"I wish" by LoRa Styles* (Harry Styles Fanfiction) [Završena/Completed] ✔

2. DIO ✔

Čula sam da su se vanjska vrata otvorila i da je neko ušao. To je sigurno bila Mia. Brzo sam strčala niz stepenice, uhvatila je za ruku i povukla na sprat.
Mia: Heeej šta ti je, jesi li normalna???
Uvukla sam je u sobu.
Lorena: Nisam, nisaaam!!! Znaš ko me je pozvao u šetnju???
Mia: Ko?? Neko iz 1D??? Hahaha xD
Lorena: Jako smiješno. Nije niko iz 1D-a ali zato jeste Danijel!!!
Mia: Onaj tvoj Danijel??? Što ti se sviđa??
Lorena: Pa da koji drugi??? Pomaži šta da obučem???
Mia: Pa kad ste se dogovorili??
Lorena: Ma nismo ništa točno. Rekla sam mu da ću mu javiti za pola sata da li ću moći.
Mia: Pa što si to radila jesi li zdrava??
Lorena: Pa neću da pomisli da sam zaljubljena u njega i da ko neka jadnica jedva čekam njegov poziv.
Mia: Ok, ok počnimo onda sa sređivanjem.
Lorena: Ali nećemo pretjerati ko da idemo u disko. Idemo samo do parka.
Mia: Pa dobro ali moraš se srediti. Ipak je to vaš prvi spoj.
Lorena: Ma daaj to još uvijek nije nikakav spoj. Idemo samo u šetnju.
Nasmiješila se vragolasto.
Mia: Ok, ok samo u šetnju...
I počele smo sa sređivanjem. Obukla sam neku rozu laganu haljinicu. Mia mi je napravila neku punđicu. Stavila sam slaj, naušnice, malo maskare i tako...Uglavnom ništa posebno. Obula sam svoje najdraže roze rimljanke i sve je bilo spremno. Sada je samo trebalo da mu napišem poruku da ću moći šetati. Ušla sam na fejs. Čekala me je jedna poruka od njega.
Pisalo je : "Ok... :) "
Ja sam napisala: "Eeej nemam nikakvih trenutno obaveza pa možemo malo prošetati"
Odgovorio je :"Ok budi spremna dolazim po tebe za 10-ak minuta"
Jooj ko će izdržati. Napisala sam: "Važi, vidimo se".
Huuu sad samo treba pričekati. Za točno 10 minuta neko je pozvonio. To je sigurno on. Sišla sam da otvorim.
Da to je bio on. Izgledao je tako savršeno. Plave oči, smeđa kosa, on zgodan *-* OMG.
Danijel: Heej, kako si?? Super izgledaš.
Jooj ja super izgledam???Ni upola kao on, ali naravno to mu neću reći xD.
Lorena: Ah...Pa hvala. Nego, idemo li??
Danijel: Idemo naravno.
I tako smo krenuli u šetnju. Kad smo naišli pored onog cvijeća ispred zgrade, oboje smo se nasmijali, ali nismo ništa rekli. Razgovarali smo malo o školi malo o prijateljima, nastavnicima, malo o sebi i tako uglavnom bili smo opušteni. Sjeli smo na jednu klupu u parku. Nastala je mala tišina. Bilo je malo neprijatno. Ispred nas se nalazila prelijepa ogromna fontana. Odlučila sam da iskoristim fontanu i prekinem novonastalu tišinu.
Lorena: Baš je divna fontana zar ne???
Danijel: Da, hajdemo do nje.
Krenuli smo, stali smo ispred nje. Sunce je zalazilo, mi stojimo pored fontane. Zbog kapi koje su se rasprskavale napravila se mala duga. Sve je bilo savršeno. Odlučila sam se popeti na zidić od fontane. Danijel mi je uhvatio ruku da mi pomogne. Ja sam se topila. Popela sam se prizor je bio divan *-*. Međutim ja ne bih bila ja kad nešto ne bih zabrljala. Pošto je zidić bio mokar od vode ja sam se pokliznula i krenula da padnem na leđa ali Danijel me je uhvatio. Našla sam se u njegovom naručju, bili smo tako blizu jedno drugome.
Lorena: Opros...
Prekinuo me je: Ššš...
Primakao se i poljubio me. To je bio tako predivan osjećaj. Osjećala sam se kao da letim. Možda onaj pad i nije bio toliko loša nezgoda. Odmakli smo se.
Danijel: Želim te nešto pitati.
Srce lupa 100 na sat.
Lorena: Reci...
Danijel: Želiš li biti moja djevojka.
Zanijemila sam. Nisam mogla da vjerujem. Sada ste sigurno od mene očekivali da ću reći da moram razmisliti ali ne! Odlučila sam preći preko svoga ponosa i pristati.
Lorena: Da, želim biti tvoja djevojka.
Poljubili smo se. Bila sam tako sretna. Do jučer nisam progovorila niti jednu riječ sa njim, mislila sam da on ne zna ni da ja postojim a sada...A sada sam njegova djevojka. Život je nepredvidiv. Još smo malo šetali i onda me je otpratio do kuće.
Danijel: Pa vidimo se onda sutra.
Lorena: Vidimo se.
Poljubili smo se. Aww
Nisam ni otvorila vrata a Mia me je čekala sa 1000 pitanja. Sve sam joj ispričala. Bilo joj je jako drago zbog mene.