Otrov u raju

43.

Pala je noć donoseći bordo nebo nad horizontom. Artem je sedeo na krevetu i iz ranca izvadio lekove. Taisija je sela kraj njega i dalje osećajući da ih neko posmatra. Taj osećaj je bio uvek tu i trudila se da ne razmišlja o tome kako ne bi izludela...

"Šta moraš sve da piješ od lekova?",upitala ga je nežno. Artem je uzdahnuo malo posramljen. "Hmm pa pijem više vrsta. Antidepresive, stabilizatore raspoloženja i lek protiv anksioznosti. Mada da budem iskren ne pomažu previše.. samo donekle.. Veliki deo misli je i dalje tu", promrsio je zatim ispivši šaku pilula zalivši ih flašicom vode. Taisija je ćutala par trenutaka. Imala je toliko pitanja ali nije želela da se Artem oseti nelagodno.

Tada ga je uhvatila za ruku. "Artemise ti si toliko jaka osoba a da nisi ni svestan toga. Prolaziš kroz sve ovo i uvek se trudiš da budeš dobro.. I znam da se bojiš da će te svi napustiti ali veruj mi da neće. Zoja, Kaz, Katja i ja smo tu za tebe. Ti si ista osoba koja si bio i dan pre nego što si nam rekao za granični poremećaj ličnosti. Samo mislim da treba da znaš to. I ako želiš da pričaš o čemu god tu sam", objavila je odlučno. Artem se nasmešio mada imao je tužnu notu u tom osmehu.

" Mislim da Kaz..",zaustio je ali je odlučio da ne kaže te reči koje su ga kopkale.. "Nema veze hajde da spavamo. I hvala ti na ovim rečima verovatno ćeš morati često da mi ih ponoviš jer će mi nekada biti dosta teže da poverujem u njih",dodao je privukavši je u topao zagrljaj. Taisija se nasmešila naslonivši svoju glavu na njegovo rame. "Onda ću ih ponavljati koliko god puta da je potrebno i kada zaboraviš ko si ti tu sam da te podsetim da si najbolja osoba koju poznajem",dodala je nežno ga poljubivši.

Artem ju je prisvojio u svoje naručje gladeći njenu svilenkastu kosu nadajući se da će stvari biti bolje kada se vrate nego kada su bile kada su otišli...
Imao je osećaj da su još neke katastrofe na putu i znao je da će i sam morati doprineti stvaranju još neke...

*****

Zoja je već mislila da će zaspati. Njeni roditelji su i dalje bili van kuće i prošlo je toliko vremena.. Ležala je na krevetu dok je Vasja i dalje kuckala po laptopu do besvesti. Mislila je da će zauvek slušati taj zvuk tastature kada je Vasja iznenada rekla: "Uspela sam! Budi se Kozloski". Zoja je otvorila oči skočivši na noge iste sekunde. Rubi i Apolo koji su spavali kraj kreveta su progunđali što ih je probudila.."Želiš li..", upitala je Vasja. Zoja je klimnula glavom. Tada je Vasja okrenula laptop ka njoj pokazujući te užasne slike, ne samo nje već i drugih devojaka. Vasja je skrinovala ekran i tako sačuvala slike. Zoja je stajala u neverici neko vreme. Zaista je imala šansu!! Zaista je mogla dobiti ovu bitku!

Vasja je tada ustala protegnuvši se sva ukočena. Tada je ugledala Zoju koja se nasmejala kao nikada u životu držeći se za glavu od šoka. "Ne mogu da verujem da si ovo uradila.. O moj bože zaista si ovo uradila!!", rekla je od čiste radosti i ne razmišljajući skočila na Vasju da je zagrli. Vasja se automatski zaledila ali nije se izmakla. Samo je nepomično stajala. Zoja je shvatila šta je uradila i automatski pustila princezu iz svoje blizine. Povukla se korak unazad.

"Izvini samo.. jako mi je laknulo.. Hvala ti.. Za monstruma koji tvrdiš da si pomogla si mi previše puta",rekla je Zoja gledajući je sa zahvalnošću. Vasjino hladno lice malo se opustilo. "Meni nije..", odgovorila je kratko. Zoja je nabrala obrve zbunjena. "Tebi nije šta?",upitala je...

Vasjin čelični pogled tada je malo omekšao. To je bio pogled koji Zoja nikada do sada nije videla kod nje. Vasja je u tom trenutku shvatila da ne želi više da živi iza tog štita, tih nedostižnih zidova koje je izgradila oko sebe. To nekada bezbedno mesto sada ju je u potpunosti gušilo. Morala je da učini nešto... Prvi put u svom životu odlučila je da promeni tu igru koju je uvek rado igrala... Njene podmukle i pametne izjave sada joj nisu bile od koristi. Vasilisa Voronin je izabrala da bude iskrena...