"I wish" by LoRa Styles* (Harry Styles Fanfiction) [Završena/Completed] ✔

26. DIO ✔

Par minuta smo se samo gledali. Nisam znala šta da kažem, šta da učinim. Znam da sam još davno trebala prekinuti sa njim, ali sam željela to učiniti na neki ljepši način...Ne ovako...Harry me je pogledao. Mislim da je shvatio da je to Danijel. Svi su bili nekako tmurni. Svi su samo šutjeli...Izgleda da su svi čekali da ja nešto kažem, da nešto učinim...Ali nisam imala snage. Nisam znala šta da kažem...
Lorena: Danijel...
Glas mi je užasno drhtao. Nisam mogla da ga kontroliram. Bila sam na rubu plača, bilo me je užasno sram.
Danijel: Očito me nisi očekivala.
Po glasu sam vidjela da je ljut. Bilo me je strah ovoga.
Lorena: Ja...Ne znam šta kažem...
Danijel: Pa i ne moraš! Sve mi je jasno!
Ustao je i krenuo da izađe.
Lorena: Danijel, čekaj!
Krenula sam za njim, ali me je Harry uhvatio za ruku.
Harry: Kuda ćeš?
Lorena: Moram razgovarati sa njim.
Harry: A nemate šta razgovarati. Pusti ga neka ide!
Lorena: Harry, molim te. Ne mogu ga tek tako ostaviti a da prvo ne razgovaramo. Nije trebalo ovako ispasti. Vratit ću se.
Izvukla sam ruku i potrčala za Danijelom. U Harryevom pogledu se vidjela ljubomora ali nema razloga za time. Ipak ja sam u svoj ovoj situaciji kriva i moram se barem izvinuti. Danijel mi nije ništa uradio. Izašao je iz kuće. Potrčala sam za njim.
Lorena: Čekaj!
Danijel: Nemamo o čemu razgovarati.
Lorena: Stani, imamo.
Danijel: Ne...
Lorena: Dopusti mi molim te samo da objasnim.
Danijel: Nemaš mi šta objašnjavati!
Lorena: Samo dvije minute.
Danijel: Hajde reci to što imaš pa da prekinemo kontakt zauvijek.
Lorena: Nemoj tako...Slušaj, znam da sam pogriješila i nisam ovako to planirala. Već neko vrijeme sam zaljubljena u Harrya i vjeruj mi nisam željela da te varam. Samo nisam znala kako da ti to kažem, a da te ne povrijedim...
Danijel: I da. Ovako je baš krasno ispalo.
Lorena: Znam da nije...Željela sam ti to što prije reći, ali nisam znala kako i nisam očekivala da ćeš ovako odjednom doći...
Danijel: Pa ja sam budala želio da te iznenadim. Evo ovo je iznenađenje o kom sam ti govorio. Nadam se da ti se sviđa.
Lorena: Nemoj tako molim te. Ja tebe još uvijek volim ali više kao prijatelja, kao osobu koja mi je veoma bitna u životu. Ne želim da te lažem, sada volim Harrya i ne mogu protiv sebe.
Danijel: E pa super eto. Sretno vam.
Lorena: Danijel, molim te oprosti mi. Ti si super dečko i ti ćeš sigurno naći neku drugu djevojku koja te zaslužuje jer te ja ne zaslužujem. Daj da barem ostanemo prijatelji. Molim te.
Danijel: Ne znam...Ovo sve je previše naglo...
Lorena: Molim te.
Zagrlila sam ga. U početku je samo kruto stajao, ali je onda i on mene zagrlio.
Danijel: A ne mogu da se ljutim na tebe...
Lorena: Hvala ti. Znači li to da si mi oprostio?
Danijel: Pa 'ajmo reći da jesam.
Lorena: Hvala ti punoo, puno. Hajde sada sa nama unutra.
Danijel: Ma neću. Prespavat ću u hotelu i sutra se vraćam u Beograd.
Lorena: Već?
Danijel: Pa da...Mislim da je besmisleno da ostajem. Čut ćemo se s vremena na vrijeme.
Lorena: Naravno.
Ponovo sam ga zagrlila i poljubila u obraz.
Danijel: Vidimo se.
Lorena: Vidimo se. Sretan put i oprosti mi molim te još jednom. Nije ovako trebalo ispasti.
Danijel: Hm...Sada je ionako svejedno.
Par minuta sam stajala dok nije zamakao. Osjećam se krivom...Znam da je kad-tad trebao saznati, ali ne na ovakav način. Ispalo je najgore moguće. Krenula sam da se vratim u kuću. Primijetila sam da se zavjesa na prozoru od moje i Harryeve sobe pomaknula. Neko nas je izgleda promatrao, a mogu i da pretpostavim ko. Ušla sam u dnevni kod ostalih. Primijetila sam da Harry nedostaje.
Lorena: Heej.
Oni: I???
Lorena: A ništa...Rekla sam mu sve kako jeste. Rekao je da možemo ostati prijatelji. ali sam po njemu vidjela da je jako povrijeđen. I ja se osjećam krivom.
Eleanor: Ma ne brini. Proći će ga s vremenom.
Lorena: A znam ali opet...Bilo je i ljepših načina da raskinemo...
Niall: Ma nemoj se ti s time zamarati. Nego hoćemo li mi nešto večerati.
Ivona: Haha, mogu ti reći da sam i ja gladna
Liam: 'Ajde idemo nešto nabrzaka prigricnuti.
Sam: Idemo.
Lorena: Ja ne mogu, nisam gladna. Nego gdje je Harry?
Mia: Mislim da je otišao u sobu.
Louis: I mislim da je malo ljut.
Lorena: A mogla sam i pretpostaviti. 'Aj dobar tek, idem ja kod njega.
Eleanor: Hajde. Nadam se da će sve biti u redu.
Lorena: A i ja...
Otišla sam na jat. Mislim da nema razloga da se ljuti i da ni ja nemam razloga da se njemu izvinjavam, ali opet ne želim da budemo posvađani. Ma da se još nismo ni svađali. Pokucala sam na vrata.
Lorena: Mogu li ući?
Čula sam da je nešto promrmljao. Shatila sam to kao da.
Ušla sam u sobu. Sjedio je na krevetu i prevrtao jastuk. Imao je ljutu fačicu. Izgledao je preslatko, kao neko malo dijete kad mu mama i tata ne daju da izađe vani. Malo sam se nasmijala. Pogledao je ozbiljno prema meni pa sam se uozbiljila. Odlučila sam da ću se praviti kao da ne primijećujem da je ljut.
Lorena: Oni dole večeraju, pa hoćeš li i ti?
Harry: Neću...
Lorena: Aham...Je li sve u redu?
Harry: Zašto ne bi bilo? Sve je savršeno.
U glasu mu se osjetila ironija. Nastavila sam se praviti kao da ne primijećujem.
Lorena: A stvarno? Super onda, idem ja...Malo vani...
Željela sam da ga malo provociram, haha. Krenula sam prema vratima.
Harry: Super. Idi ti svom Danijelu.
Lorena: Danijelu?
Harry: Da, Danijelu. Ionako ti je on važniji od mene!
Lorena: Stvarno? A znaš šta bih ja voljela znati?
Harry: Šta?
Lorena: Otkud tebi takva glupa ideja?
Harry: Pa zato što si maloprije ostavila mene da bi otišla za njim i još se kasnije grliš tamo sa njim.
Lorena: Aham, znači špijunirao si nas.
Harry: Nisam nego sam samo slučajno vidio kad sam namještao zavjesu.
Tada sam se počela smijati ko luda. Bio mi je presladak način na koji je petljao. Čuj on namještao zavjesu. Moš' misliti.
Harry: Šta je sad smiješno?
Sjela sam kraj njega na krevet.
Lorena: A daaj Hazza. Ne mogu vjerovati zbog čega se ti ljutiš. Pa ti znaš da ja samo tebe volim.
Harry: E pa ne znam.
Lorena: A kako ne znaš? Pa jesam li ostavila Danijela samo zbog tebe? Jesam li trpila tvoju vezu sa Megan samo zbog tebe? Jesam li neko večer riskirala svoj život samo zbog tebe? I ti mi sada kažeš da te ja ne volim. A sam si danas rekao da moramo imati povjerenje jedno u drugo. Pa ti ga Harry očito nemaš u mene.
Sada sam se ja napravila kao da sam ja ljuta na njega i krenula sam da ustanem.
Harry: Čekaj!
Uhvatio me je za ruku i povukao nazad.
Lorena: Šta je sad?
Napravila sam ljutu facu.
Harry: Hm...Volim te.
Lorena: E pa ja tebe više ne.
Harry: Nja, nja.
Povukao me je za ruku, prevrnuo na krevet i počeo golicati.
Lorena: Hahahaha. Ne plizz. Ne volim golicanje!
Harry: Ne voliš me je li?
Lorena: Hahaha, nee!!!
Počeo je još više da me golica. Ja namjerno nisam željela da mu kažem da ga volim, ali nisam više mogla izdržati jer sam jako škakljiva.
Harry: Ne voliš me?
Lorena: Volim, volim, voliim!
Harry: Hahaha, e tako treba.
Tada me je poljubio.
Lorena: Budalo jedna!
Počupala sam ga za kosu.
Harry: Ne diraj mi moje lokne.
Lorena: A šta ću kad ih volim.
Harry: A mene ne?
Lorena: Nope.
Počeo je ponovo da me golicati.
Lorena: Ma šaliim se!
Harry: Znači voliš me?
Lorena: Volim.
Harry: Samo mene? Ne Danijela?
Lorena: Samo tebe. Ne Danijela...
Harry: E tako treba.
Lorena: Ok, jesam li slobodna?
Harry: Pa za to baš nisam siguran.
Počeo me je ljubiti. Nisam se opirala. Prijalo mi je. Bilo je savršeno. On je bio savršen.
Lorena: A voliš li ti mene?
Harry: Ma nee...
Lorena: Jesam li dobro čula?
Harry: Reko' volim, volim.
Lorena: Harry!!!
Harry: A znaš da te volim!
Ponovo smo se počeli ljubiti. Cijelo vrijeme sam mu se igrala sa nestašnim loknicama, a on me je mazio po cijelom tijelu svojim savršenim, nježnim rukama. Sve se to malo previše zahuktalo i bilo me je strah da ćemo otići malo predaleko...