"Zbogom nije kraj"

::38. Deo::

::38. Deo::

=Ilija P. O. V.=

Ispijam zadnji gutljaj alkohola iz čaše i sipam još jednu. Tad u sobu udje Mina.

Mina:"Opet piješ?" - upita me, namrštena.

Ja:"Ne tiče te se!" - kažem, hladno, ni ne pogledavši je.

Mina:"Piješ već nedelju dana! Dosta je!"- krene da mi uzme flašu, ali je preteknem.

Ja:"Ostavi me na miru!" - približila mi se.

Mina:"Opet misliš o njoj? Opet misliš o Heleni?" - sela mi je u krilo.

Mina:"Mogu ja da je izbacim iz te glave."

Ja:"Ma makni se!" - pomerim je iz svog krila i nakon što ispijem poslednje kapi iz čaše, izadjem iz sobe i odem u dnevnu. Čuo sam kucanje. Otišao sam do vrata, to je bila moja mama.

Ja:"Mama? Otkud ti? Udji!" - pomerim se i ona udje unutra.

Mama:"Na šta to ličiš? Šta te je navelo da dodješ u ovakvo stanje?"

Ja:"Verovala ili ne, devojka. I to još Helena. Ejmina drugarica." - odemo do dnevne sobe.

Mama:"Šta se desilo?" - sedne pored mene.

Ja:"Zavoleli smo se. Ili sam je barem ja zavoleo.

Mama:" Zašto tako kažeš?"

Ja:"Otišla je. Rekla mi je kako me nije stvarno volela, kako je za nju to bila šala. Rekla mi je da se oženim Minom, to sam i uradio. Čak smo i spavali nekoliko puta, ali na kraju je otišla. U Njujork i rekla da je ne zovem više. Jedino sam nju voleo. I dalje je volim...!" - glasno sam izdahnuo.

Mama:"Verujem ti, pogledaj u kakvom si stanju. Idi se istusiraj. Gde ti je otac?"

Ja:"U radnoj sobi" - kažem te krenem ka sobi. Video sam da je Mina izašla iz kuće. Otišao sam do sobe i otišao pod tuš.

=Helena P. O. V.=

Uzmem telefon i krenem ka vratima.

Ejmi:"Gde ideš?"

Ja:"Kod Dimitrija. Moram da razgovaram s njim." - pošaljem joj poljubac i izadjem.

Polako odem do njegove kuće. Kad sam konačno stigla, polako sam pokucala i mogu da pretpostavim otvorila mi je vrata njegova sestra.

Xx:"Hej! Helena, pretpostavljam."

Ja:"Da, ti si Sara?" - klimne glavom i pusti me unutra.

Sara:"Dimitrije je u sobu. Na sprat druga vrata sa leve strane." - zahvalim joj se i odem gore. Pokicam na vrata i polako udjem.

Dimitrije:"Saro molim te da sačeka šta god imaš da mi...Helena?" - zbunio se kad me video.

Ja:"Moramo da pričamo." - pokaže mi da sednem kraj njega.

Dimitrije:"Pre svega izvini, nisam trebao onako da reagujem!"

Ja:"Nema veze, sa neke strane si i u pravu. Samo desilo se odjednom i...izvini." - pogleda me.

Dimitrije:"Zbog?" - upita me.

Ja:"Znam da te to povredilo, znam za tvoja osećanja prema meni." - spustio je glavu. - "I žao mi je što..." - prekinuo me je.

Dimitrije:"Samo nemoj da izgovoriš." - klimnem glavom.

Ja:"Sve okej?"

Dimitrije:"Sve okej."

Ja:"Vidimo se onda sutra."

Ispratio me je, a ja sam nastavila do kuće. Ejmi je izgleda spavala.

[misljenje👇🏼]