"I wish" by LoRa Styles* (Harry Styles Fanfiction) [Završena/Completed] ✔

6. DIO ✔

Arena je polako počela da se prazni. Većina fanova je plakala od sreće. Nas tri smo ipak bile u šoku od svega toga pa smo pomalo djelovale izbezumljeno.
Mia: Ne mogu vjerovati da smo to sve doživjele...
Ivona: Ni ja...
Mia: A šta si se ti ušutila, šta ti si očekivala da će ti se Harry Styles nabacivati???
Lorena: Ma daj molim te!
Ivona: Džaba moliš, upravu je.
Lorena: Shvatite, on se meni nije nabacivao, on je poznat, ženskaroš je voli se tako igrati sa djevojkama. To mu je tako naletilo danas, a sutra će već na nekom mjestu biti neka druga.
Tea: Dobro znaš da nije tako.
Lorena: Jeste...
Mia: Nije!!! Što je onda baš tebe izabrao među onoliko cura. Sigurno nije išao eci, peci pec.
Lorena: To je zato što smo se upoznali u backstageu.
Ivona: Aha, ma da. Pa zašto se nije onda meni i Miji onako udvarao? Prihvati već jednom činjenicu da mu se sviđaš!!!
Lorena: Pa dobro, šta i da mu se sviđam, ionako se više nikada nećemo vidjeti. Uostalom ja imam Danijela.
Ivona: Ok, ok, nećemo se svađati. Vidjet ćemo šta će sudbina odlučiti.
Tea: Tako je.
Sve četiri smo se zagrlile i nastavile put prema kući.
Ostatak dana sam provela ležeći i razmišljajući. Harry mi nije izlazio iz glave. Šta ako mu se zaista sviđam? Ma nema šanse! Ali nije lijepo od njega ako se tek tako igra sa mojim osjećajima. Moram ga zaboraviti, jednostavno te trenutke moram izbrisati iz glave i nastaviti i dalje živjeti kao obični Directioner. To će ostati samo jedna lijepa uspomena i ništa više. Ja imam Danijela i ne smijem to zaboraviti. Što se tiče njega dogovorili smo se da ćemo se naći sutra veče. Navečer sam legla veoma rano jer sam bila umorna. Ujutro sam se probudila veoma kasno. Na telefonu su me čekale dvije poruke. Jedna je bila od Danijela. Poželio mi je dobro jutro i rekao mi da me voli. Duša moja, stvarno je predivan. Savršen je. Druga je bila od Ivone. Željela je da se nađemo negdje u gradu ona, ja, Mia i Tea. Nabrzaka sam joj odgovorila, probudila Miu, spremile smo se i krenule. Mia je zvala Teu ali se nije javljala vjerovatno još uvijek spava pa je nismo željele buditi. Našle smo se u nekom parku.
Ivona. Pa gde ste vi meni?
Lorena: Ooo, pa dobro jutro.
Ivona: Srećo ako nisi znala sada je 12:30 pa je malo normalnije reći dobar dan.
Mia: Pa dobro, kako kome, nas dvije smo se tek probudile.
Ivona: Hehe, nego jesi li nam sanjala Harry-a?
Uputila mi je onaj đavolski pogled.
Lorena: Ivonaa!!!
Mia: Pa šta je tu strašno, mora da jesi čim se ljutiš, a?
Počele su da razmijenjuju provokacijske poglede.
Lorena: Vi dobro znate da ja volim samo Danijela uostalom da nešto značim Harryu, nazvao bi me. Ima naš broj.
Ivona: A, jesi li vi ulazile na Twitter uopšte? Followali su nas. Što znači da nisu zaboravili na nas.
Lorena: Pa nisu senilni pa da nas od jučer zaborave, ali to su uradili zato što smo ih zamolile. Ja ti pričam o zvanju na mobilni. Uopšte mu nije stalo do mene, šta je vama? Nego hajdemo mi malo da prošetamo.
Dan je stvarno bio predivan. Park je bio prepun ljudi. Svi su uživali. Vladao je neki mir. Samo se čuo cvrkut ptica i lagani razgovor ljudi. Sva sam bila opuštena kada je odjednom nastala velika galama. Svi su počeli da trče nekuda i okupili su se jednom mjestu i počeli da vrište. Mislile smo da se nešto dogodilo. I mi smo potrčale kako bismo vidjele u čemu je stvar. Pokušale smo se probiti ali uzaludno. U tom trenutku je neka luda djevojka počela da se gura i mene je skroz odgurnula. U tom trenutku sam izgubila ravnotežu u tolikoj gomili, okliznula se na nešto ljigavo i pala. Niko nije baš obraćao pažnju na mene jer su bili zaokupljeni time oko čega su bili okupljeni. Ivona i Mia su se negdje izgubile u gomili. Ja sam pokušala da ustanem, ali bilo je uzaludno. Bilo je previše ljudi oko mene. Tada je vriska oko mene postala još veća. Nisam znala šta se dešava. Odjednom se neko našao ispred mene i pružio mi ruku. Nisam baš dobro vidjela od sunca pa sam rukom pokušala zakloniti sunce sa očiju. Tada sam uspjela vidjeti dobro poznate loknice i još bolje poznate zelene oči koje su ubijale. Imao je ogroman, predivan osmijeh na licu. To je bio on. Harry. Sve cure oko nas su vrištale kao lude ali me nije bilo briga, uopće ih nisam primjećivala. I ja sam njemu polako pružila ruku. Ponovo sam mogla držati onu nježnu ruku od prethodne večeri. Polako sam se uspravila. Stajao je tačno ispred mene, nosevi su nam se dodirivali. Gledao me je ravno u oči i imao osmijeh od kog su sve djevojke skoro došle do ludila.
Harry: Opet ti??
Lorena: Haha, kao što vidiš ne možeš mi pobjeći.
Harry: Ne želim ni pokušati. Hajde pođi sa mnom.
Uhvatio me je za ruku i povukao. Zapinjali smo za gomilu. Neke djevojke su me pitale ko si ti? Ali ja nisam znala šta da im odgovorim. Odveo me je do ostalih dečki.
Zayn: Ejj, pa otkud ti???
Lorena: Pa planirala sam šetati sa Ivonom i Miom, ali ovo je stvarno bilo nepredviđeno.
Liam: Pa kako ste se sreli?
Harry: Hah, zahvaljujući njenoj nespretnosti.
Svi smo počeli da se smijemo.
Louis: Ok, nećemo pitati za detalje.
Lorena: Bolje ne haha.
Niall: Hajde sa nama da nešto pojedemo, pokaži nam neki dobar restoran. Užasno sam gladan.
Louis: A čudo bi bilo da ti nisi gladan.
Svi: Hahahahaha.
Lorena: Hahaha ma naravno Nialler i ja sam gladna mogu ti reći, nisam ništa jela, ali moramo prvo naći Miu i Ivonu.
Tads su se one odnekud iz gomile pojavile.
Lorena: Aaa, evo ih!
Ivona: OMG, pa ti stvarno imaš sreće sa tim upoznavanjem One Directiona. Prvo osvojiš vip ulaznice, onda ih sretneš u parku...Ali ne smeta to meni samo ti tako nastavi.
Svi smo počeli da se smijemo.
Liam: Hajdemo onda svi zajedno negdje na ručak Niall je jako gladan.
Za to vrijeme Niall je pravio neke tužne face i držao se za stomak. Hahaha kralj je.
Došli smo do nekog restorana. Tu smo se smjestili i naručili jela. Harry je cijelo vrijeme gledao čudno u mene. To mi je ujedno laskalo ali je ujedno i bilo malo neugodno. Tada mi je zazvonio telefon. Bio je to Danijel.
Lorena: Izvinite, moram da se javim.
Liam: Ma u redu je samo ti idi.
Ustala sam i otišla u neki hodnik.
Lorena: Molim.
Danijel: Pa ne bi mi se znala javiti.
Lorena: Jooj izvini, znaš kakve su Ivona i Mia, smantaju me živu dok sve obiđu i onda ne stignem.
Danijel: Ma nema veze, nego šta radiš.
Lorena: Ma ništa evo malo...
U tom trenutku sam osjetila nečije ruke oko svoga struka. Okrenula sam se. Bio je to Harry.