"Zbogom nije kraj"

::28.Deo::

::28. Deo::

Mama i tata su otišli u hotel, a Uroš je ostao još malo kod nas. Dole je i priča sa Ilijom. Sidjem dole, ali stanem kad Čujem da pominju moje ime.

Ilija:"Volim je, stvarno je volim. Ali povredio sam je. Nisam imao nameru, ali jesam i jako mi je žao, ali ona mi neće oprostiti."

Uroš:"Ako jedno znam, to je da ako te Helena voli, onda stvarno voli, oprostiće ti, samo će joj trebati vremena."

Ilija:"Ne znam, samo ne mogu više ovako. Bez nje."

Ušla sam u dnevnu sobu.

Ja:"Šta ako ne budeš bez mene?"

Uroš:"Ili joj ne treba vremena" - nasmeje se i pogleda me.

Ilija:"Oprostila si mi?" - upita sav radoznao.

Ja:"Jesam!" - klimnem glavom i nasmejem se, a on mi pridje i zagrli me jako, te me poljubi.

Ejmi:"Pomirili ste se?"

Ja:"Da!" - kažem nesigurno.

Ejmi:"Drago mi je." - pridje i zagrli me. - "a ti, ako je povrediš, briga sto si mi brat, uništiću te."

Uroš:"Opasni smo" - pogleda u njega.

Ejmi:"Jednom mojom rečju možeš da letiš iz vile, pazi šta pričaš." - njih dvoje su mi uvek bili slatki, A mislim da se Urošu svidja, ali ona voli Lazara. Mada on mi je sumnjiv. Po ceo dan nije tu, a kad ga pitamo gde je, ljuti se. Ako je povredi ubicu ga.

Ejmi:"Helena sutra pratimo Lazara, ne znam šta i gde radi po ceo dan." - klimnem glavom.

Uroš:"Ne zna šta joj dečko radi."

Ejmi:"Uroše!" - ustane sa kreveta.

Uroš:"Znam, ali ne moraš me izbaciti, izaći ću sam. Vidimo seee!!" - i ode.

On je otisao nekako ljuto, a i ona isto. Ilija i ja se pogledamo i oboje slegnemo ramenima. Nasmejao se, te me uzeo u naručje.

Ilija:"I šta ćemo da radimo?" - nasmejem se.

Ja:"Idemo u tvoju sobu, da vidimo kakve si sve nove stvari kupio." - pogledao me čudno.

Ilija:"Opasna si ti. Nećeš naći poklon. I neću ti reći šta sa ti kupio." - doveo me u moju sobu, stavio na krevet i legao pored. Okrenem se na stomak i navalim laktovima na jastuk i pogledam ga tužno.

Ilija:"To ne pali kod mene." - nasmejao se.

Ja:"Mojim tee!!"

Ilija:"A-a" - uozbiljim se.

Ja:"Namćor!" - kažem te se okrenem na ledja, uspravim se i naslonim leđima na naslon kreveta.

Ilija:"A sad smo ljuti?" - poljubi me, ali mu ne uzvratim.

Ilija:"Ma dodji ovamo!" - uhvati me za noge i povuče, stane iznad mene i počne da me golica.

Ja:"Nemoj!!!" - smejala sam se.

Ilija:"Jesi li još ljuta?"

Ja:"Nisam ni bila ljuta." - poljubi me, te opet legne kraj mene i pričali smo dugo, dok nismo zaspali.

[Jutro]

Sedimo svi za stolom. Lazar ide uvek posle doručka. Kad je završio pozdravio se i izašao, a i mi smo za njim. Pratile smo ga i pitale se hoće li ikada da stane. Stao je u jednom kafiću. Mi smo stale iza jednog auta. Onda je u kafić ušla neka crna devojka i on je ustao i poljubi ju je. Pogledam u Ejmi, u očima su joj se mogle videti suze.

Ja:"Idemo!" - uhvatila sam je za ruku i povukla nazad.

°°°

Ilija:"Ubiću tog idiota!" - krene da izadje, ali ga zaustavim.

Ja:"Ilija! Smiri se!" - kažem, a on sedne na fotelju.

[misljenje👇🏼]