"Zbogom nije kraj"

::50. Deo::

::50. Deo::

Mina:"Šta je to?!"

Prišla je o uzela mi sliku iz ruku. Nasmejala se i pocepala je. Širom otvorim oči i pogledam se besno.

Ja:"Šta si to uradila, glupačo!"

Samo je izašla, a ja sam se sagla i uzela sliku, koja je bila na dva dela. Ustanem i odem do radnog stola. Uzmem lepljivu traku izalepim je, te stavim u džep i odem da uzmem malo hrane.

°°°

Uđemo u bolnicu i polako odemo do Iljine sobe, ali onda čujemo Uroša, koji je pričao telefonom.

Uroš:"Ne govori Ejmi da je otac Mininog deteta Lazar!"

Uđem u sobu kod Ilije i ostavim ih same.

=Ejmi P. O. V.=

Ja:"Molim?"

On se okrenem i prekine poziv.

Ja:"On me je sve vreme varao sa njom! S Minom. Kako sam bila glupa! Nisam videla nešto što mi se dešava ispred nosa!"

Oči mi se napune suzama, a jedna mi padne niz obraz.

Ja:"Izvini! Plačem što on ima dete s drugom, a s tobom sam."

Uroš:"Nema veze, opet si volela i njega nekada, on je bio tu kad ja nisam. Ostaviću te samu."

Krene da ide, ali ga ja zaustavim.

Ja:"Ne, ostani sa mnom!"

Blago se nasmeje i sedne kraj mene.

[Mesec dana kasnije]

=Helena P. O. V.=

Ejmi:"Je l' si sigurna?" - polako klimnem glavom i udjem unutra, dok su ostali gledali u mene kao da sam duh.

Prošlo je već mesec dana i Ilija je i dalje u komi, a meni je zbog toga i dalje loša, jer su juče doktori rekli da treba da se pripremimo, jer postoji Velika mogućnost da se ne probudi. I Ejmi je loše, ali to ne pokazuje toliko, znam da i nju boli ova situacija.

Pre dve nedelje počeo je fakultet i sada imamo ispit zbog čega sam morala da dodjem.

Nakon što se smestim, udje i profesor, koji nam je podelio ispite. Nakon što smo počeli da radimo, čuo se samo zvuk sata sa zida, kao i lupkanje noge o pod, po neko švrljanje po papiru, kako neko pali i gasi olovku, dosaptavanje, udaranje prstima po klupi... Svaki novi zvuk me je činio sve više nervozannom, te sam počela da se preznojavam i srce je počelo da mi lupa kao ludo. Odjednom samo izletim iz učionice i odem do kupatila. Za mnom je došla i Ejmi. Umila sam se vodom i sela dole kraj zida. Ejmi mi je prišla i dodirnula mi čelo.

Ejmi:"Ti goriš!"

Ja:"Dobila sam napad od stresa to je sve!"

Ejmi :"Ali ti stvarno goriš! Idemo kući."

Pomogne mi da ustanem te pozove Dimitrija, koji je brzo došao. Ejmi me ostavila u autu i otišla po naše stvari. Brzo se vratila i Dimitrije nas je odvezao kući.

[mišljenje👇🏼]