimnula glavom pokušavajući da se ne sruši od anksioznosti koju je osećala. Damjan je seo na stolicu i Zoja mu je sela na jednu nogu rukom ga uhvativši za rame. "Nedostajalo mi je ovo",prošaputao joj je na uho privukavši je bliže.

"Damjane svečano te upozoravam da me ne testiraš danas",zarežala je Zoja. "Okej, počinjemo",rekao je fotograf uslikavši par slika.
Na Zojinu nesreću snimanje je trajalo satima i svaka poza je zahtevala fizički kontakt.  Damjan se sve vreme zadovoljno smeškao prelazeći prstima preko njene meke kože. Zoja je mislila da će povratiti. "Okej sada se približite jedno drugom da deluje kao da ćete se poljubiti. Možda bi bilo bolje da ustanete",dodao je fotograf.
Mora da se šalite- promrsila je Zoja. Ovo je već bilo previše. "Hajde, još malo pa završavamo",dodala je Jana uvidevši da je Zoji već prekipelo. "Dobro",uzdahnula je Zoja.

Ustali su sa stolice i Damjan je uhvatio Zoju čvrsto oko struka. Njihova lica su sada bila toliko blizu da je jedino što je mogla videti bio zeleni sjaj njegovih intenzivnih očiju. "Priznaj da si jedva čekala ovo",prošaputao je. "Gadiš mi se Damjane! Utuvi to sebi u glavu",dodala je i ubrzo su se pripremili za poslednje slike.

"Okej, savršeno hvala vam",rekao je fotograf. Tada je Damjan iskoristio priliku i poljubio Zoju kratko i odlučno. Ona se odmah izvukla lupivši mu šamar. Svi su ih zbunjeno gledali. "Ti si bolestan",promrsila je otrčavši od njega. Damjan je masirao crvenkasti obraz uz zadovoljan smešak. Ostale devojke su mu prišle začuđene. "Jel si dobro Damjane?" On je slegao ramenima uživajući u pažnji. "Nije to ništa devojke hvala što brinete",rekao je pogledom fiksirajući Zoju koja je nestajala u daljini. Lovac je izabrao svoj plen i učiniće sve kako bi ga dobio...