"Zbogom nije kraj"

::7. Deo::

::7. Deo::

Kad smo stigli do restorana, otišli smo do stola i smestili se. Ilija je pozvao konobara, pa smo naručili, a ja sam sve vreme gledala u Minu, mislim da je poznajem od nekud. Konobar nam je doneo hranu.

Ja:"Izvinite me, moram do toaleta." - nasmejala sam se, a onda ustala i otišla do toaleta. Imam osećaj da me prošlost opet pronašla, pitam se hoću li ikada pobeći od nje ili će stalno da me prati. Htela sam da se malo ohladim. Nakvasila sam ruke, pa sam njima prešla preko lica, ali kad sam se uspravila, u ogledalu sam videla Iliju. Gledala sam u te njegove plave oči, a onda se okrenula prema njemu. Približavao se, a onda nisam mogla da se pomerim.

Ilija:"Znam sta pokušavas!" - rekao je da osmehom, a onda sklonio pogled.

Ja:"Ne razumem." - progutala sam knedlu u grlu.

Ilija:"Praviš me ljubomornim i uspeva ti." - Sklonila sam pogled.

Ilija:"Zašto nam radiš ovo? Možemo da budemo srećni." - Samo sam ćutala.

Ilija:"Okej, onda, kako želiš!" - samo se sklonio i izasao iz toaleta, a i ja ne dugo nakon njega.

°°°

Ejmi:"Kako je bilo?" - bila je nasmejana.

Ja:"Super" - rekla sam, a onda se popela na sprat i otišla u sobu. Prošla sam pored njegovih vrata. Htela sam da pokucam, ali sam odustala i otišla u sobu.

•• jutro ••

Zvršili smo sa doručkom, a Ilija me ni jednom nije pogledao. Ni jednom. Možda je ljut bog onoga sinoć. Mislim da je ovako šta više i bolje za oboje. Otišla sam kod Ejmi i sela pored nje.

Ja:"Mogu da te pitam nešto?" - nasmejala se.

Ejmi:"Naravno" - rekla je a onda sela u turski sed.

Ja:"Šta znaš o Mini? " - upitala sam, ali sam se i sama plašila odgovora.

Ejmi:"Znam da nema majku, još od dvanaeste godine i da joj je tata nekada bio policajac." - bila sam u pravu, prošlost me definitivno neće pustiti da živim.

Ja:"Hvala" - samo sam ustala i Otišla u sobu, zalupivši vratima. Nadam se da me ne prepoznaje. Onda sam čula kucanje.

Lazar:"Heeejjj, pa kako si ti?" - upitao je veselo.

Ja:"Super." - nisam se tako osećala.

Lazar:"Nešto mi govori da kažeš." - podigao je obrve.

Ja:"Ne, sve je super. Stvarno." - jedva sam se nasmejala, a on je tad otišao. Samo sam se bacila na krevet i razmišljala, ali mi je tad zazvonio telefon. To je bio Uroš. Javila sam se srećna.

Ja:"Izvinite što vas nisam zvala!"

Uroš:"Ma nema veze, šta radiš?"

Ja:"Razmišljam, kako da zaboravim prošlost."

Uroš:"Samo gledaj u budućnost i ne osvrći se na ono što je bilo, već na ono što će tek biti."

Ja:"U redu, ali sad bih morala da idem. Čujemo se.

Prekinula sam poziv, a onda bacila telefon na krevet pored sebe i zatvorila oči.

[mišljenje👇🏼]