"I wish" by LoRa Styles* (Harry Styles Fanfiction) [Završena/Completed] ✔

17. DIO ✔

Ponovo se pojavila grižnja savijest u meni koja mi je govorila kako to nije u redu, ali sam je jednostavno ignorirala. Odlučila sam misliti malo i na sebe pa makar to trajalo i dvije minute. Harry je bio tako nježan i pažljiv i savršeno se ljubio. Bila sam na sedmom nebu. Tada sam čula neke korake. Odmakla sam se od Harrya.
Harry: Šta je bilo?
Lorena: Jesi li čuo to?
Harry: Nisam...Šta?
Lorena: Ne znam...Čula sam neke korake.
Harry: Ma ne brini dušo to ti se samo učinilo.
Lorena: Šta ako nas je neko vidio?
Harry: Ma nije. Kao da ne bi reagovao, rekao nešto. Ne bi samo otišao.
Lorena: Nadam se da si upravu.
Harry: Ma ne brini. Ali za svaki slučaj trebali bismo se vratiti kod ostalih da ne bi nešto posumnjali.
Lorena: Upravu si. Idemo.
Harry: Večeras oko dva izađi iz sobe. Moramo razgovarati.
Lorena: Važi.
Vratili smo se kod ostalih.
Louis: Pa gdje ste vas dvoje?
Lorena: Mm...Kada sam se vraćala iz sobe, srela sam Harrya pa mi je pokazivao neke stvari iz Amerike.
Liam: Kupili smo i vama nešto.
Mia: Stvarno?
Niall: Aham.
Počeli su da vade neke poklončiće iz torba. Bile smo zaista oduševljene. Kupili su nam nekakvog nakita, neke figurice, čak i odjeće koju su oni birali, haha. Ali zaista su pažljivi. Ipak sjetili su se nas. Zahvalile smo im se i zagrlile ih. Cijeli dan su nam pričali neke svoje dogodovštine iz Amerike, o koncertima, fanovima. Bilo je zaista smiješnih priča da sam im se cijeli dan mogla smijati. Još kad Lou to ispriča...Nismo nigdje izlazili iz kuće jer su oni bili jako umorni, a i padala je kiša pa smo svi sjeli na kauč, pokrili se dekom i razgovarali. Nema ljepšeg osjećaja. Možda je malo čudno ali London je prelijep i kad pada. Nekako izgleda još čarobnije. Definitivno grad mojih snova. Hahahaha. Svi smo bili veoma raspoloženi. Osim Megan. Ne znam šta joj je, ali je cijeli dan otkako su se dečki vratili nekako tmurna. Nisam željela da je pitam šta joj je. Vjerovatno neka privatna stvar. Mia je stalno gledala u Zayna, pa bi mi s vremena na vrijeme uputila pogled da mi da do znanja da je ludo zaljubljena. Ja bih joj se na to samo nasmiješila iako bi mi se srce svaki put paralo. Već negdje oko osam navečer svi su drijemali i kunjali pa smo odlučili da idemo na spavanje. Ipak su bili iscrpljeni. Otišla sam i spremila sobu. Zayn je došao i samo se zavalio u krevet.
Zayn: Izvini, ali mislim da večeras neću moći brbljati.
Lorena: Haha, ma nema veze. Samo ti spavaj.
Zayn: Haha, hoću ne brini.
Počeo je kao da hrče.
Lorena: Hahaha, budalo jedna. Moraš se prvo pokriti, nije baš toplo.
Zayn: Aii, nemam snage.
Lorena: Eee razmaženko jedan.
Uzela sam deku, pokrila ga i ušuškala.
Zayn: Šta bih ja bez tebe.
Lorena: A ništa Boga mi, hahaha.
Zayn: A može li samo jedan poljubac za laku noć.
Lorena: Pa ne znam, morat ću razmisliti.
Zayn: Plizz.
Napravio je tužnu facu.
Lorena: A dobroo.
Poljubila sam ga jednom u obraz.
Zayn: Aaa sad ću još ljepše zaspati.
Lorena: Samo ti spavaj. Laku noć.
Zayn: Laku n...
Zadnjih par slova je samo promrmljao. Očito više nije imao snage. Već je napola zaspao. Samo sam se nasmiješila i krenula da zatvorim vrata. Harry i Megan su prolazili hodnikom.
Lorena: Laku noć.
Oni: Laku noć.
Harry mi je krišom pokazao prstima da izađem u dva. Samo sam mu klimnula glavom. Legla sam. Bila sam jako umorna. Kako ću čekati do dva, a tek je pola devet? Počela sam se tonuti u san. Pokušavala sam da ne zaspem, ali nisam uspjela. Zaspala sam. Probudilo me je nekakvo lupkanje. Pogledala sam na sat. Bilo je dva i tri minute. To je sigurno Hary. Polako sam ustala da ne bih probudila Zayna. Otvorila sam vrata. Ispred je čučao Harry. Bilo mi je pomalo smiješno, ali sam se suzdržala da se ne nasmijem.
Harry: Pa gdje si ti?
Lorena: Ma prispala sam malo.
Harry: C-c-c. Aj dolazi ovamo.
Otišli smo u kuhinju.
Harry: Ovako, razmišljao sam i želim prekinuti sa Megan. Želim da ponovo pokušamo. Ti i ja.
Lorena: Harry...A ne znam koliko je to dobra ideja.
Harry: A što nije? Shvati, ja ne volim nju već tebe. I želim biti sa tobom, a ne s njom.
Lorena: A šta je sa Danijelom?
Harry: Voliš li ga?
Lorena: ...
Harry: Reci mi. Voliš li njega ili mene?
Lorena: A tebe budalo.
Harry: Hhaa, pa eto onda. Nema problema.
Lorena: Nadam se samo ne znam kako će Megan reagirati na to.
Harry: A sigurno neće dobro jer me već mjesec dana tjera da kažemo svima da smo zajedno, ali ja sam odugovlačio zbog tebe. Zato morat će se pomiriti sa tim.
Lorena: Volim te.
Harry: I ja tebe.
Poljubili smo se. Bila sam presretna. Da li je moguće da ćemo napokon biti zajedno? Malo je predobro da bi bilo istinito, ali ipak treba imati nadu i vjeru. Tada sam ponovo čula nekakvo lupkanje.
Lorena: A Harry. Nemoj mi samo sada reći da nisi čuo.
Harry: Pa čuo sam, ali to je sigurno propuh.
Lorena: Ma daaj. Otkad propuh lupka.
Harry: Ma ne brini. Nije ništa.
Lorena: Ma ne bojim se ja da je nešto već da je neko.
Harry: Ma nije niko. Kako bi neko znao da ćemo se nas dvoje sada sastati. Nema šanse. Ne brini.
Lorena: 'Ajde, vjerovat ću ti.
Harry: Hajde idemo sada. Moramo se naspavati.
Lorena: A je li sada mi kažeš kad sam se razbudila.
Harry: Haha. Blee.
Lorena: Blee.
Harry: Idem ja prvo do toaleta. Laku noć.
Lorena: Laku noć.
Krenula sam u sobu. Vrata od Harryeve i Meganine sobe su bila otkučena. Svašta, zaklela bih se da su bila zatvorena kada smo se Harry i ja sastali. Ma nije bitno. Stalno nešto umišljam. Vratila sam se na spavanje. Ujutro sam se probudila veoma kasno. Već je bilo kasno da idem na fakultet pa sam odlučila da neću ni ići. Zayn je još uvijek spavao. Odlučila sam da ga neću buditi. Ustala sam i otišla u kuhinju. Tamo su bili Liam, Harry, Ivona i Megan.
Lorena: Dobro jutro.
Oni: Dobro jutro.
Liam: Ni ti nećeš ići na fakultet.
Lorena: A neću. Danas odmaram.
Harry: Haha, tek vam je treći dan škole, a već nijedna ne ide.
Ivona: Hahaha, lako je vama govoriti kad vi ne morate ići u školu.
Liam: Eeee. Šta ćeš.
Harry: Baš je dobro biti mi.
Lorena: Što smo se nešto umislili.
Liam: Ko mi?
Harry: Ma kakvi.
Ivona i Lorena: Hahahaha.
Megan je samo šutila.
Ivona: Megan, šta je sa tobom?
Megan: Ma ništa, nešto me boli stomak.
Harry: Hoćeš da ti skuvam čaj?
Megan: Ne treba. Idem opet malo prileći.
Liam: Važi. Idem ja da vidim šta je sa Niallom.
Ivona: Hahaha. I ja sa Megan.
Lorena: 'Ajde.
Ostali smo samo Harry i ja. Samo je gledao u mene i smješo se.
Lorena: Harryyy...
Harry: What?
Lorena: Dat ću ja tebi what. Nemoj me tako gledati.
Harry: Kako?
Lorena: Pa eto tako.
Harry: E pa dobro onda ću te gledati ovako.
Onda je napravio neku ljutitu facu.
Lorena: Hahaha ma daaj.
Harry: Oke, oke. Prestajem.
Lorena: Hahahaha.
Harry: Jesi li sinoć brzo zaspala.
Lorena: Hahaha, odmah čim sam legla.
Harry: Blago ti se. Ja nisam mogao spavati.
Lorena: Aii.
Harry: Razmišljao sam o tebi.
Lorena: A stvarno???
Harry: Aham.
Lorena: Super.
Harry: A ti o meni nisi?
Tužna faca.
Lorena: Pa kako ću kad sam spavala? Ali zato sam te sanjala.
Harry: Hehehe.
Lorena: Jesi li dobro pazio da se Megan ne probudi.
Harry: Ma jesam, ali se bila malo trgnula kad sam zatvarao i otvarao vrata.
Lorena: Kako ćeš je trgnuti kad si ostavio otkučena vrata?
Harry: Ja? Nisam, zatvorio sam ih.
Lorena: Kako si ih zatvorio kad su bila otkučena kad sam se ja vraćala u sobu.
Harry: A ma sigurno znam da sam ih zatvorio. Osim toga, bila su zatvorena kad sam se vratio iz WC-a.
Lorena: Zatvorena?
Harry: Zatvorena.
Ostala sam iznenađena. Ili su se vrata sama zatvorila ili sam ja poludila ili...Ili ih je Megan otvorila? Bila sam pomalo uplašena. Još je onako čudna. Šta ako je ona napravila onu škripu i jučer i noćas? Šta ako sve zna? Imam neki loš predosjećaj. Ko zna šta je u stanju učiniti ako je sve čula i vidjela. A možda sve to ja samo umišljam.