Otrov u raju

37.

Zoja je stajala još nekoliko trenutaka iza bine u potpunoj konfuziji od svega što se događalo. Kako je mogla tako da je nonšalantno poljubi bez ikakvog konteksta i samo ode???  Zoja je bila sigurna u jednu stvar - napravila je potpuni haos s ovom revijom na svakom mogućem polju njenog života. Potpuni neobuzdani haos koji je obuhvatio Volgorod sa svih strana. Nikada do sada nije osećala da poseduje takvu moć. Ipak i neke neočekivane stvari su se desile usput...

Uzdahnula je i krenula do svojih prijatelja i porodice. Nije imala vremena ni želje da razmišlja o Vasjinim postupcima. Ne sada... Mnogi ljudi su joj usput čestitali, dok su drugi šaputali nešto i gledali u njenom pravcu. Nije je bilo briga. Jedino je bilo bitno da je ostavila utisak i da se priča o stvarima koje su toliko dugo bile zakopane...

"Dušo zašto nam nisi rekla", zaplakala je njena majka pritrčavši joj u zagrljaj. Njen otac je bio malo sabraniji ali je takođe bio uzrujan. Oboje su je zagrlili s namerom da je nikada ne ispuste. "Nisam želela da priznam sebi..ali sada sam skupila hrabrost",promrsila je Zoja uz osmeh i suze radosnice. Njeni roditelji su klimali glavama pustivši je iz zagrljaja. "Borićemo se svim silama! U to budi sigurna", uveravali su je Ana i Konstantin Kozloski. Zoja je bila zahvalna što ima takve roditelje pune razumevanja. Toliko je strepela od njihove reakcije i uverili su je da su zaista tu za nju uprkos svemu...

Ugledala je Artema,Kaza, Katju i Taisiju kako joj prilaze iz daljine. "Dušo, pozovi svoje prijatelje kod nas. Večeras ne treba da budeš sama",dodao je njen otac. Klimnula je glavom uz osmeh pohitavši ka svojim prijateljima.

Kaz i Artem su joj pritrčali u zagrljaj podigavši je sa zemlje. "Zoja ..ponosni smo na tebe. Verujem da ti je bilo teško da ispričaš svoju priču.. Ali nisi sama jebaćemo mater tim bolesnim ljudima imaš moju reč",rekao je Kaz pomilovavši je po kosi. Zoja se osmehnula. "Ja ću odmah ujutru zvati da vidim mogu li pomoći oko suđenja makar nešto", ponudio se Artem. "Hvala vam što ste tu za mene. Jako mi znači",rekla je uz osmeh. Katja i Taisija su je takođe zagrlile vidno uzrujane. "Zoja ti si fenomenalna! Večeras si uradila jako veliku stvar",rekla je Taisija ponosna. "Tako je! Ponosni smo na tebe i dobićeš pravdu. Sve ćete dobiti pravdu",dodala je Katja. Zojino srce je bilo ispunjeno zbog podrške koju je imala. Nije mogla tražiti ništa više..

"Ljudi ako želite možete doći kod mene. Treba mi piće nakon celog ovog debakla",pozvala ih je Zoja. Svi su rado pristali. Niko nije primetio čudne poglede između Katje i Kaza. Oni su se na kratko odvojili u stranu.

"Kaze ja mogu krenuti. Svakako nisam mislila da se zadržavam",rekla je Katja. "Ako želiš ostani slobodno.. Ujutru ću im reći da smo raskinuli. Večeras je bitna Zoja", odgovorio je. Katja je razmišljala nekoliko trenutaka. "Okej, mislim da si u pravu",složila se dok su svi kolektivno kretali u pravcu porodičnog imanja markiza i markize Kozloski...

*****

Njeni roditelji su u dvorištu postavili sto sa grickalicama i vinom. Neko vreme su sedeli sa njima ali su odlučili da im daju malo privatnosti. Otišli su u dnevnu sobu svesni da verovatno neće ni moći zaspati od šoka...

Mesec je blistavo sijao na noćnom nebu dok su petoro prijatelja sedeli ušuškani u ćebićima svako u jednoj od udobnih platnenih stolica. "Za tebe Zoja! Ti si najhrabrija osoba koju poznajem", rekao je Artem podigavši da nazdrave. "Za Zoju!",svi su se složili kucnuvši se čašama. Svi su plakali i smejali se. Sve emocije su bile prisutne. Neverica. Šok. Tuga. Bes. Ponos. U jednom velikom burnom kovitlacu.

"Ljudi toliko sam se bojala vaše reakcije.. vas i mojih roditelja. Mislila sam da ćete me videti kao neku žrtvu i slabića",rekla je Zoja bojažljivo. Kaz i Artem su je uhvatili za ruke. "Zoja ti nisi žrtva, ti si borac! Nemoj da si ikada pomislila tako nešto",naredio je Kaz. "Tako je! Ti si proživela tako užasnu traumu a opet nisi odustala! Budi ponosna na sebe", dodao je Artem. "Tvoja revija će promeniti stvari za toliko mnogo ljudi",dodala je Katja ponosna. "Tako je! Pružila si utehu devojkama koje su mislile da je nikada neće dobiti",nadovezala se Taisija. Zoja je obrisala suze s obraza i klimala glavom. "Hvala vam do neba",dodala je uz široki osmeh.

*****
Veče se bližilo kraju i Zoja je ispratila svoje prijatelje s punim srcem. Kada je legla u krevet duboko je uzdahnula. Tada se setila Vasjinih reči kako prava borba tek počinje. Bila je u pravu.. U tom trenutku automatski se setila i tog iznenadnog poljupca potpuno izbezumljena. Dođavola s tim! Uopšte nije razumela Vasilisu Voronin i to ju je izluđivalo! Bila je potpuno šokirana i uzrujana zbog tog njenog postupka. I da samo tako ode bez ikakvog objašnjenja! Potpuno suludo! Pristigla joj je tada poruka i prenula je iz nemirnih misli.

"Sutra ujutru dođi u palatu da zajedno vidimo šta je moguće učiniti sa tužbom" - Artem

Zoja je zurila u poruku gubeći se u mislima. Osećala je tenziju od predstojećeg razgovora znajući da je zaista razbesnela mnoge bitne i imućne ljude. Postupak dobijanja pravde neće biti tako lak u to je bila sigurna. Takođe je strepela od mogućnosti susreta sa Vasjom. Nije imala predstavu kako bi to moglo proći niti šta bi joj rekla kada bi imala priliku...

*****
Artem i Taisija su se spremili za spavanje. Stvari između njih su formalno bile u redu ali oboje su osećali neku čudnu tenziju. Doduše malo manje zahvaljući dejstvu belog vina iz vinarije porodice Kozloski. U tom trenutku Taisija mu je prišla i čvrsto ga zagrlila. Artem se iznenadio ali ju je prihvatio u naručje. Njena blizina ga je u potpunosti prestravljivala ali opet žudeo je za njom...

"Izvini, samo sam u šoku.. od svega.. Ovo veče je zaista bilo burno.. Zoja je zaista neverovatno hrabra devojka", promrsila je Taisija tražeći neku vrstu utehe vidno potrešena ispovestima devojaka. Artem ju je čvrsto zagrlio. "Ako neko treba da se izvini to sam ja jer se ponašam kao idiot većinu vremena.. izvini za ono juče", dodao je kroz šapat. Taisija je odmahnula glavom. " Ne moraš mi se izvinjavati ako ti se slošilo. Jedino je bitno da si sada dobro.. nakon onog večeras apsolutno ništa nije važno", dodala je. Artem je malo zaćutao nekako nesiguran. "Jesam.. dobro sam. Hvala ti. Potpuno si u pravu.. ima mnogo bitnijih stvari trenutno", odgovorio je. Nije bio dobro. Ni najmanje. Nekim danima je to vešto sakrivao. Danas je hvala bogu bio jedan od tih dana.. Nekada su laži bile lakše za podneti. Znao je da je tako bolje za oboje trenutno. Bilo je dosta stvari za rešavati i bez njegovih epizoda...

*****

"Nisi me morao pratiti",rekla je Katja odviše pripita dok su stajali ispred njene zgrade. Kaz se nasmešio. "Jedva stojiš na nogama.. Hajde",rekao je Kaz prihvativši je u naručje. "Hej, spusti me! Mogu sama",pobunila se Katja kojoj se apsolutno cela orbita prevrtala u glavi. "Ne zanosi se Terakovska.. to što smo raskinuli ne umanjuje činjenicu da brinem za tebe",dodao je Kaz dok ju je nosio uz stepenice zgrade.

Što je tiše mogao uzeo je ključ iz njene jakne i otključao vrata. Gospođa Anja spavala je na kauču dok su dečaci verovatno bili u svojoj sobi. Kaz je skrenuo u Katjinu sobu nežno je spustivši na krevet. Izuo joj je patike i skinuo jaknu zatim je pokrivši jorganom. Seo je na rub kreveta i posmatrao polu usnulu Katju. "Nemoj da ideš",promrsila je nesvesno ga uhvativši za ruku. Kaz se iznenadio. Nepomično je sedeo par trenutaka srećan zbog ovog traga bliskosti među njima koji je izgleda još uvek bio tu. Ipak bio je svestan da je pijana i koliko god želeo da ostane ujutru bi se pokajala.

  "Vidimo se na poslu",objavio je još jednom je pogledavši s mekoćom u tamnim očima dok je izlazio iz njene sobe...

Doneo je jednu jako važnu odluku. Zojina priča stavila ga je u retrospektivu. Njena hrabrost podstakla je njega da bude hrabar na svoj način. Podsetila ga je šta su prioriteti i za šta je vredno boriti se. Katja je možda rekla šta je imala one večeri. On tada nije imao priliku da kaže svoje mišljenje kako treba. Bio je uzrujan i besan. Ipak neće ostati nedorečen. Nakon ove večeri video je da su oboje malo spustili loptu. Pomirili se oni ili ne nije bilo važno. Makar je morao pokušati da je vrati. Tada će mu savest biti mirna u to je bio potpuno siguran. Za neke stvari se vredi boriti iako znaš da postoji šansa da ćeš izgubiti...