Otrov u raju

41.

Vasja je stajala kraj blizanaca i posmatrala svog brata kako ide ka sredini prostorije. Kako je prolazio kraj nje šapnuo joj je na uho: "Bila si u pravu..."
Vasja nije tačno znala na šta se te reči odnose ali nije stigla da ga upita jer je nastavio dalje. Njegov glas je bio nekako čudan. Sve u vezi njenog brata je trenutno delovalo čudno. Kada je stao na sredinu prostorije primetila je njegov pogled nekada topao i živahan sada je izgledao prazno ,gotovo mrtvo. Nešto se dogodilo.. nešto se definitivno dogodilo. Ali šta? Šta bi moglo naterati Artema da dođe u ovo stanje? Uzdahnula je potiskujući loš osećaj koji joj je rastao u stomaku...

*****

"Kaze šta ti je?",upitale su Zoja i Katja kada je Kaz stao kraj njih. Videlo se da je plakao. On je samo nemo odmahnuo glavom pogleda uprtog u Artema. Dođavola njegove reči su ga sasekle na hiljadu komada. Nije ih valjda zaista mislio? Nije valjda stvarno bio mrtav za njega?? Nakon svih ovih godina...
Samo se mogao nadati da neće reći ništa nesmotreno. Nije bilo ni vreme ni mesto za to. Ipak sam pogled na njegovog najboljeg druga ulivao mu je neku anksioznost nije znao zašto... Kao da će reći nešto.. nešto što neće moći opozvati.. Nešto što će ovaj haos učiniti još gorim...

*****

Iznenada se začuo grom koji je svom silinom pukao u daljini toliko da su se svi iznenadili. Svi osim Artema. On je stajao potpuno nepotrešen. Hladan. Tada je uzeo mikrofon u ruke i zvanično progovorio. Njegov pogled je lutao po masi prelazeći preko lica svih gostiju. Kada se susreo sa Kazovim kao da se ceo svet zaledio na tren... Zastao je zatim na licu njegove majke koja ga je posmatrala s dozom podozrevanja. Od njegovog pogleda nekako je ustuknula. Bio je siguran u jedno. Bojala ga se. Pa i trebalo bi - pomsilio je otpočinjući svoj govor:

"Dobro veče svima, hvala što ste došli. Ovo je posebno veče za porodicu Voronin. Svaka čast porodici Darzel što je realizovala ovaj projekat. Bolje nije mogao ispasti",započeo je pogledavši u Kazove roditelje malo duže zadržavši pogled na Filipu. Zatim je nastavio prelazeći pogledom po masi koja je upijala svaku njegovu reč. Primetio je i paparace kako pomno snimaju i slikaju. Dobiće priču veka a da nisu ni svesni- pomislio je Artem nasmešivši se.

"Oh kada bi stvarnost bila imalo nalik ovoj savršenoj građevini.. nažalost nije..
Iza ove savršene fasade sačinjene od glamura i raskoši kriju se poprilično gadne stvari ako mene pitate. Mislio sam da dobro znam ljude koji su mi bili najbliži ali izgleda da nije tako...",nastavio je dok su ga ljudi zbunjeno gledali. Mogao je videti kako mu majka pokazuje rukom da prestane ali on je tek počinjao...

"Stoga, odlučio sam da napokon uradim nešto što sam odavno trebao učiniti...
Umoran sam od tajni, od skrivanja... Zaslužujete istinu zar ne?",obratio se publici. Niko nije znao šta da očekuje.

"Artemise prestani",zapovedila je njegova majka sluteći da će se nešto loše dogoditi. Artem je uzdahnuo slegnuvši ramenima. "Mislim da nisi u poziciji da mi naređuješ trenutno to ti savetujem... ", upozorio je smireno ali videlo se da se ne šali. Ni najmanje.

"Šta se dođavola dešava?",upitala je Zoja. Kaz i Katja su samo stajali kao hipnotisani i gledali u Artema..

*****
"O ovo će biti sočno",rekli su blizanci izvadivši telefone da snimaju.Vasja je prekrstila ruke na grudima i besno frknula. "Sklanjajte te telefone kako ih ne biste progutali iste sekunde",upozorila je. "Isuse šta je s tobom",upitali su Maksim i Alisa iznenađen sklanjajući telefone. Vasja je samo ćutala nastavivši da sluša šta Artem ima za reći. Katastrofa je bila neminovna i nije bila sigurna da li da se raduje ili brine...