::4. Deo::
Ja:"Zašto? Mi nemamo ništa, niti smo imali, niti ćemo imati!" - rekla sam besna.
Ilija:"kako možeš da kažeš da nismo imali ništa?" - upitao me nekako tužno.
Ja:"Zato što sam već zaboravila na to. I još nešto, ne deri se više, ne želim da Ejmi čuje. Laku noć." - zalupila sam mu vrata pred nosem i onda se spremila za krevet i legla.
[Jutro]
Već svi sedimo za stolom i doručkujemo. Ilija i ja se ponekad samo pogledamo, a onda oboje sklonimo pogled. Stvarno se pitam zašto sam ovde. Zašto sam opet došla? Zašto mi je život ovoliko sjeban? Odjednom su mi slike i događaji koje želim da zaboravim prošli kroz glavu i samo sam počela da plačem i odjurilaa u sobu, te se spustila niz zatvorena vrata. Neko je pokušao da udje. Odmakla sam se od vrata, kako bih mu to dopustila. Bila je to Ejmi.
Ejmi:"Dušo, šta ti je? Zašto plačeš?" - pogledala me zabrinuto.
Ja:"Ja ne mogu više. Zašto život mora da mi bude ovakav? Zašto me sve to proganja, zašto jebeno ne mogu da zaboravim na sve?!" - zagrlila sam je.
Ejmi:"o Dušice moja!" - rekla je tužno.
Tad se čulo kucanje, a na vratima je bio Ilija. Brzo sam obrisala suze.
Ilija:"Helena? Jel' ti to plačeš?" - U glasu mu se čula zabrinutost.
Ja:"Ne, samo ti se učinilo." - Ejmi nas je skenirala pogledom.
Ejmi:"Zašto tebe uopšte briga?" - bila je uporna.
Ilija:"Pa ovaajj, video sam da plače, pa sam samo pitao." - Ejmi je polako klimala glavom.
•••
Polako ustajem i ugledam mamu kraj prozora?
Ja:"mama?" - bila sam zbunjena.
Mama:"Divna moja kćeri. Došla sam samo da ti kažem da te mnogo volim! Sve ću ti objasniti jednog dana." - ustala je sa kreveta i krenula da izađe.
Ja:"Nećeš valjda opet otići i ostaviti me?" - samo me je pogledala, a onda opet otišla.
Ja:"mamaaa!"
Xx:"Helena? Helena?"
Dozivao me je neki glas. A onda sam samo otvorila oči i shvatila da je to bio samo san.
Ejmi:"Jel' si dobro? Samo si se onesvestila i počela da dozivaš majku." - pogledala me je zabrinuto.
Ja:"Mama je opet otišla od mene. Opet me ostavila." - Ejmi me privukla u zagrljaj.
Ejmi:"Srećo. To je bio samo san. Dodji.-zagrlila me i stavila moju glavu u svoje krilo.
Ja:" Opet me je ostavila, Ejmi!" - suze su se nizale niz moje obraze. Ilije nije ni bilo sada u sobi. Sklopila sam oči i ubrzo zaspala.
[Jutro]
Budi me glas koji jako dobro poznajem. Otvaram oči i vidim Iliju, sa osmehom na licu, što i meni izmami jedan.
Ilija:"Tata mi je rekao da dodjem po tebe. Da te probudim. Čekamo te za stolom." - rekao je, a onda polako izašao.
Nasmejana sam ustala spremila se i sišla dole.
Ja:"Jutro!" - kažem, te sednem za sto kraj Ejmi.
Ilija je izvukao stolicu, misleći da ću da sednem kraj njega, ali sam sela pored Ejmi.
Ejmi:"Napokon, spavalice!" - rekla je, a onda uzela da jede.
[misljenje👇🏼]
YOU ARE READING
"Zbogom nije kraj"
RomanceHelena je devojka koja naizgled ima savršen život, ali da li je zaista tako? Da li će uspeti da pobegne od okrutne prošlosti, koja je proganja? Da li će zbog prijateljstva odustati od prave ljubavi ili će ipak biti primorana na to?