"Zbogom nije kraj"

::12. Deo::

::12. Deo::

Nakon što se spremim za krevet, legnem u isti i lepo se ušuškam i zatvorim oči.

[Jutro]

Ejmi:"Ustaj!" - uzviknula je glasno, da sam samo skočila.

Ja:"Ejmi ma daaaaaaajjjj" - legla sam opet u krevet i pokrila glavu takodje.

Mada, ona je dohvatila pokrivač i otkrila me. Izdahnula sam, a onda mrzovoljno ustala i uzela stvari. Ušla sam u kupatilo. Spustila sam stvari na komodu, a onda pustila vodu, kako bih se umila. Zatim sam uzela četkicu i nanela malo paste za zube na istu. Onda sam se presvukla i očešljala, te izašla iz kupatila, a potom i iz sobe i uputila se ka kuhinji. Kad sam Sišla dole i kad me je Ilija video samo je ustao.

Ilija:"Neka vam je prijatno" - samo je prošao kraj mene, ni ne pogledavši me. Zar je on to meni ljut? Da li je on zaista ozbiljan? Mada ipak je ovako bolje možda. I ja sam izgubila apetit.

Ja:"Nisam gladna!" - izustim, a Ejmi me pogleda.

Ejmi:"Vi ste na gubitku." - slegla je ramenima i krenula sa jelom, a ja sam se okrenula i nastavila ka sobi. Na putu sam videla njihovog oca kako izlazi iz vile.

Ja:"Doviđenja, gospodine Mitic" - mahnuo mi je i izašao, mada nekako je bio nervozan.

Otišla sam u sobu i uzela knjigu, trebala bih da je vratim Iliji. Uputim se ka njegovoj sobi i bez kucanja udjem i zatekne njega i Minu kako se ljube... Kad je ona došla?

Ja:"Izvinite..." - podigla sam knjigu u vis. - "Da vratim samo ovo."

Ilija:"Helena..." - rekao je, a onda ustao, pomerivši Minu iz svog krila.

Ja:"Evo" - prišla sam polici i stavila knjigu na svoje mesto. Zadržala sam pogled na sliku koja je i dalje bila tamo.

Ilija:"Možemo li da razgovaramo?" - prišla nam je Mina.

Ja:"O? O čemu? Nemamo o čemu. Ne želim da vam smetam. Izvinite još jednom." - pokušavala sam da držim ton glasa na normalan, ali u sebi sam baš vrištala.

Ilija:"Helena!" - pogledala sam ga i samo izašla i sobe. Tad se pojavila Ejmi, hvala Bogu.

Ejmi:"Šta se dešava?" - rekla je zbunjeno.

Ja:"Ma Ilija je krenuo da odnese Mini vodu." - to je jedino što mi je palo na pamet.

Ejmi:"Da, naravno gospodjica savršena ne može sama!" - prevrnula je očima i povukla me u sobu.

°°°

Pričam sa Ejmi i onda čujem kucanje. To je bila sobarica.

Xx:"Gospodjice Helena, traži vas neko na vratima." - bila sam pomalo zbunjena. Zajedno sa Ejmi odem do vrata i tamo vidim...

Ja:"Urošeee!!!" - samo sam ga čvrsto zagrlila.

Urose:"I meni je drago da te vidim takodje." - odvojila sam se od njega i pozvala ga da udje, te smo se smestili u dnevnu sobu.

[mišljenje👇🏼]