"Zbogom nije kraj"

::56. Deo::

::56. Deo::

Svi:"SREĆAN ROĐENDAN!!!!"

Uplašim se, te ispadnem iz kreveta.

Ja:"Auć!"

Podigla sam pogled i videla da drže tortu.

Ja:"Vi ste ludi."

Mama:"Hajde duvaj svećice!"

Ejmi:"I zaželi želju."

Ustanem sa poda i stanem kod torte te dunem svećice i ugasim ih, a onda su počeli da me mažu šlagom.

Ja:"Dobro, dosta.!"

Nasmejem se i odem do kupatila da se operem. Nakon toga siđem dole i oni su sve ukrasili.

Ja:"Prelepo je!"

Ejmi me je povukla nazad u sobu.

Ejmi:"Obuci je!"

Dala mi je haljinu iz ormara.

Odem u kupatilo i obučem je. Nakon toga mi je Ejmi nanela malo šminke i napravila lokne, te smo sišle dole.

Ilija:"Ti....prelepa si!"

Ja:"Hvala ti!"

Nasmejem se i poljubim ga.

°°°

Već je došlo veče i svi smo se zezali, plesali i pričali. Odjednom su pustili sporu muziku i Ejmi me je okrenula i videla sam Iliju koji je klečao sa kutijicom u kojoj je bio prsten.

Ilija:"Znam da me nije bilo tu četiri godine i znam da treba mnogo toga da nadoknadimo, ali ja te želim pored sebe svakog trenutka. Hoćeš li se udati za mene?" - gledala sam ga, a u isto vreme su mi se i suze skupile u očima. Pogledala sam u ostale i onda mu dala odgovor.

Ja:"Izvini, ali ja...ne mogu. Ne mogu se udati za tebe!"

Suze su se same slivale niz lice, a ja sam otrčala u sobu i zaključala se u istoj. Čula sam dozivanje svog imena sa druge strane vrata.

Uroš:"Helena, otvori vrata!"

Ćutala sam.

°°°

[Jutro]

Otvorim oči i shvatim da sam zaspala na podu. Umijem se i operem zube, te presvučem haljinu od sinoć.

Otvorim vrata i Ilija je bio ispred njih, spavao je. Polako sam prošla pored njega, ali...

Ilija:"Šta ti je bilo sinoć?"

Okrenem se i pogledam ga.

Ja:"Ništa!"

Udjem u sobu, a i on zamnom.

Ilija:"Prvo si me odbila i rasplakala se, te si se zaključala u sobu. Sve ovo nije ništa! Ako je zbog toga što me nije bilo četiri godine i samo sam te pitao izvini, ali..."

Ja:"Ja ne mogu da imam decu."

Pogledao me.

[mišljenje👇🏼]