"Zbogom nije kraj"

::49. Deo::

::49. Deo::

Sada smo u avionu i jako sam zbunjena. Helena samo što nije skočila sa krova, a sada je u avionu za London, jer je Ilija u komi. Jako se brinem za nju.

°°°

=Helena P. O. V.=

Uletela sam u bolnicu i medicinska sestra me je odvela do njegove sobe. Ispred nje je bio Uroš. Kad sam ušla u sobu, videla sam njega, bespomoćan je ležao u krevetu, a kraj njega je bila majka. Kad me je videla i izašla je iz sobe. Prišla sam mu, gutajući knedlu u grlu i otisnula jedan kratak poljubac na njegovim usnama.

Ja:"Ustani, zašto ležiš tu! Ja sam za sve kriva, nisam trebala da odem. Ja sam kriva što si sada u ovom stanju. Ja!! Molim te, otvori oči, te divne plave oči, molim te. Nemoj da me ostaviš. Malo je falilo da se ubijem, što ću i uraditi, ako ne otvoriš oči. Jel' si čuo? Moj život je u tvojim rukama! Ilija, molim te otvori oči!!!" - naslonim svoju glavu na njega i zajecam. Polako ustanem i još jednom ga poljubim, te izađem iz njegove sobe. Otrčim u Urošev zagrljaj.

Ja:"Neće me ostaviti, zar ne! Oporaviće se, jel da?" - upitam ga, a on me samo stisne još više, dok sam mokrila njegovu majcu. Odvojim se od njega i onda ugledam Minu.

Ja:"Za ovo si ti kriva! Zar ne! Uradila si ovo, jer je došao u Njujork zar ne!?" - počela sam da se derem.

Mina:"Da sam htela da uradim to, ubila bih tebe, a ne njega. Nosim njegovo dete, zar misliš da bih ga stvarno ubila?!" - nasmejem se sarkastično.

Ja:"To dete, nije Ilijino. Ilija te ni štapom ne bi pipnuo. On voli mene. A ti si nam tu sreću upropastila." - nisam mogla da se obuzdam, ošamarila sam je, a ona se odmah uhvatila za obraz.

Mina:"Ti si udarila mene?! Mene!"

Ja:"Jesam i šta ćeš s tim?! Ubićeš me? Evo slobodno odmah ovde me ubij!"

Mina:"Zar nikoga nije briga što me udarila?" - pogledam u ostale.

Uroš:"Ne, mislim da nije!"

Krenula je da me ošamari, ali sam joj uhvatila ruku.

Ja:"Neće moći." - istrgla je svoju ruku iz moje i besno se okrenula i otišla.

[2 dana kasnije]

Osetim lagano drmusanje. Otvorim oči. To je bila medicinska sestra.

M.sestra:"Izvinite, ali trebali biste da odete kući, niste ništa jeli već dva dana, biće vam loše."

Ja:"Ne želim, ne želim da ga ostavim. Želim da budem uz njega."

M.sestra:"A zar stvarno želite da vas čuje da niste brinuli o sebi kad se probudi?"

Na ovo se nasmejem i klimnem glavom, te izađem iz sobe.

Ja:"Idemo kući da se malo odmorimo pa ćemo doći."

Uroš:"Ja ću ostati, vi idite."

Ejmi i ja Odemo taksijem do vile. Uđemo unutra i ja odem da se istuširam. Nakon tuširanja odem u Ilijinu sobu, bila je ista, nije se menjala. Nije bilo Mininih stvari, zar ne spavaju u istoj sobi? Priđem polici sa knjigama i potražim našu sliku koju tu čuva. Bila je tu! Uzmem je u ruke i nasmejem se.

Mina:"Šta ćeš ti ovde?" - kaže besno!

[mišljenje👇🏼]