"Zbogom nije kraj"

::40. Deo::

::40. Deo::

Budi me zvuk telefona. Neko me je zvao. Bio je to Ilija. Nisam se javljala, ali je on zvao i dalje. Na kraju sam se javila.

Ja:"Rekla sam ti da me ne zoveš više! A i plus ovde je šest sata ujutru."

Ilija:"Kod nas dva preko noć, ali nisam mogao da izdržim. Sigurno si saznala za Minu, ali to dete nije moje siguran sam u to. Nisam imao ništa s njom....!" - prekinem ga.

Ja:"Verujem ti!" - kažem, nakon čega je on ćutao.

Ilija:"Stvarno?"

Ja:"Aha!"

Ilija:"Sad se osećam lakše.! A i srećan sam. Čuo sam ti glas..."

Ja:"Ilija molim te, nemoj!" - zatvorim oči i suze skliznu niz moje lice.

Ilija:"Ali...."

Ja:"Nema ali. Ne zovi me više molim te!" - prekinem poziv pre nego što išta drugo kaže. Pustim suzu, ali onda stanem pred ogledalo i obrišem suze. Pogledam svoj odraz u ogledalu i izdahnem.

Ja:"Ne plači, to neće promeniti ništa i nasmej se." - nabacim osmeh, a zatim lepo ispravim krevet, obavim ličnu higijenu i sidjem dole.

Ejmi:"Zašto si ustala ovako rano?"

Ja:"Imam isto pitanje i za tebe!" - nasmejem se i pogledam u stranu. Videla sam Dimitrija.

Ejmi:"Sinoć je došao ovde pijan. Pričao je o tebi. I onda zaspao tu!" - tad je počeo da otvara oči i ispravio se.

Dimitrije:"Glava me ubija!" - Ejmi mu je dala lek.

Ejmi:"I treba kad si bio mrtav pijan." - vratila je pogled na mene - "A ti? Nisi mi odgovorila. Zašto si ustala ovako rano?"

Ja:"Zvao me je Ilija! Da mi kaže kako dete koje nosi Mina nije njegovo!" - Dimitrije se nasmeje sarkastično.

Dimitrije:"I poverovala si?"

Ja:"Nemam u šta da verujem. Znam da to dete nije njegovo."

Dimitrije:"Sigurna si?"

Ja:"Naravno, ona je spavala sa ko zna kim. Ne zna ni ona sama ko je otac. Nego je uvalila Iliji, kako bih ja kasnije patila. Ali ovog puta neće uspeti."

Dimitrije:"A kako znaš da nije sve samo igra. Kako znaš da te je stvarno voleo? Možda te je samo iskorišćavao. I on uživa, dok ti patiš za njim." - već je povisio ton.

Ja:"NEMAŠ pravo da pričaš tako, ne znaš uopšte išta o tome. To je bila ona prava ljubav, ali očigledno moja sudbina nije da budem srećna. Ne znaš ni o njemu, takodje išta, tako da NEMAŠ pravo da tako govoriš o njemu. Možda jeste takav bio pre, ali znam da je mene stvarno voleo, znam, da me još uvek voli. NEMAŠ pojma koliko je jurio za mnom samo da bismo bili zajedno. Da me nije voleo odustao bi od mene. Ali nije odustao. A na kraju šta se dešava? Helenina sreća nestaje i na kraju ona povredi osobu koju jako voli...!" - Ejmi me je prekinula.

Ejmi:"Helena, smiri se, molim te." - pogleda u Dimitrija.

Ejmi:"Dimitrije idi, Pričaćemo kasnije." - samo je izleteo iz kuće, zalupivši vratima. - "Helena smiri se sad." - nisam mogla da izdržim, a da mu ne kažem sve ono.

Ja:"Imam osećaj kao da se raspadam iznutra!" - čak sam i Ejmi videla suze u očima.

Ja:"Da li misliš da možda preterujem, kao da želim svu pažnju za sebe?" - pogleda me.

Ejmi:"Molim te, ne lupaj bre sad." - samo me je zagrlila.

[misljenje👇🏼]