"Zbogom nije kraj"

::24. Deo::

::24. Deo::

Ja:"Halo?"

Uroš:"Halo, kako si?"

Ja:"Super, ti, mama, tata?"

Uroš:"Svi smo super."

Ja:"Nego, srećan rodjendan, nisam mogla da te zovem ranije, bila sam sprečena."

Uros:"Zašto?" - rekao je zbunjeno.

Ja:"Videla sam svoju biološku majku." - rekla sam razočarano.

Uros:"Ali ona je..." - prekinula sam ga.

Js:"Živa. Živa je."

Uroš:"I sad ćeš da nas napustiš i odeš s njom?" - rekao je zabrinuto.

Ja:"Molim? Naravno da neću!" - ustala sam sa kreveta. - "Ta žena ne postoji za mene. Napustila me, a onda kad se udala nije htela da dodje po mene, jer me čovek za kog se udala, ni u želeo."

Uros:"Žao mi je, i izvini, samo kad si mi rekla, mislio sam da ćeš da odeš." - nasmejem se.

Ja:"Neću vas napustiti ne brini. Kod vas napokon živim normalno. Usput, da nije bilo tebe, sada bih bila na onom svetu!" - čula sam ga gde se nasmejao.

Uros:"U redu, nego ajde moram da idem, čujemo se kasnije."

Ja:"Ajde!" - kažem, te prekinem poziv.

°°°

Ja:"Idem  malo na bazen." - kažem Ejmi, koja je sedela na krevet.

Ejmi:"Ali danas duva neki hladan vetar, razbolećeš se."

Ja:"Opušteno." - kažem, nakon čega otvorim ormar i izvadim jednodelni kupaći.

Čim sam sišla dole, bacila sam se u vodu. Brrr, voda jeste hladna. Nadam se da se neću razboleti. Nakon pola sata sam izašla iz vode. Obmotala sam se peškirom u otišla unutra, prvo sam se istuširala, a onda sam sišla na ručak. Tamo su vec bili svi. Sela sam, pa smo počeli sa jelom i pričali nešto. Odjednom sam kinula
Svi:"Nazdravlje!"

Ejmi:"Kad me ne slušaš."

Ja:"Hvala. A i to je samo kijanje, ne znači da sam bolesna."

Kad smo završili sa ručkom, otišla sam u sobu. Malo mi je zahladnelo. U sobu je ušla Ejmi u majici.

Ja:"Zar ti nije hladno?"

Ejmi:"U kući je trideset stepeni!" - prišla mi je i pipnula mi celo.

Ejmi:"Ju ženo pa ti goriš! Znala sam, ali znala sam! Lepo sam ti rekla!" - vikala je. - "Legni u krevet, ali se ne pokrivaj. Idem po lek i čaj" - pre nego što sam išta rekla, ona je već izašla, pa sam samo uradila šta je rekla. Počela sam da kašljem.

°°°

Ejmi me ostavila da se odmorim, a stanje mi se pogoršalo, malaksala sam od temperature. U sobu je ušao Ilija.

=Nikola P. O. V.=

Krenuo sam kod Helene da vidim kako je, ali sam stao kraj vrata, čuvši Ilijin glas.

Ilija:"Nadam se da ćeš što pre ozdraviti." -pomazio ju je po obrazu.

Helena:"Neko će nas videti, nemoj." - bio sam jako ljut, ali i povredjen u isto vreme. Samo sam se okrenuo i otišao. Ona nikada neće prestati da ga voli. Nikada neće mene zavoleti kao što je nekada. Ali izgleda da naša ljubav nije bila tolika. Čim me je zaboravila nakon što je njega upoznala. Mada, ako je ona srećna i ja sam.

[misljenje👇🏼]