"I wish" by LoRa Styles* (Harry Styles Fanfiction) [Završena/Completed] ✔

19. DIO ✔

Taxisti sam rekla da samo vozi, nije važno gdje. Gledala sam kroz prozor. Dan je bio predivan, svi ljudi su djelovali nekako veselo, raspoloženo...Sretno. Zar je moguće da samo ja nemam sreće? Da samo ja ne mogu biti sretna? Posvuda su bili zaljubljeni parovi. Grlili su se, ljubili, držali za ruke, šetali, smijali se. Takvo nešto je za mene izgleda nemoguće. Razmišlljala sam o tome kako se to moglo desiti i meni i Harryu, ali nije! I neće! Mobitel sam isključila. Nisam bila raspoložena za razgovor sa bilo kim. Razmišljala sam o tome šta li se sada događa. Sada je sigurno glavna vijest kako Harry Styles ima novu curu. Ali to nisam ja, iako sam do danas mislila da ću biti. Toliko maštanja, toliko snova, sve je palo u vodu. Svo to moje radovanje i nadanje da ćemo biti sretni. Sve je upropašteno. A jučer mi je obećao kako ćemo biti zajedno i kako me ovoga puta neće iznevjeriti. Ali nema smisla. Meni je srce ponovo slomljeno. Možda ovoga puta to i nije njegova krivica. To je bio Meganin plan. Sada ni ja ni on ne možemo ništa učiniti. Ona je objavila njihovu vezu bez njegovog znanja, bez dogovora. Sad svi znaju da je ona njegova nova djevojka. Možete misliti kolika bi se sada stvorila zbrka kada bi prekinuo sa njom i bio sa mnom. Do kraja života bi ga pratile ružne glasine o tome kako je za jedan dan promijenio dvije djevojke. Zato je bolje da nestanem iz njegovog života. Očito nam nije suđeno i mi ne možemo protiv toga. Suze su mi se slijevale niz lice kao lude. Koliko god pokušavala nisam ih mogla zaustaviti.
Taxista: Gospođice, jeste li dobro?
Lorena: Nisam...Ali bit ću...
Taxsista: Znam da to nije moja stvar ali...Ljubav zar ne?
Lorena: A nije teško pogoditi.
Taxsista: Znam. To je veoma komplicirana stvar. I ja sam u mladosti tako kao ti patio zbog ljubavi i zato danas nemam ni ženu, ni djecu. Nikoga. Samo zato jer sam se plašio zaljubiti.
Pogledala sam prema njemu. Osjetila sam nekakvu iskrenost u njegovom glasu. Promatrala sam ga u retrovizoru. Izgledao je kao veoma dobar čovjek.
Lorena: Zaista?
Taxista: Da. I evo gdje sam završio. Po cijeli dan vozim nepoznate ljude. Nemam stalno mjesto. Svako večer se kasno vraćam u prazan, hladan stan. Nema nikoga da me dočeka, da kaže da sam mu nedostajao. Samo ja...Zato nemoj dopustiti da se to i tebi dogodi. Samo budi jaka. Nema toga čovjeka koji u životu ne gubi. Sada si možda izgubila, ali se zato bori da sljedeći put pobijediš.
Lorena: Zašto je jedan takav mudar čovjek poput vas ostao sam?
Taxsist: Zato što se nisam borio.
Lorena: Za djevojku?
Taxsitsta: Da. Mnogo sam je volio, ali sam odustao nakon prve prepreke. I onda je drugi osvojio njeno srce. Nakon toga se više nikada nisam zaljubio. Plašio sam se da ću patiti. Ne znam ništa o njoj. Samo sam čuo da ima porodicu i da je sretna. I ja sam sretan zbog nje, ali je i dalje volim.
Lorena: To je jako tužna priča...
Taxsista: Tužnija i od tvoje?
Lorena: ...Hmm...
Taxsista: Samo nemoj posustati. Budi snažna. Bori se. Ne znam šta se desilo, ali pusti neka se situacija prvo malo slegne. Prvo skupi snage jer je ona potrebna nakon svakog gubitka, a onda ponovo kreni u borbu. Jača nego ikada, i niko i ništa te neće moći slomiti.
Lorena: Upravu ste. Moram sada nazad kući po stvari.
Taxsista: Može samo reci adresu.
Rekla sam mu adresu. Brzo se zaokrenuo i krenuli smo prema našoj zgradi. Odlučila sam uzeti stvari i neko vrijeme se pritajiti. Ovaj razgovor mi je mnogo pomogao. Prosvijetlio me je. Mislim da se oni nisu još vratili jer smo bili daleko otišli, a i sada je prepuno fanova i novinara. Trebat će im dugo da se izvuku. Za to vrijeme mogu se spakovati. Neću dopustiti da me ovo slomi već ću učiniti da me duplo ojača. Volim Harrya i neću dopustiti da mi ga tamo neka fufica otme. Borit ću se za njega, ali kao što je taxista rekao ne sada. Treba proći malo vremena. Stigli smo do zgrade. Izletjela sam iz taxija i uletjela u stan. Nije nikoga bilo. Još se nisu vratili kao što sam i očekivala. Otrčala sam do svoje sobe. Izvadila kofer i samo nabacala stvari da stignem prije nego što se oni vrate. Istrčala sam iz stana, ponovo zaključala i uletjela u taxi koji me je čekao.
Taxista: Jesi li spremna?
Lorena: Da.
Taxista: Gdje idemo?
Lorena: Ne znam ni ja. Negdje na drugu stranu grada, gdje me niko neće naći.
Taxista: Znam jedno odlično mjesto.
Lorena: Super onda. Idemo.
Dugo smo se vozili. Ipak Lodon nije baš mali grad. Napokon smo stigli do nekog motela.
Taxista: Ovo je jedan zaista lijep motel i udoban, ali malo ljudi zna za njega tako da te niko neće pronaći, a i dosta smo udaljeni od grada tako da si mirna.
Lorena: Super.
Taxista: Ako ti išta treba, savjet, prijevoz, evo ti broj i slobodno zovi.
Lorena: Zaista ne znam kako da vam se zahvalim. Hvala vam puno, puno za sve. Ne znam šta bih da nije bilo vas. Spasili ste me.
Taxista: Ma u redu je. Naučio sam na svojim greškama i sada samo pokušavam da ti pomognem da ih ti ne ponoviš.
Lorena: Neću, ne brinite.
Taxista: Idem ja sada. Sretno.
Lorena: Vidimo se i hvala vam još jednom mnogo.
Izašla sam iz taxija. Zasvirao je jednom i otišao. Na trenutak sam stala i razmišljala o tome kako jedna osoba može da te toliko ohrabri i promijeni tvoja razmišljanja. U mom slučaju to je bio jedan obični taxsista kojem ne znam čak ni ime ali me je u svakom slučaju pridržao kada sam mislila da ću pasti i da više nema nade. Ali nije tako. Treba se boriti. Uzela sam kofer i krenula u motel. Zaista je lijepo izgledao. Ušla sam unutra. Ispred je bio jedan veliki hodnik i recepcija na kojoj je radila neka djevojka.
Lorena: Dobar dan.
Xxx: Dobar dan. Izvolite.
Lorena: Trebala bih jednu sobu.
Xxx: Jednokrevetnu ili dvokrevetnu?
Lorena: Jednokrevetnu, jednokrevetnu.
Xxx: U redu.
Tada je u motel ušao i neki dečko.
Dečko: Heej. Ja bih trebao jednokrevetnu sobu.
Xxx: Samo trenutak...O moj bože.
Lorena: Šta je bilo?!
Xxx: Ne mogu da vjerujem, ali imamo samo jednu dvokrevetnu sobu slobodnu.
Lorena: Maa daaj. Ne mogu vjerovati.
Dečko: I šta sad?
Xxx: Ne znam zaista mi je žao. Samo jedno onda može odsjesti u dvokrevetnoj sobi.
Lorena: Ajooj. A ništa onda snaći ću se negdje drugo.
Dečko: Pa kako ćeš sada? Već se smračilo.
Lorena: Pa nemam izbora.
Dečko: Ma nema veze. Ja ću otići negdje drugo.
Lorena: Ne dolazi u obzir! Ostani ti ovdje. Idem ja u neki drugi hotel ili motel.
Xxx: Izvinite što se miješam gospođice, ali nemate nigdje u blizini nikakvo prenoćište. Na kilometre.
Lorena: Ufff. Pa kad sam baksuz i gotovo.
Dečko: Znam da se ne poznajemo...Mislim ne znam ti ni ime, ali možemo noćas prespavati u toj dvosobnoj pa ćemo se sutra nekako snaći.
Lorena: Pa ne znam baš...
Dečko: Kreveti su odvojeni zar ne?
Xxx: Da, da.
Lorena: A u redu. Nemam drugog izbora.
Xxx: Izvolite ključ.
Dečko: Hvala.
Krenuli smo do sobe. Otključao je i ušli smo unutra.
Lorena: Bilo bi lijepo da znam tvoje ime.
Dečko: Ahh, da. William, tvoje?
Lorena: Lorena....
William: Lijepo ime.
Lorena: Pa hvala...
Bio je zaista lijep, ali nije moj tip i uopšte mi se ne sviđa ova ideja sa istom sobom. Ipak on mi je potpuni stranac. Znam samo njegovo ime, a mogao mi je i to slagati. Jedva čekam da prođe noć i da ili on ili ja odemo. Kada smo se smjestili, sjeli smo svako na svoj krevet.
William: Pa reci mi nešto o sebi. Da malo probijemo led.
Lorena: A nemam ti ništa posebno reći.
Danijel: Nema baš ništa?
Lorena: Pa kad bih ti počela pričati sve, ne bih nikad stala.
William: A too.
Lorena: Imam 18 godina, studentica sam i eto.
William: I ništa više.
Lorena: Ne. Mislim da je to sasvim dovoljno.
William: Oke. Ja imam 19 godina, živim u Parizu, ali sam ovdje došao samo na par dana. Bavim se košarkom.
Lorena: Super.
William: Trenutno nemam djevojku.
Lorena: Mhm.
William: Ti dečka?
Obično svi na to pitanje imaju odgovor. Ili su slobodni ili u vezi...Ali ja...Ja nisam znala šta odgovriti.
Lorena: Iskreno ne znam ni ja.
William: Auu, onda je kod tebe baš zeznuta situacija.
Lorena: I više nego zeznuta.
William: Idem ja dole u prizemlje da popijem čaj. Želiš li samnom?
Lorena: Ne mogu, hvala.
William: Oke, vidimo se.
Lorena: Vidimo se.
Legla sam na krevet i upalila laptop. Par minuta sam razmišljala da li je pametno da uđem na Twitter i Facebook. Znala sam šta me tamo čeka. Ali kao što sam rekla, bit ću jaka. Ničega se ne plašim. Ušla sam prvo na fb. Cijela početna strana mi je bila prepuna današnjih slika. Svaka druga je bila Meganin i Harryev poljubac samo iz različitih uglova. Iznad svake slike je pisalo nešto u smislu "Harry napokon našao djevojku", "Harryeva nova djevojka. Šta mislite o njoj", "Harry i njegova nova djevojka". Sve se svodilo na isto. Nešto me je presjecalo u grudima. Bilo je besmisleno više gledati te slike. Nisam ni ulazila na Twitter. Znala sam da me tamo čeka isto. Odlučila sam na trenutak uključiti mobilni. Bilo je prepuno propuštenih poziva i poruka. Bilo je po 20+ propuštenih poziva od Nialla, Liama i Louisa. 30+ od Eleanor, 50+ od Mie i Ivone, 70+ od Zayna i 100+ od Harrya. Zašto me je toliko zvao? I sam zna da se više ništa ne može učiniti. Čekaj malo. Šta ja to pričam? Zar nisam rekla da ću se boriti za njega? Jesam i borit ću se, ali sada nije vrijeme za to. Zbog njegovog ugleda. Ne želim da se počnu pisati ružne stvari o njemu. Vjerovatno sada i ostali (Liam, Niall, Louis, Zayn, Eleanor, Mia, Ivona) znaju za mene i Harrya i ono što smo planirali. On im je morao ispričati, ali vjerovatno dok nije tu bila i Megan. A kao da je bitno kad je ona svakako saznala prije svih. Kako li je sada Zayn kada zna da volim Harrya? Sigurno je povrijeđen. Ali tebao je saznati istinu kad-tad, samo mi je žao što je to saznao na takav način. Ali šta je tu je. Možda me sada zaboravi i zaljubi se u Miu. Nadam se. Bilo je mnogo poruka,a sve su se svodile na isto: "Gdje si", "Javi se", "Brinemo se za tebe", "Jesi li dobro", "Lorena javi se molim te. Moramo razgovarati".
Nisam sve ni pročitala. Isključila sam telefon. Znam da je bezobrazno ali nije vrijeme za razgovore. Ne sada. Samo bih se rasplakala kad bih čula glas nekog od njih. I šta sada da radim? Kako dalje? Najbolje da par dana ostanem u motelu. Mislim morat ću se njima javiti prije. Poslat ću samo SMS Miji ili Ivoni da sam dobro. Ne želim da se brinu. Mogli bi zovnuti policiju, a to mi stvarno ne treba. Tada se vratio William.
William: Hej.
Lorena: Hej.
Počela sam namještati krevet.
William: Već ćeš na spavanje?
Lorena: Da. Jako sam umorna.
William: Ahh, razumijem. Ništa onda. Laku noć.
Lorena: Laku noć.
Legla sam. Gledala sam kroz prozor koji se nalazio odmah pored. Pogled je bio predivan...Svjetla Londona. Motel je bio na periferiji, ali su se u daljini vidjela svjetla grada. Svjetla Londona. Oduvijek mi je bio san (posebno nakon što sam postala Directioner) da odem u London. To mi je bio nekakav cilj. I evo me. Tu sam u Londonu. Uspjela sam jer nisam odustala. I šta sada? Sada se idem boriti za sljedeći cilj. A taj cilj je Harry Styles.