::11. Deo::
Brzo sam vratila sliku na policu i podigla knjigu u vazduh.
Ja:"Došla sam po ovo! Našla sam i sad mogu da idem." -vkrenula sam da izadjem, ali baš kad sam prolazila pored njega, me je uhvatio za nadlakticu i povukao pozadi, tako da sam bila naspram njega.
Ja:"Ilija, molim te." - htela sam da se pomerim, ali kao da sam bila ukočena.
Ilija:"Želim da pričamo." - nasmejala sam se sarkastično.
Ja:"o čemu? Kad god pričamo nešto se desi. Nas dvoje ne možemo da budemo zajedno. To što se desilo je bila greška." - pogledao me, pomalo razočaran.
Ilija:"Ono što ti nazivaš greškom, ja nazivam ljubav" - odmakao se, a ja sam samo izašla iz njegove sobe i otišla u svoju. Kako on to jebeno ne razume?! To pitanje mi se vrtelo po glavi, kako ne razume? I on meni nedostaje, ali jednostavno ne mogu. Prijateljstvo mi je bitnije od toga, Ejmi mi je bitnija od toga. Trebala mi je čaša vode. Otišla sam dole i tamo zatekla Minu. Zar nije otišla?
Mina:"O pa vidi ti nju, kako smeš da se pojaviš ovde, a zalupila si mi vrata?" - pogledala sam je.
Ja:"Zar misliš da me je briga?" - podigla sam obrve te je pogledala ispod oka. Otišla sam po vodu, te se vratila u sobu, ostavivši dole besnu Minu.
Ejmi:"Vratila sam eee!!" - uzviknula je, uletevši u sobu.
Ja:"Eeeeejjjj" - zagrlila sam je.
Ejmi:"Aliiii, Mina mi se već žalila na tebe." - ustala je i počela da je imitira.
Ejmi:"Ona tvoja drugarica, stvarno nema manira, baš je nekulturna" - nabacila je kosu i onda smo počele da se smejemo, ali je onda sela pored mene i pogledala me zabrinuto.
Ejmi:"Rekla si da ćeš da paziš, a ti se ustvari svadjaš sa njom." - uzela je moju ruku u svoju.
Ja:"Ne brini se to ništa" - svoju drugu ruku sam stavila preko njene.
Iskreno i ja se uplašim kad je vidim, ali naravno neću joj to pokazati.
Ejmi:"Moram da odem čas do tate mislim da se vratio, i sidji dole, mislim da je i večera gotova." - potvrdno klimnem glavom, te ona ode, a nakon pet minuta i ja krenem. Baš kad sam izašla iz sobe, sudarila sam se sa Ilijom, ali umesto da padnem on me uhvatio, zagrlivši me. Odvojila sam se od njega, te ga pogledala.
Ja:"Hvala" - kratko izustim, te krenem ka trpezariji. Dok smo večerali Ilija nije sklanjao pogled s mene, zbog čega mi je bilo malo neprijatno.
Ja:"Mislim da cu otići da legnem ranije, izvinite me" - kažem, nakon čega ustanem sa stolice i istu vratim na mesto, te izadjem iz trpezarije i uputim se ka sobi.
[misljenje👇🏼]
ESTÁS LEYENDO
"Zbogom nije kraj"
RomanceHelena je devojka koja naizgled ima savršen život, ali da li je zaista tako? Da li će uspeti da pobegne od okrutne prošlosti, koja je proganja? Da li će zbog prijateljstva odustati od prave ljubavi ili će ipak biti primorana na to?
