"I wish" by LoRa Styles* (Harry Styles Fanfiction) [Završena/Completed] ✔

1. DIO ✔

Ponedjeljak. Još 15 dana do dolaska 1D-a, tako sam uzbuđena. Još ne znam šta ću obući, ali mora biti nešto posebno u slučaju da se uspijem slikati sa njima. Probudila sam se nenaspavana jer sam te noći kasno legla ali škola ne pita jesi li naspavan ili nenaspavan xD. Obukla sam se i izašla ispred kuće sa Miom. Ona je otišla sa svojom najboljom drugaricom Teom, a ja sam ostala da sačekam Ivonu da naiđe po mene. Dok sam čekala iza ugla se pojavio Danijel zajedno sa svojim društvom, krenuli i oni u školu. Ja sam se sva smela i nisam znala šta ću, bilo me je pomalo stid mislim da sam čak i pocrvenila. Ja inače nisam stidljiva, ali kada je simpatija u pitanju totalno se izgubim.
Stala sam onako zbunjeno i mislila u sebi: “Gdje si Ivonaa???“. Oni su bili sve bliže ja sam okrenila leđa i pravila se da promatram cvijeće koje je posađeno ispred kuće (glupo znam, ali šta da radim). Čula sam da su već došli do mene i tada sam čula kako neko od njih govori (ironično).
XXX: Baš je zanimljivo to cvijeće, a?? Znaš li koja je vrsta da kupim baki za 8. Mart??
Ostali su počeli da se smiju. Mene je oblio hladan znoj. Okrenula sam se i vidjela da je to bio Danijel. Bilo me je stid ali nisam željela da to pokažem.
Lorena: Ha-ha, jako smiješno. Ako ti se kupuje cvijeće idi fino u cvjećaru i kupi, a s obzirom da je sada Maj imaš još vremena do 8. Marta. Ako si mislio ispasti pametan vjeruj mi nije ti uspjelo. To kod mene ne pali.
Ostali: Oooo Boga mi opasna mala.
Danijelu nije bilo baš svejedno. Primakao mi se sasvim blizu i rekao.
Danijel: Znaš simpatična si ti meni, mogli bismo mi još koji put popričati.
Ja nisam mogla disat, a još se i ona gamad od leptirića u stomaku uzvrpoljila. Samo sam se nasmiješila i rekla
Lorena: Pa razmislit ću o tome.
On se samo nasmiješio i krenuli su dalje. Ja sam ostala ukočena samo sam vidjela njih kako se cerekaju nešto. Počela sam u glavi premotavati cjelokupni razgovor da bih vidjela da li sam ispala glupa. U tom trenutku je naišla Ivona.
Ivona: Šta je ono sada bilo??
Lorena: OMG, razgovarala sam sa Danijelom prvi put!!!
Ivona: Iii???
Ja sam joj usput ispričala sve šta se desilo.
Ivona: Opaa, sigurno mu se sviđaš.
Lorena: Ma daaaj. Šta je tebi. Samo hoće da ispadne faca pred društvom. 
Ivona: Nisam ja baš sigurna. Da je tako, ne bi ti rekao da popričate još koji put.
Lorena. Kako hoćeš. Vidjet ćemo šta će od toga svega biti.
Stigle smo u školu. Jutro je bilo predugačko. Na satovima sam samo kunjala (inače sam odličan đak i imam sve petice) i premotavala onaj razgovor makar milion puta.
Na velikom odmoru sam ugledala Danijela u školskom dvorištu na klupi. Pogledao je u mene i nasmješio se. OMG ne mogu da vjerujem. Ja sam samo uzvratila malim smješkom iako sam u sebi skakala do neba.
Ivona: I šta ono ti reče da ga ne zanimaš??
Lorena: Jooj ne mogu da vjerujem, ali to ne znači da je zaljubljen u mene.
Ivona: Ako još uvijek nije, vjeruj mi bit će.
Ja sam samo slegla ramenima i krenule smo nazad u školu.
Završio je i taj dan. Krenule smo kući. Usput smo kupile neki teen časopis u kojem je bilo dosta novosti o 1D a jedna od njih je bila i ta da dolaze u Srbiju. Obe smo se nasmiješile jer smo znale da idemo. Na jednoj stranici je pisalo *1D NAGRADNA IGRA*. Kada smo to vidjele sjele smo na klupu da pročitamo.
Pisalo je: „Nagradna igra za sve Directionere. Dovoljno je da samo ukucate 1D razmak NAGRADNA IGRA na broj (lupam) 3353 i možda baš ti budeš sretni dobitnik 3 VIP ulaznice za backstage i napokon upoznaš svoje omiljene dečke iz 1D“ Nismo mogle vjerovati.
Lorena: OMG, OMG, OMG jesi li pročitala. Brzo kucaj poruku!!!
Ivona: I ti imamo veće šanse jer planiram voditi tebe i još nekoga ako osvojim.
Lorena: Pa naravno i ja tebe. Ne planiram sigurno voditi Danijela.
Obe smo se počele smijati. Ma da se ne nadamo previše jer možete zamisliti koliko je do sada cura poslalo poruku. Izvlačenje je 2 dana prije njihovog koncerta tako da ima još do tada.
Kada sam stigla kući ispričala sam Miji za nagradnu igru pa je i ona poslala i bila je presrećna.
Dan je bio dosadan. Čas sam razmišljala o Danijelu, čas o 1D da sam na kraju i samu sebe zbunila. Pogledala sam na sat i bilo je tek 16h. Mia je izašla negdje sa Teom. Nisam imala šta da učim za sutra tako da mi je bilo dosadno.
Poslala sam SMS Ivoni: “Eee šta radiš, hoćeš da malo prošetamo, ubih se od dosade :P“ Za 2 minute mi je stigla poruka od nje: “Sorry ali ne mogu otišla sam sa mamom, tatom i Markom (Marko je inače njen brat) kod nekih rođaka. Vjeruj mi nije mi ništa zabavnije nego tebi xD“
Joj ne mogu da vjerujem šta sad da radim??? Odlučila sam da uđem na fejs. Čekalo me je par obavještenja i dvije poruke. Jedna je bila od Milice (drugarica iz razreda). Pitala me je da li je bilo zadaće iz matematike. Druga poruka je bila od...DANIJELA!!! Nisam mogla da vjerujem. Brzo sam ušla u poruku.
Pisalo je: “Eeej šta ima hoćeš li da prošetamo malo do parka ako imaš vremena???“ Totalno sam se unervozila. On mene pita da šetamo??? LELE. Na brzinu sam odgovorila Milci, i onda počela da smišljam šta da odgovorim Danijelu. Nisam željela da ispadne kao da sam cijeli život čekala na poruku od njega. Napisala sam: “Pa nzm baš hoću li imati vremena. Trenutno sam zauzeta pa ako mognem za jedno pola sata javit ću ti.“
Naravno da sam slagala. Napisala sam da sam zauzeta, a ustvari trunem čitav dan u sobi od dosade. I prije nego što sam mu odgovorila znala sam da ću moći. Odlučila sam tih pola sata iskoristiti za spremanje.