"Zbogom nije kraj"

Uvod

::Uvod::

Završila sam, napisala sam pismo za fakultet. Pogled sam prebacila na zidnu sat. Jaoooj, Ejmi će me ubiti. Kasnim opet. Brzo sam otišla do sobe i uzela potrebne stvari, te nakon deset minuta izašla iz kuće i trčala ka tržnom centru, gde me je čekala ljuta Ejmi, kao što sam i očekivala.

Ja:"Heeeeejjj?!" - pogledala sam je nevino.

Ejmi:"Nije me pozvao, nije!" - nije izgleda ljuta na mene. - "Šta ceka? Matura je za samo dva dana."

Ja:"Možda te još nije zvao, jer te se plaši?" - izustila sam, a onda me je pogledala. - "Ne gledaj me tako. Od kad ste raskinuli, samo što ga ne ubiješ. Dečko, želi da dodje da se vidi sa mnom, a kad čuje da si kod mene, on otkaže, ne mogu ni najboljeg druga da vidjam zbog tebe!"

Ejmi:"Matura je za dva dana, idemo da kupimo haljine" - rekla je i namrštena i ušla u prvu radnju. A ja sam krenula za njom. Odmah je uzela haljinu. I dok je ona obukla ja sam našla za sebe jednu. Ejmi je izgledala prelepo u toj haljini. Nakon što sam i ja probala, obišle smo još neke radnje.

°°°

Kad smo završile, krenule smo ka autu.

Ejmi:"Eno gaaaaa!!" - rekla je veselo.

Ja:"Ostani tako vesela, molim te!" - samo me je oštro pogledala, a onda nam je, sasvim ne sigurno prišao i Lazar.

Lazar:"Hej, devojke!" - rekao je, a onda pogledao u Ejmi, koja je čekala daje pita. - "Da li bi išla sa mnom na maturu?" -rekao je, napokon.

Ejmi:"Moram da razmislim." - pogledala sam je zbunjeno.

Ja:"Naravno da će ići." - izustila sam, a onda me je ona udarila laktom u ruku.

Ejmi:"A ti sa kim ideš na maturu?" - upitala me.

Ja:"Zvao me je brat tvog voljenog, ali sam ga odbila, jer idem sa Urošem." - rekla sam znajući već njenu reakciju.

Ejmi:"Tvojim 'bratom'?" - ovo 'bratom' je stavila pod navodnike.

Lazar:"Ejmi!" - rekao je i pogledao je oštro.

Ja:"Ma u redu je." - izustila sam. - "Nego moram da idem. Roditelji i Uroš se vraćaju."

Samo sam se okrenula i otišla. Na putu do kuće sam osetila suzu na obrazu, a onda je brzo obrisala i rekla sebi da neću da plačem. Kad sam stigla oni su već bili tu.

Ja:"Stigli ste! Bila sam da kupim haljinu za maturu, a i tebi sam kupila odelo." - rekla sam i pogledala u Uroša. Imao je široki osmeh na licu.

Uros:"Dobro je što jesi. Ja bih zaboravio." - ustao je, te me poljubio u kosu i otišao na sprat, noseći odelo sa sobom. Otišla sam u kuhinju da vidim mamu.

Ja:"Hej, kako je bilo u Londonu?" - pitala sam i sela za šank.

Dragana:"Bilo je dobro, ali falila si nam." - govorila je dok je uzimala vodu iz frižidera, a onda je sipala u času, te je popila koji gutljaj.

Ja:"I vi ste meni!" - izgovorila sam veselo.

Bojan:"Pa, šta si radila sama ovih nedelju dana?" - pitao je tata, dok je ulazio u kuhinju.

Ja:"Pa Ejmi je bila sa mnom, a i Lazar. Nisam bila sama."

Klimnuo je glavom.

[misljenje👆🏼]