"Zbogom nije kraj"

::44. Deo::

::44. Deo::

Ja:"Ilija..."

Ilija:"Helena kad god kažeš da me ne voliš neću poverovati. Ti možda to govoriš, ali tvoje oči govore drugačije. Sva drhtiš kad ti se približim. Disanje ti se ubrza, kao i kucanje srca." - pribije me uz sebe i pogleda u oči.

Pogled prebacim na njegove usne. Tako želim da ih opet okusim, pa makar mi to bilo poslednje. Ne svesno zagrizem donju usnu, na šta se on nasmeje i polako krene da me poljubi. Bila sam ukočena, ali baš kad je prislonio svoje usne na moje, neko je ušao u sobu. Ali Ilija nije obraćao pažnju. A ja sami dalje bila kao ukočena.

Dimitrije:"Ovaj, Ejmi je rekla da si ovde."

Kada je čuo njega, prevrnuo je očima i polako se odmakao od mene.

Dimitrije:"Izvinite." - rekao je potišteno i krenuo da izadje.

Ja:"Ne, ne, ne, ostani, Ilija je već krenuo." - pogledam ga.

Ilija:"Ne nisam."

Ja:"Da jesi!" - pogledam ga oštro.

Ilija:"Ovde sam nekoliko dana, i veruj mi kao što ranije nisam odustao onda neću ni sad. A znaš zašto? Zato što te volim i ponavljaću to, ako treba svaki put." - izašao je zakačivši Dimitrija ramenom, a mene je pogledao ljubomorno. Nakon što izađe i zatvori vrata izdahnem.

Ja:"Došao je, ako Mina sazna da je kod mene, neće se završiti dobro. Ubiće me, ubiće Ejmi, Uroša, mamu, tatu, tebe...ubiće sve koji mi znače, spremna je na sve, samo da dodje do onoga što želi." - počnem da paničarim.

Dimitrije:"Smiri se, škodi i tebi i bebi!"

Ja:"Šššššš, ne pominju tu temu! Idemo dole!"

Dole su bili svi, Uroš i Ejmi su pili, a Ilija je sedeo na fotelju.

Uros:"Zeliš?" - upita me za piće, ali odmahnem glavom i dam mu negativnan odgovor.

Uroš:"Treba da zapišem datum, kad je Helena odbila alkohol. Od kad je počela da pije ne odbija, ali sad.." - prevrnem očima.

Ja:"Tvoja devojka mi ne daje!"

Ejmi:"Previse pije, a i....!" - prekinem je.

Ja:"A i ništa!"-uzviknem na šta me svi pogledaju.

Ja:"Šta?!" - kazem i odem po vodu.

°°°

Ja:"Ilija morate da odete!"

Ilija:"Razumem da se bojiš zbog prošlosti, ali neće se ništa desiti." - zagrlio me. Uzvratila sam mu zagrljaj i sklopila oči. Nedostajao mi je, ali se onda odmaknem.

Ja:"Nemoj više da me grliš!"

Ilija:"Znam da ti zagrljaj prija, tako da to ne možeš da mi tražiš!" - pogledam ga.

Ja:"Ilija vidi..." - djednom me poljubio, ali sam se brzo odmakla.

Ja:"Šta radiš?!" - nasmejao se.

Ilija:"Jaa...morao sam!" - samo je izašao.

[misljenje👇🏼]