::36. Deo::
=Ilija P. O. V.=
Otvaram oči i nasmejem se nakon što se setim scene od sinoć. Okrenem se i vidim da je Helena nema. Obučem se i sidjem dole. Uroš je ulazio u vilu.
Ja:"Gde je Helena?" - pogleda me zbunjeno.
Uroš:"Otišla je u Njujork, sad smo bili na aerodromu." - udarim rukom o ogradu stepenica.
Ja:"Prokletstvo!" - odem u sobu i uzmem telefon. Brzo je pozovem.
=Helena P. O. V.=
Slušala sam muziku dok je Ejmi Spavala, a Dimitrije gledao nešto na telefonu. Odjednom muziku zameni zvuk poziva. Na ekranu je pisalo 'Ilija🥰'. Razmišljala sam, ali sam se ipak javila.
Ja:"Kaži!"
Ilija:"Opet si otišla? Opet si me ostavila?"
Ja:"Ilija juče si se oženio!"
Ilija:"Ali Helena, ja tebe volim. To i sama znaš! I prošli put si to uradila. Samo si nestala nakon svega. Volim te, Helena." - prekinem ga dok je pričao ne uzimajući dah.
Ja:"Nemoj više da me zoveš!" - prekinula sam, pre nego što je išta rekao. Znam da me voli, jednostavno znam, a znam da volim i ja njega, ali ne želim da se samo zbog mog sebičluka nešto desi nekome. Suze su mi se slivale same od sebe. Nisam mogla da ih zaustavim.
Dimitrije:" Helena?" - pustila sam suze da klize niz obraze i okrenula glavu ka prozoru, ne želim da razgovaram ni sa kim, trenutno.
°°°
Ejmi:"I stigli smo." - nalazili smo se ispred kuće. Unutrašnjost kuće je bila tako čista. Sad razumem šta je značilo kad je tata rekao da će kuća biti gotova do našeg dolaska.
Dimitrije:"Šta tražiš?" - ušao je u kuhinju.
Ja:"Stigao si?" - klimne glavom.
Dimitrije:"Da, sestra je bila presrećna kad me videla. Soba je ostala ista kao pre. Raspakovao sam se i došao."
Ja:"Evo ga." - kažem, nakon što nadjem deo gde se nalazio alkohol. Uzmem viski kao i čašu.
Dimitrije:"Daj i meni!" - dodam mu čašu.
Ejmi:"Razlog?" - kaže ulazeći u kuhinju.
Ja:"Mina mi je uništila život!" - podignem čašu, te otpijem gutljaj.
Ejmi:"A ti?" - upita Dimitrija.
Dimitrije:"Devojka koju sam zavoleo, voli drugog."
Ja:"Zajebano je to, brate." - gledao je u mene.
Dimitrije:"Jeste." - Ejmi me uhvati za ruku i povuče.
Ja:"Polako ženo!"
Ejmi:"Ta 'devojka' si ti! Vidiš li kako te gleda?" - pogledam ga i odem u dnevnu sobu.
Ja:"Molim te, tek smo se upoznali."
Ejmi:"Pa? Nije važno kad ste se upoznali, on je zaljubljen u tebe!"
Ja:"Ne bi trebao da bude. Ne želim da ga povredim kao sto sam Nikolu." - pustim suzu da mi padne iz oka. - "Neću prestati da ga volim. Stalno mi je u glavi i ne mogu da ga izbacim iz glave. Želim da prestanem da ga volim, stvarno želim, tako bih mogla da nastavim dalje, ali umesto toga svaki minut ga volim još više. Umorna sam više od svega. Od ljubavi. Od svog celog zivota. Zar je toliko teško da čovek bude srećan?!?!" - suze su samo padale, nisu stale. Dimitrije je bio u kuhinji tako da nas nije video.
[misljenje👇🏼]
أنت تقرأ
"Zbogom nije kraj"
عاطفيةHelena je devojka koja naizgled ima savršen život, ali da li je zaista tako? Da li će uspeti da pobegne od okrutne prošlosti, koja je proganja? Da li će zbog prijateljstva odustati od prave ljubavi ili će ipak biti primorana na to?
