Otrov u raju

34.

Taisija je sedela u biblioteci čitajući knjigu i upijajući zrake Sunca koji su se probijali kroz zavese. Jutro je bilo mirno i lepo. Bila je srećna nakon dugo vremena... Tada je shvatila da neko stoji na rubu vrata i pomno je posmatra. To je bio Artem. "Koliko dugo stojiš tu?",upitala je uz osmeh.

Mladi kralj je slegao ramenima nameštajući rukave svoje čiste bele košulje dok je koračao ka njoj. "Dovoljno dugo da skontam koliko zapravo voliš da čitaš. Imaš neki poseban izraz lica kad se udubiš. Lepo je videti..",uzvratio je prilazeći joj. Taisija se nasmešila sklopivši knjigu na krilu. "Šta te dovodi ovde?",upitala je. Artem je seo na rub fotelje gde je ona sedela pogleda uprtog kroz prozor.

"Smučili su mi se onlajn sastanci. Došao sam da malo odmorim i vidim šta radiš",objasnio je legavši joj u krilo poput nekog krakatog kučenceta. Taisija je počela da mu prolazi prstima kroz nemirne lokne. "Kao što vidiš ometaš me",pecnula ga je. Artem se tada uspravio opkoračivši fotelju na kojoj je sedela. "O jel? Da li te možda i ovo ometa?",prkosno je uzvratio poljubivši je. Nasmešila se i klimnula glavom. "Mhm",složila se privukavši ga za još jedan poljubac koji su podelili. U dvorištu se začulo paljenje kola. Artem se tada trgao pogledavši u pravcu prozora.

Njegova majka je dolazila do kola. Išla je negde kao po običaju. Artem je iste sekunde shvatio da mora da je prati i otarasi se crva sumnje jednom za svagda. Morao je saznati gde to ona zapravo ide...

"Izvini, vratiću se. Nastavićemo gde smo stali",objavio je pomazivši je po obrazu i istrčavši iz prostorije. Taisija je samo uzdahnula iznenađena. Gde li se sad uputio?- pomislila je vraćajući se svojoj knjizi...

*****

Artem je bio zahvalan što je kao mali toliko istraživao palatu jer je sada zaista bio maher u iskradanju iz iste. S bezbedne udaljenosti pratio je limuzinu koja je izlazila iz palate. Dok je izlazio zgrabio je naočare za Sunce stoga ga nije bilo toliko lako prepoznati. Ako njegova majka shvati da ga prati može sam sebi grob da iskopa...

Limuzina je vijugala kroz niz krcatih ulica. Prvo odredište je bio salon lepote. Darija Voronin je uvek izgledala besprekorno a sada je Artem znao i zašto. 5 sati kasnije izašla je odatle sređena od glave do pete. Sledeće odredište bio je bulevar nade gde su se nalazile najelitnije prodavnice. Naravno Darija je svaku obišla izlazeći s gomilom kesa u rukama. Artem je uzdahnuo već vidno umoran.

Njegova majka je obišla sva moguća buržijska mesta uključujući i restoran Perla gde je sela na ručak. Artem je sedeo na pločniku i dalje je špijunirajući. Šta on to dođavola radi? Izgledao je tako glupavo... Zatim je otišla da obiđe gradnju muzeja na plaži. Tu se zadržala sa Marijom i Filipom Darzel nekoliko sati na piću. Artem je već bio mrtav od gladi, žeđi i umora ali vredelo je. Savest mu je bila mirnija ...

Nakon dugog dana limuzina se uputila nazad ka palati. Artem je uzdahnuo s olakšanjem ali ne zadugo...

Dođavola! Bio je toliko okupiran špijunažom da je zaboravio koliko mu je posla zaista ostalo! Uhvatio je sprint ka palati u nadi da će zadržati glavu na ramenima do ujutru...

"Gde si ti bio?",upitala ga je majka vidno zadihanog kada je ulazio u palatu. Artem se nervozno nasmešio. Sav se zarumeneo boreći se za dah. "Išao sam u džoging.. malo sam se zaneo",objasnio je brišući znoj sa čela. Darija Voronin je ostavila bundu u hodniku i sumnjičavo ga pogledala. "U odelu? Artemise šta je s tobom? Ko još ide na trčanje poslovno obučen",ništa joj nije bilo jasno. Artem je slegao ramenima. "Da, pa to je bilo više pitanje trenutka.. zaključio sam da zaista nije praktično džogirati ovako",nasmejao se i uputio ka spratu. Darija Voronin je posmatrala kako odlazi na sprat sa hladnim plamenom u očima... Njen sin joj nikada neće biti jasan u to je bila apsolutno sigurna ...