"Zbogom nije kraj"

::10. Deo::

::10. Deo::

Nakon što je Ejmi izašla legla sam u krevet. Setila sam se jutra kad sam se probudila pored njega.

[mini flashback]

Osecam sitne poljube, koji me teraju da otvorim oči i naspram mene je bio Ilija sa osmehom na licu.

Ilija:"Dobro jutro, ljubavi" - nasmejem se na ovo "ljubavi",a onda je otisnuo jedan poljubac na mojim vrelim usnama.

Ja:"Jutro" - rekla sam, a onda se uspravila, rasvestivši se šta smo zapravo uradili, te ga pogledam ozbiljno.

Ja:"Jaoj ne, šta sam ovo uradila?" - zapitam samu sebe.

Ilija:"Izvini, ako..."-prekinula sam ga.

Ja:"Ne nisi ti kriv." - rekla sam i ustala kako bih se obukla.

Ja:"Ejmi ce se naljututi kad sazna, jaojjj Nikola!!!" - Ilija mi je prišao i stavio svoje ruke na moje obraze i pogledao me ravno u oči.

Ilija:"Neću reći nikome, smiri se, ako nastaviš tako pozliće ti." - samo sam ga zagrlila, ali se onda odmakla od njega.

Ja:"Izvini, ali mi, nas dvoje, ne možemo da nastavimo ovako." - rekla sam, a onda izašla iz sobe.

[The end flashback]

[Jutro]

Ejmi:"Budjenje!!!!!" - samo sam ustala, jer me je uplašila, te ispala iz kreveta.

Ja:"Zašto su tvoja budjenja ovako bolna?" - kažem, uz jedan izdah, jer me stvarno zadnjica boli od pada.

Ejmi:"Izvini, ali već je dvanaest." - izbuljila sam oči.

Ja:"Kako?" - rekla sam dok sam pokušala da ustanem sa lakiranog parketa.

Ejmi:"Pošto će Lazar i Nikola da idu ipak sutra danas ću biti celi dan sa Lazarem, nadam se da ti ne smeta da budeš sama sa Ilijom. Tata je otišao. U jednom od hotela ima neki problem." - klimnula sam glavom.

Ja:"Ne smeta. Idi slobodno" - poslala mi je poljubac, te brzo otrčala napolje.

Sišla sam dole da bih napravim sendvič. Tamo sam ga i pojela, te krenula ka stepeništu, ali su se tada čula vrata, odnosno zvono. Prišla sam velikim belim vratima i otvorila ih, ali sam ih zbog osobe koja je bila isped istih, zalupila i nastavila ka sobi. Usput sam naletela na Iliju i dobacilla mu.

Ja:"Devojka ti je ispred vrata. Javi kad ode." - rekla sam te pritisla kvaku sobe i ušla u istu. Ne planiram da izadjem dok ne ode.

Toliko mi je bilo dosadno, da sam ispraznila bateriju na telefonu. Posegnula sam za kvaku fioke, na noćnom stočiću i otvorila fioku. Uzela sam punjač, te zatvorila fioku. Uključila sam punjač u struju, a onda i telefon stavila na punjač. Kad će da ode višeee?

°°°

Bilo mi je dosadno, setila sam se da je Ilija imao neke knjige u sobi. Ustala sam i izašla iz sobe, te otišla u njegovu. Bingo. I dalje je tu bila polica sa knjigama. Uzela sam jednu, ali je tad ispala neka slika. Čučnula sam, kako bih je dohvatila. Na njoj smo bili nas dvoje. Sećam se ove slike. Bio mi je rodjendan. Nas dvoje smo bili sami ovde. Hteli smo da se slikamo, pre rodjendana. Nasmejala sam se, gledavši u sliku. Ali Zašto je čuva medju knjigama? Neko će je naći.

Ilija:"Sećaš se te slike?" - to je bio njegov glas. Podigla sam pogled sa slike na njega.

[misljenje👇🏼]