::33. Deo::
Već je prošlo tri dana još četiri i Mina će biti njegova, a ne ja. Stvarno mrzim svoj život. Trebala sam da dopustim Mini da me ubije kad je mogla. Trenutno me najviše od svega što sam doživela boli to što Ilija više nije moj, što ce porodicu imati sa drugom i što misli da ga nikada nisam volela. Povredila sam ga, a i sebe. Nikad mi neće oprostiti. Moram da ga vidim. Izadjem iz sobe i odem do njegove. Pokucam, ali nije odgovarao, polako otvorim vrata i ugledam ga kako spava. Pridjem krevetu i spustim se do njegovog lica.
Ja:"Koliko god ja govorila da te ne volim, znaj da to nije istina." - kažem veoma tiho i polako ga poljubim, te izdadjem iz sobe. Zatvorim vrata i uzdahnem.
Ejmi:"Šta ti je?" - nisam primetila da je tu.
Ja:"Ništa, samo morala sam da odem da ga vidim. Nismo pričali tri dana!"
Ejmi:"Znam šta će da te oraspoloži. Iako je to Minino venčanje, moramo da odemo. A trebaju nam haljine."
Ja:"Nije mi do toga."
Ejmi:"A daj, molim teee!!!" - imala je onaj tužni pogled.
Ja:"Okej, samo da se presvučem." - odem u sobi i izvadim iz ormara prvo što dohvatim. Obučem se i krenem zajedno sa Ejmi van vile.
Ja:"Idemo mojim kolima!" - kažem sa smeškom. Roditelji su mi kupili auto za rodjendan. Ipak se isplatila ona škola voznje. Ejmi se nasmeje i udje u auto.
•••
Ejmi:"Uzimaj, bićeš lepsa i od Mine!" - nasmejem se te je skinem sa sebe i vratim se u prethodnu odeću. Izadjem iz kabine i odemo na kasu da platimo haljine i još neke sitnice. Kese smo stavile u gepek i krenule nazad ka vili. Kad sam stala ispred kuće parkirala sam auto uzele smo kese i ušle unutra. Krenule smo stepenicama, ali odjednom je malo falilo da udarim u Iliju. Osetila sam njegov dah na usnama. Pogledam ga, a on je već gledao u mene. Samo je skrenuo pogled i hladno prošao pored mene. Progutam knedlu u grlu i nastavim dalje.
=Ejmi P. O. V.=
Udjem u sobu i na krevetu je bio Uroš.
Ja:"Šta ti radiš ovde?" - upitam ga.
Uroš:"Čekam tebe!" - kaže, te ustane sa kreveta i pridje mi.
Ja:"Reci, šta je bilo?" - kažem i spustim kese na krevet.
Uroš:"Ja ne mogu više ovako." - uhvati me za ruku i povuče me k sebi. Pribije me uz sebe i poljubi. Uzvraćala sam mu svaki poljubac. Odvojili smo se kako bismo došli do daha. Nasmejemo se i zagrlimo.
Uroš:"Nemaš pojma koliko sam ovo dugo želeo! - nasmejem se i stavim pramen kose iza uveta.
Ja:"Moram da se presvučem, pa ako možeš da izadješ?" - poljubi me na blic i izadje.
Sad sam jako srećna.
[misljenje👇🏼]
ESTÁS LEYENDO
"Zbogom nije kraj"
RomanceHelena je devojka koja naizgled ima savršen život, ali da li je zaista tako? Da li će uspeti da pobegne od okrutne prošlosti, koja je proganja? Da li će zbog prijateljstva odustati od prave ljubavi ili će ipak biti primorana na to?
