::16. Deo::
[Jutro]
Ejmi:"Golubčići ustajtee" - počne da se dere.
Ja:"Bolje da je poslušamo." - rekla sam pospano.
Polako smo ustali i presvukli, te sišli dole.
Nikola:"Idem ja, zbog zabave, stvari su mi u hotelu." - klimnem glavom. Poljubi me na blic, te izadje iz vile. Pridružila sam se ostalima za stolom.
Ejmi:"Nikola?" - pogledam je.
Ja:"Otišao je do hotela, videćemo se na proslavi."
Goran:"Deco, hvala vam što ćete doći, stvarno mi znači. Nadam se da će sve proći dobro."
Ejmi:"Sigurna sam da hoće."
°°°
Lazar:"Je l' ste spremne?"
On i Nikola su polako ušli u sobu i tad stali.
Nikola:"Prelepe ste!!!"
Mi:"hvalaaa" - uzviknule smo, a onda uzele torbice i krenule. Trebao je da nas Ilija vozi pošto ovde jedino on ima auto. Sedela sam pozadi sa Nikolom i Ejmi, dok je Lazar bio napred.
Nekoliko puta bi Ilija pogledao u mene na retrovizoru, ali bi brzo sklonio pogled. Cudzno da Mina nije ovde.
°°°
Ejmi:"Tata, ovo je prelepo. Sve je ispalo super" - klimnuo je glavom.
Goran:"Da, izgleda da jeste." - neko ga je pozvao. - "Izvinite me." - otišao je.
Prišli su nam Ilija i Mina.
Mina:"O pa zdravo Helena. Drago mi je da te vidim!" - sarkazam.
Ja:"Da, sigurno jeste!" - klimnula sam glavom.
Ilija:"Prelepa si večeras!" - Mina ga je pogledala, a ja sam se Nasmejala.
Ja:"Idem do Nikole." - okrenula sam se kako bih sa stola uzela torbicu, nasmejala im se i počela da tražim Nikolu, a Ejmi je ostala. Kad sam ga najzad našla, prišla sam mu, pričao je sa Lazarom.
Nikola:"Hej, ljubavi." - prebacio je svoju ruku preko mojih ramena, te me privukao k sebi i poljubio u kosu. Koliko on mene ustvari voli, a ja...ja neću moći da osećam prema njemu, isto kao što sam nekada u to sam sto posto sigurna. Moje srce više ne pripada njemu.... već Iliji.
Nakon proslave smo se vratili u vilu,a Lazara i Nikolu smo odvezli natrag u hotel. Presvukla sam se i skinula šminku te legla u krevet.
[Jutro]
Pogledam se još jednom da namestim bluzu, a tad odjednom udje Ilija.
Ja:"Da li si ti ikad..."
Ilijs:"Znam da ću proći loše, ali ne mogu.
Samo me je poljubio, uzvraćala sam, ali sam se samo odjednom odmakla i opalila mu šamar.
Ja:"Šta ti misliš da radiš?" - prodrala sam mu se.
Ilija:"Zar nije očito?" - nasmejao se.
Ja:"Ozbiljna sam! Pomirila sam se sa Nikolom, i ne želim da ga povredim." - klimnuo je glavom.
Ilija:"Jednom već jesi!" - bila sam na ivici da ga udarim opet.
Ja:"Ja sam na to zaboravila, i odustani od mene više." - Uzviknula sam.
Ilija:"Nikad, ali nikada neću da odustanem od tebe!!! Volim te Helena, kako ne shvataš, a znam da Voliš i ti mene. Nikad, ali nikad neću odustati od naše ljubavi." - približavao mi se dok nisam udarila u hladan zid. Primakao se mom u uhu i prošaputao.
Ilija:"I ako si sa drugim, ti si i dalje moja, samo moja. Ne odustajem, ma kakve god posledice bile!" - naježila sam se, a on se odmakao i otišao. Zašto mi ovo radiiii?!?! Presvukla sam se i Sišla dole na doručak. Svi su već bili tamo.
Ejmi:"Još samo oko tri nedelje pa nam neko postaje punoletan."
Ilija se nasmejao.
Ja:"Da" - rekla sam smoreno.
Ejmi:"Kako vam se svidelo sinoć, meni je bilo stvarno lepo?" - rekla je sa osmehom.
[misljenje👇🏼]
YOU ARE READING
"Zbogom nije kraj"
RomanceHelena je devojka koja naizgled ima savršen život, ali da li je zaista tako? Da li će uspeti da pobegne od okrutne prošlosti, koja je proganja? Da li će zbog prijateljstva odustati od prave ljubavi ili će ipak biti primorana na to?