"Zbogom nije kraj"

::23. Deo::

::23. Deo::

I dalje sam plakala, nisam mogla da stanem. Žalila sam za njom šesnaest godina, a ona...ona je bila živa.

Ejmi:"Javicu Nikoli da dodje" - zvala je, ali je zauzet.

Ja:"On neće doći, Znaš da na prvom mestu uvek stavlja treninge i utakmice. Neće je propustiti samo zbog mene." - rekla sam i sela na krevet, a glavu stavila u šake.

Ejmi:"Videćeš da će doći, dovoljno je da ja pričam s njim!" - uporno ga je zvala.

Ja:"Zašto je dolazila? Bolje bi bilo da sam i dalje mislila da je mrtva, a ne da se ovako razočaram u nju. Zašto se ovo meni dešava, šta sam loše uradila da mi je ceo život ovakav? Dva puta, dva jebena puta sam mogla da umrem."-Stigao je i Lazar.

Lazar:"Šta se desilo ovde?" - upitao je i prišao do mene.

Ja:"Videla sam majku za koju sam vect šesnaest godina mislila da je mrtva, a ona me je ostavila i još se udala za nekoga, a mene nije uzela kod sebe, jer me taj čovek nije hteo." - ustanem u odem u sobu te se zaključam. Stalno su kucali na vrata, ali im se nisam javljala. Napokon su prestali. Nakon nekih deset minuta sam opet čula kucanje.

Ja:" Pustite me na miru!" - razdrala sam se.

Ilija:"Helena ja sam. Molim te, otvori vrata, ne mogu da budem miran, dok si ti tu sama i plačeš." - otključala sam vrata i on je ušao unutra, a onda sam ih ponovo zaključala.

Ilija:"Dodji" - zagrlio me onako kako samo on ume.

Ilija:"Zašto mi nisi rekla za Minu?" - odvojila sam se od njega.

Ja:"Ona mene ne prepoznaje, nisam želela da ti kažem, jer moze da ti izleti i onda...ne želim ni da mislim šta bi se posle desilo." - opet me zagrlio, a onda smo legli na krevet i legla sam na njegove grudi i obrglila ga rukom, dok me on mazio po kosi. Dobro je da su vrata zaključana, ne bih sada mogla da podnesem i da Ejmi sazna.

Nikola:"Došao sam" - u sobu su ušli Ejmi i Nikola.

Ja:"Šta si mu uradila?" - slegne ramenima i izdaje.

Nikola:"Kako si?"

Ja:"Iskreno loše, možda to ne pokazujem, ali i dalje ne prestajem da mislim na scenu od juče." - zagrlio me je.

Ja:"Da te Ejmi nije nagovorila ne bi Došao, zar ne?" - pogledao je u pod. - "razumem. Uvek si stavljao fudbal ispred svega, u prvom planu."

Nikola:"Helena, vidi žao mi je, stvarno jeste,ali..." - tad je ušao Ilija, a ja sam brzo ustala.

Ilija:"Izvinite sto smetam." - pogledao me je, a onda izašao.

Nikola:"I dalje ne možeš da ga zaboraviš?" - progutala sam knedlu.

Ja:"Nije tako samo..."

Nikola:"Ne pravi se" - hteo je da izadje.

Ja:"Ne Nikola, vidi moramo da pričamo.!"

Ejmi:"Nikola, Helena dodjite večera.!"

Nikola:"Gladan sam, kasnije ćemo."

°°°

Ejmi:"Sigurno si dobro?" - upitala me po pedeseti put.

Ja:"Da, Ejmi, jesam."-zagrlila me.

Ejmi:"Dobro, samo se brinem, to je sve!"

Pogledam u Iliju, a on je namršteno gledao u moju ruku koja se nalazila u Nikolinoj i nervozno pucao prste. Ljubomoran je. Nasmejala sam se, jer mi je to slatko. Odjednom se pojavi Mina.

Mina:"Zdravo svima, kako steee?!?!?!?!"

Ja:"Pa sad kad si došla...."-Ejmi me prekinula.

Ejmi:"Helena!" - zakolutam očima i prekrstim ruke, kao malo dete na koje je majka upravo vikala.

[mišljenje 👇🏼]