"Zbogom nije kraj"

::46. Deo::

::46. Deo::

Sedim na krevet i razmišljam o svom životu, kad mi odjednom stigne poruka, od nepoznatog broja. On neee, to je Mina sigurno. U poruci je pisalo "Ovo ti je poslednje upozorenje Helenice, sledećeg puta će neko da strada!" Počnem ubrzano da dišem od straha. Moram ovo da prekinem. Izgleda da meni nije suđeno da budem srećna. Pustim koju suzu, ali ih obrišem, kad je neko ušao u sobu. Pošto sam ležala, pravila sam se da spavam, dok na kraju nisam i stvarno zaspala.

[Jutro]

Nakon što obavim svu higijenu siđem dole i zateknem Ejmi kako plače.

Ja:"Ejmi? Šta se desilo?" - pogledala me je sva slomljena.

Ejmi:"Ilija!" - na sam pomen njegovog imena i izrazu njenog lica, nešto mu se desilo.

Ja:"Šta se desilo!?"

Ejmi:"Kad su se sa aerodroma vraćali kući, neka pijana budala je udarila u taksi u kojem su bili on i Uroš, taksista je ostao mrtav na mestu, Uroš je zadobio samo neke modrice i ogrebotine, jer je sedeo pozadi, ali Ilija...!" - briznula je u plač, a ja? Ja sam samo čekala da mi kaže sledeću rečenicu, od koje sam se jako plašila.

Ja:"Ejmi ne plaši me molim te! Molim te mi ne govori ono najgore!" - počela sam da paničarim.

Ja:"Ejmi, odgovori mii!

Ejmi:"Ilija je u životnoj opasnosti!"

Odjednom mi se zamutilo pred očima i više nisam osetila tlo pod nogama.

=Ejmi P. O. V.=

Ja:"Helena!" - odjednom je pala. Brzo sam ustala i klekla pored nje.

Ja:"Helena probudi se!" - brzo uzmem telefon i pozovem bolnicu.

°°°

Hodam levo desno.

Dimitrije:"Ejmi daj smiri se!"

Ejmi:"Da se smirim? Kako? U Londonu mi brat leži polumrtav, dečko povređen, a ovde mi se najbolja drugarica onesvestila, još je i trudna!!! Znaš li šta će se desiti, ako izgubi dete? Biće slomljena. Tebi možda to i odgovara, jer je voliš, ali ne znaš kako će se ona osećati?"

Dimitrije:"Jel čuješ ti sebe? Zar stvarno misliš da želim da ona izgubi dete? Da bude slomljena? Ne želim!"

Med.sestra:"Izvinite, ako možete biti tiši, ovo je bolnica." - prišla nam je medicinska sestra.

Ja:"Izvinite!"

Odjednom izađe doktor i ja mu priđem.

Ja:"Kako je?" - pogledao me je tužno.

Doktor:"Imam i dobre i loše vesti. Pacijentkinja je dobro, ali izgubila je dete!" - uhvatim se za glavu.

Ja:"U redu!" - kažem polako i okrenem se ka Dimitriju.

Ja:"Ovo nije dobro!"

[mišljenje👇🏼]