::42. Deo::
Odemo do očeve radne sobe i nakon jednog "Udji!" uđemo u istu.
Ja:"Morano da pričamo."
Tata:"Sednite." - prvo sam zaključao vrata.
°°°
Tata:"Slažem se, ali imam jako posla ovde, neću moći s tobom." - pogledam u Uroša.
Uroš:"Onda možete da kažete kako su vam klijenti važni i on mora da ode sam."
Tata:"Uradićemo tako."
Krenem da izadjem, ali onda stanem.
Ja:"Mina?"
Tata:"U sobi je!" - pogledam Uroša.
Ja:"Uroše imaš sobu viška?" - klimne glavom.
Tata:"Sine!?"
Ja:"Rekao sam, ako je ona ovde, ja nisam. Laku noć!" - otključam vrata i izadjemo, te se uputimo ka autu.
Uroš:"A da krenem ja s tobom? Uželeo sam se Ejmi?!"
Ja:"Važi. Izmislićemo i tebi neki posao. Bićeš moj asistent hahhaha!" - nasmejemo se i uđemo u auto, te krenemo do njihove kuće.
°°°
Uroš:"Evo tvoje sobe!" - udjem u sobu i skinem majicu.
Ja:"Hvala i laku noć." - klimne glavom i ode u sobu. Uzmem telefon i kad ga upalim na početnoj smo bili ona i ja. Srećni, a spali smo na ovo.
•••
Nakon doručka smo otišli do mene i tamo su svi još uvek doručkovali.
Tata:"Sine? Dobro je što si došao! Moraš da uradiš nešto."
Ja:"Da?" - pogledamo ga.
Tata:"U Njujorku ima jedan jako važan klijent za firmu, a ja ne mogu da odem tamo na sastanak, tako da moraš ti!!" - Mina se odmah pobunila.
Mina:"Ali tamo je Helena, ne može da ide sam!"
Tata:"Pa ne ide sam." - Mina se nasmeši.
Mina:"Kad krećemo?!" - nasmejem se jer je sad ispala jako glupa.
Tata:"Ne ide sam, ali ne ide sa tobom. Već sa Urošem. Neće moći sam, trebaće mu pomoć i mislim da je Uroš baš za to." - nasmejem se kad vidim Mininu facu.
Tata:"Krenućete već večeras u deset i tamo ćete stići u pet sati, hotel Vam je već rezervisan. Daću vam lokaciju." - uzeo je blokčić i hemijsku sa komode koja je bila iza njega i zapisao lokaciju, te pružio papirić. Klimnemo glavom i odemo u moju sobu da spakujem malo stvari. A onda idemo kod Uroša da i on uradi isto.
°°°
Ja:"Gotov si?"
Uroš:"Da!"
Ja:"Ti si kao devojka, treba ti večnost kofer da spakuješ, a i ne Seliš se tamo." - nasmejemo se i odemo u dnevnu sobu.
Gosp. Dragana:"Pozdravite ih od mene. Helena mi jako nedostaje."
Gosp. Bojan:"I od mene!"
Ja:"Hoćemo! A sigurno i Vi njoj nedostajete. Jako Vas voli!" - oni se nasmeju i odu u kuhinju.
[misljenje👇🏼]
VOUS LISEZ
"Zbogom nije kraj"
Roman d'amourHelena je devojka koja naizgled ima savršen život, ali da li je zaista tako? Da li će uspeti da pobegne od okrutne prošlosti, koja je proganja? Da li će zbog prijateljstva odustati od prave ljubavi ili će ipak biti primorana na to?