::42. Deo::

149 6 0
                                    

::42. Deo::

Odemo do očeve radne sobe i nakon jednog "Udji!" uđemo u istu.

Ja:"Morano da pričamo."

Tata:"Sednite." - prvo sam zaključao vrata.

°°°

Tata:"Slažem se, ali imam jako posla ovde, neću moći s tobom." - pogledam u Uroša.

Uroš:"Onda možete da kažete kako su vam klijenti važni i on mora da ode sam."

Tata:"Uradićemo tako."

Krenem da izadjem, ali onda stanem.

Ja:"Mina?"

Tata:"U sobi je!" - pogledam Uroša.

Ja:"Uroše imaš sobu viška?" - klimne glavom.

Tata:"Sine!?"

Ja:"Rekao sam, ako je ona ovde, ja nisam. Laku noć!" - otključam vrata i izadjemo, te se uputimo ka autu.

Uroš:"A da krenem ja s tobom? Uželeo sam se Ejmi?!"

Ja:"Važi. Izmislićemo i tebi neki posao. Bićeš moj asistent hahhaha!" - nasmejemo se i uđemo u auto, te krenemo do njihove kuće.

°°°

Uroš:"Evo tvoje sobe!" - udjem u sobu i skinem majicu.

Ja:"Hvala i laku noć." - klimne glavom i ode u sobu. Uzmem telefon i kad ga upalim na početnoj smo bili ona i ja. Srećni, a spali smo na ovo.

•••

Nakon doručka smo otišli do mene i tamo su svi još uvek doručkovali.

Tata:"Sine? Dobro je što si došao! Moraš da uradiš nešto."

Ja:"Da?" - pogledamo ga.

Tata:"U Njujorku ima jedan jako važan klijent za firmu, a ja ne mogu da odem tamo na sastanak, tako da moraš ti!!" - Mina se odmah pobunila.

Mina:"Ali tamo je Helena, ne može da ide sam!"

Tata:"Pa ne ide sam." - Mina se nasmeši.

Mina:"Kad krećemo?!" - nasmejem se jer je sad ispala jako glupa.

Tata:"Ne ide sam, ali ne ide sa tobom. Već sa Urošem. Neće moći sam, trebaće mu pomoć i mislim da je Uroš baš za to." - nasmejem se kad vidim Mininu facu.

Tata:"Krenućete već večeras u deset i tamo ćete stići u pet sati, hotel Vam je već rezervisan. Daću vam lokaciju." - uzeo je blokčić i hemijsku sa komode koja je bila iza njega i zapisao lokaciju, te pružio papirić. Klimnemo glavom i odemo u moju sobu da spakujem malo stvari. A  onda idemo kod Uroša da i on uradi isto.

°°°

Ja:"Gotov si?"

Uroš:"Da!"

Ja:"Ti si kao devojka, treba ti večnost kofer da spakuješ, a i ne Seliš se tamo." - nasmejemo se i odemo u dnevnu sobu.

Gosp. Dragana:"Pozdravite ih od mene. Helena mi jako nedostaje."

Gosp. Bojan:"I od mene!"

Ja:"Hoćemo! A sigurno i Vi njoj nedostajete. Jako Vas voli!" - oni se nasmeju i odu u kuhinju.

[misljenje👇🏼]

"Zbogom nije kraj"Où les histoires vivent. Découvrez maintenant