"Zbogom nije kraj"

::47. Deo::

::47. Deo::

=Uroš P. O. V.=

Budim se i vidim da sam u bolnici i da je kraj mene medicinska sestra, koja je ubrzo otišla i vratila se sa doktorom.

Doktor:"Probudili ste se."

Ja:"da, a zašto sam uopšte ovde?"

Doktor:"Imali ste saobraćajnu nesreću."

Ja:"A Ilija Mitić? Gde je? Kako je?"

Doktor:"On je prošao mnogo gore od tebe! Zapravo u životnoj je opasnosti!" - nisam mogao da verujem šta čujem.

Ja:"Da li njegova porodica zna. Sestra mu je u Njujorku da li zna?"

Doktor:"Obavestili smo i nju!"

Sigurno je jako tužna. Moram da je nazovem. Uzme telefon i nazovem je. Brzo se javila.

Ja:"Ejmi, kako si?"

Ejmi:"Šta misliš, kako sam? Vi ste tamo u bolnici, a ovde je Helena!" - zbunim se.

Ja:"Šta se desilo njoj?

Ejmi:" Kad je saznala šta vam se desilo, onesvestila se. I izgubila jee..." - tu se zaustavila.

Ja:" Šta?"

Ejmi:" Signal je loš, prekidam." - prekinula je.

=Ejmi P. O. V.=

Doktor:"Možete da je posetite, a i morate joj reći za dete, probudila se." - stavim telefon u džep i klimnem glavom. Polako uđem unutra.

Helena:"Kaži mi da je Ilija bolje."

Ja:"I dalje Ništa ne znam."

Helena:"Nervozna si, ima nešto što mi ne govoriš!"

Ja:"Molim? Ma nee!?"

Helena:"Ejmi, molim te, kaži šta god bilo."

Ja:"Ti....izgubila si bebu!"

=Helena P. O. V.=

Ejmi:"Ti...izgubila si dete."

Njene reči su mi odzvanjale u glavi. Iznova i iznova.

Ja:"Ne, moje dete još uvek tu, to ne može da bude istina. Tu je i dalje je tu, to ne može da bude istina."

=Ejmi P. O. V.=

Nisam mogla da je gledam ovako slomljenu, samo sam izašla iz njene sobe i čula je kako plače unutra. Podnela je ovo gore nego što sam mislila da će.

Dimitrije:" Znam da ti je dosta loših vesti, doktor mi je rekao nešto."

Ja:"Samo...samo reci."

Dimitrije:"Helena više neće moći da ima decu."

Ja:"Sranje! Može li još nešto gore? Zar joj život nije dovoljno loš, nego..."

Helena:"Molim? Ja više neću..."

Samo je otrčala.

Ja:"Helena?! Gde će?"

Dimitrije pogleda u stranu i onda shvatim.

Ja:"Ou neee!"

Brzo potrčim ka njoj. Išla je prema stepenicama koje vode na krov i ne želim ni da zamislim šta planira. Kad sam konačno stigla, bila je na ivici krova.

Ja:"Helena, stani!"

Okrenula se i pogledala me.

Ja:"Nemoj, molim te!"

Vratila je pogled natrag.

[misljenje👇🏼]