"I wish" by LoRa Styles* (Harry Styles Fanfiction) [Završena/Completed] ✔

41. DIO ✔

Nekoliko minuta smo stajali tako zagljeni i šutjeli. Jednostavno nisam željela da ga pustim. Trebao mi je, nedostajao mi je i osjećala sam se nekako sigurnije. Plakala sam više nego ikada. Ne znam šta da radim. Harry me još jače pritisnuo uz sebe.
Harry: Sve će biti u redu dušo...
Lorena: Bojim se...
Harry: Bit će ona dobro...
Lorena: Ako joj se nešto dogodi ja...
Harry: Pstt...Neće joj se ništa dogoditi. Megan možda jeste luda, ali nije toliko da bi ubila nekoga...Ne brini...Pronaći ćemo mi Miu.
Njegove riječi su me malo utješile i smirile.
Lorena: Hvala ti što si došao.
Harry: Naravno da ću doći...
Tada su nam prišli i ostali dečki. I sa njima sam se zagrlila. Primijetila sam da su kod svih bile natečene oči od plača. 
Liam: Bit će to dobro...
Prišle su nam i ostale djevojke.
Louis: Kako ste vi?
Sam: Ma dobro smo...Ionako mi sada nismo bitne...
Niall: Ubio bih Megan sada...Zašto nam uništava živote?
Harry: Zato što je bezdušna i što je samo ona samoj sebi bitna...
Tada nam je prišao policajac.
Zayn: Ima li novosti?!
P: Nažalost ne...Radimo na tome...Ali još uvijek nema nikakvih dokaza ni tragova. Mislim da gospođica Megan neće ponovo nazvati. 
Lorena: Pa moglo se pretpostaviti. Nije ona toliko glupa. 
P: Najbolje je da se svi vi zasad zadržite ovdje zbog vaše sigurnosti. 
Liam: Pa dobro mi možemo otići u neki hotel i dovesti ogromno osiguranje. Mislim da nema potrebe da ostajemo ovdje.
P: Vi ste iz onoga benda One Direction zar ne?
Harry: Da...
P: Pa ako mislite da je vaše osiguranje dovoljno...Onda možete ići.
Louis: Idem ja da nazovem Paula da on to sredi.
El: Neko bi trebao otići kući po stvari.
Lorena: Otići ću ja.
Ivona: Lorena, ti ideš u hotel da se odmoriš...
Lorena: Neću...Ne mogu ovako, poludjet ću. Moram nešto raditi...
Harry: Ići ćeš, ali pod uvjetom da ja idem sa tobom.
Liam: Treba li vam još neko?
Zayn: Evo ja mogu.
Niall: Eto vas troje idite, a mi ćemo za to vrijeme srediti sve što treba.
Sam: ’Aj važi, ali čuvajte se vas troje.
Harry: Ma ne brini.
Zayn: ’Ajde idemo u auto. 
Ušli smo u Harryev auto i krenuli kući. Do tamo nismo progovorili nijednu riječ. Sve troje smo bili previše tužni da bismo razgovarali. Vidjela sam da su Zaynu oči jako natečene. Stigli smo pred kuću. Tamo nas je čekala gomila novinara. Mi smo se samo progurali i ušli u kuću. Svi su pitali za Miu i željeli da nešto saznaju, ali stvarno nikome nije bilo do davanja izjave. Ušla sam u svoju sobu i počela prvo pakovati svoje stvari. Naravno ne sve nego samo par stvarčica koje su mi neophodne. Dečki su već imali spakovane svoje stvari od puta tako da su oni pakovali stvari od ostalih cura. Tada je u sobu ušao Zayn.
Lorena: Eee.
Zayn: Eee...
Lorena: Šta ti pakuješ?
Zayn: Ivonine stvari, ali sam već spakovao...
Lorena: Aham...
Zayn: Želio sam ti nešto reći.
Lorena: Reci.
Zayn: Znaš...Tek sada shvaćam koliko mi je ustvari Mia bitna...
Lorena: Drago mi je to čuti.
Zayn: I tek sada shvaćam da ja nju ustvari volim.
Lorena: Zayn....Zašto ti je trebalo toliko vremena?
Zayn: Ne znam...Čovjek tek shvati neke stvari kada se nešto loše desi.
Lorena: Pa da...Obično je to tako...
Zayn: Samo se molim Bogu da je vratimo živu i zdravu i onda ćemo biti sretni.
Lorena: Isto to i ja želim...Ali...Brinem se Zayn...
Zayn: I ja, ali bit će to dobro...
Zagrlili smo se. Tada je ušao Harry. Mi smo se na brzinu rastavili. Mislim da Harryu nije bilo svejedno, ali nije bio trenutak za neke ispade ljubomore.
Harry: Jeste li spremni?
Lorena: Idem ja još da spakujem Samine stvari. Ti si pakovao Eleanorine, je li tako?
Harry: Mhm...
Krenula sam prema Saminoj sobi. Tada je zazvonio kućni telefon..
Lorena: Ja ću!
Telefon je bio u prizemlju. Brzo sam strčala da se javim. Možda je neka informacija o Miji.
Lorena: Molim?
Xxx: Ooo pa dugo se nismo čule.
Lorena: Megan?!
Megan: Ja sam draga...
Lorena: Gdje je Mia?!
Megan: Hmmm...Mia...
Lorena: Megan!!! Stvarno mi nije do tvojih igrica više! Ostavi Miu na miru!
Megan: Ohh draga, još jučer sam ti rekla da nisi u poziciji da mi naređuješ.
Lorena: Sve će ti se ovo vratiti kunem ti se!
Megan: Ahhh pa ne znam baš...
Lorena: Samo mi reci jednu stvar...Je li živa...
Megan: Pa moram razmisliti o tome da li da ti to kažem.
Lorena: Evo...Reci mi šta želiš? Učinit ću šta god treba samo mi molim te ostavi sestru...
Megan: Baš sve?
Lorena: Sve!
Megan: E pa dobro...Onda dođi po nju.
Lorena: U redu! Gdje ste?
Megan: Vidi srećo to je malo kompliciranije nego što ti misliš...Znaš ne mislim ja da dođeš po nju u smislu da dođeš, popiješ kaficu sa nama i odvedeš je za ručicu. Šta ti misliš ko sam ja? Vidi, postoje tu neka i pravila. Kao prvo, niko za ovo ne smije saznati. Ne smije poći policija sa tobom. 
Lorena: U redu.
Megan: Ali nema varanja. 
Lorena: U redu!
Megan: Šta ti misliš otkud ja znam da si ti baš u ovome trenutku u kući? Hahahahahaha.
Nervozno sam se okrenula par puta... Od nekud me promatra ili neko ko radi za nju. Čak sam provirila i kroz zavjesu, ali nisam vidjela nikoga osim novinara.
Lorena: Pratiš me?
Megan: Znala sam ja da si ti moja mudrica. Također znam i da ako su sada u kući sa tobom Zayn i Harry tako da ti stvarno ne bi trebalo da njima nešto kažeš...Požalit ćeš vjeruj mi...
Tada su Harry i Zayn sišli niz stepenice.
Harry: Ko je to?
U tom trenutku sam bila šokirana. Nisam znala šta da radim...Ona me od nekud posmatra...Ili neko drugi...Šta da kažem?
Megan: Tvoj dragi te upravo nešto pitao...Odgovori mu...Samo se nadam da ćeš ispravno postupiti.
Ok, dakle zna i šta me oni pitaju...Ustvari mogla je preko telefona čuti šta Harry kaže...Nemoguće da nas odnekud i prisluškuje. Harry nije tiho govorio.
Lorena: Ovaj...Tea...
Megan: Tako je...
Zayn: Aham...
Znoj me je oblivao. Mislim da sam sva preblijedila.
Harry: Idemo mi da odnesemu stvari u auto. Čekat ćemo te ispred.
Lorena: V-Važi...
Harry: Jesi li dobro?
Lorena: Ma jesam...
Megan: E tako...Pametna si ti...Dakle nemoj da ti padne sada na pamet da im u autu nešto kažeš...Jer...Čujem vas...
Prošla me je neka jeza. Ponovo sam provirila kroz prozor...I dalje su tu bili novinari, a Harry i Zayn su stavljali stvari u gepek. Sigurno je neko do njenih među onim novinarima...Možda su stavili neku spravicu za prisluškivanje na auto...
Lorena: U redu...
Megan: Kada stignete u hotel, ako ti je stalo do sestre snađi se nekako i dođi na adresu koju ću ti kasnije reći.
Lorena: Ali nemam mobilni...Kako...
Prekinula me je.
Megan: U grmu ispred kuće ćeš naći jedan telefon. Na njega ću te zvati. Samo, neprimijetno ga uzmi.
Lorena: Kako ti sve...
Megan: Bez pitanja molim. ’Ajde sada, kreni.
Prekinula je...Ruke su mi se tresle. Izašla sam iz kuće. Novinari su odmah poletjeli prema meni. Kada sam prolazila pored grma, odglumila sam da mi je ispala torbica. Polako sam se sagnula i napipala nešto u grmu. To je zaista bio telefon. Neprimijetno sam ga strpala u torbicu i krenula prema autu.
Harry: ’Ajde idemo. 
Ušli smo u auto i krenuli.
Zayn: Kako je Tea?
Lorena: I ona je jako tužna...
Brzo smo stigli do hotela. 
Sam: Gdje ste vi do sada?
Harry: Lorena je razgovarala sa Teom.
Ivona: Stvarnoo? Šta kaže Tea?
Lorena: Ma ništaa...
Ivona: Jao pa mogla bih je i ja sada nazvati...
Prošlo mi je kroz glavu da bi joj Ivona mohla spomenuti naš "razgovor" i onda je sve propalo.
Lorena: Ma bolje nemoj...Ovaj...Jako je tužna pa bolje da je ostavimo malo...
Ivona: Upravu si...Nazvat ću je večeras....
El: Zvala sam policiju...Još nema nikakvih vijesti...
Liam: Jesi li ti dobro Lorena?
Lorena: Ma jesam...
Louis: Kakvo je to pitanje Liam?
Liam: Ma mislim znam da sigurno nije dobro nego mi je baš blijeda...
Lorena: Znate...Ja bih trebala do prodavnice pa da znate gdje sam...
El: Prodavnice?
Lorena: Pa da...
Harry: Kupit ću ti ja šta ti treba...
Lorena: Ma ne treba...Sama ću, a i trebala bih malo prošetati...Moram malo biti sama...
Niall: Razumijemo te...
Zayn: Čuvaj se.
Lorena: Hoću ne brinite.
Otišla sam u sobu, potražila u torbici broj od onog taxiste i nazvala ga. Moj stari prijatelj Harold...Rekao je da će doći za 15-ak minuta...Bila sam jako nervozna...Bojim se da ovo neće dobro završiti jer ne bi mi Megan tek tako dopustila da dođem po Miu i da odem. Sigurno želi nešto...Sigurno želi mene...Mislim da je ovoga puta moj život njen cilj, ali ako ću na taj način spasiti Mijin život...Onda sam spremna na to. Tada je u sobu ušao Harry. 
Lorena: Eee...
Harry: Jesi li sigurna da želiš ići sama?
Lorena: Jesam...Ne brini..
Harry: U redu, ali se čuvaj.
Lorena: Hoću...Znaš...Volim te...
Harry: I ja tebe...
Poljubili smo se. Jedna suza mi je skliznula niz obraz. Razmišljala sam o tome da je ovo možda posljenji put da sam ga poljubila...Da sam ga dotakla...Da sam osjetila njegov miris...
Harry: Heejj...Nemoj plakati. Šta je bilo?
Lorena Ma ništa...Samo sam se sjetila Mije...
Harry: Bit će to dobro...Vidjet ćeš...
Lorena: Hajde idem sada...
Harry: I pazi se...
Lorena: Ma hoću...Love ya
Harry: Love ya too babe...
Poljubila sam ga i izašla iz sobe. Obrisala sam suze i izašla iz hotela. Tada mi je zazvonio onaj mobilni.
Megan: Vidim izašla si...
Lorena: Jesam...
Pogledalda sam par puta oko sebe, ali je bilo prepuno novinar, fanova i prolaznika da bih bilo koga mogla uočiti.
Megan: Nadam se da nisi nikome ništa rekla jer ako vidim da je neko nešto posumnjao...
Lorena: Ne brini, nisam! Sada mi daj adresu!
Megan: Okeejj.
Rekla mi je neku adresu koju sam nabrzinu napisala na dlan.
Lorena: U redu, dolazim.
Nakon minut-dva ispred mene se parkirao Harold.
H: Upadaj.
Lorena: Dobar dan...
Novinari su počeli da me pitaju kuda idem, ali sam samo šutjela.
Harold: Nadam se da je ovoga puta sve u redu...
Lorena: Hmm...Pa baš i nije.
Tada mi je ponovo zazvonio mobilni.
Megan: Samo zaboravila sam da ti kažem još jednu stvar...Nemoj da ti je palo na pamet da sada nekoga nazoveš ili da nešto kažeš tom blentavom taxisti.
Lorena: Ma dobro!
Megan: Zapamti...Mijica je u pitanju, hahahahaha.
Tada je prekinula. Bila sam jako ljuta li sada nisam u stanju da bilo šta uradim...Točnije ne smijem. Pročitala sam mu adresu i krenuli smo. To se očito nalazilo negdje van grada iako se inače ne razumijem u te Londonske puteve. Usput sam razgovarala sa Haroldom. Nisam mu ništa govorila, ali je primijetio da sam jako nervozna, a i po mojim podočnjacima se vidjelo da sam mnogo plakala i da sam neispavana...Napokon smo stigli. Bilo je to neko staro, napušteno odmaralište. Platila sam Haroldu i nesigurno izašla iz taxija.
Lorena: Hvala vam.
Harold: Želiš li da te pričekam?
Lorena: Ne treba, hvala vam.
Harold: Jesi li sigurna?
Lorena: Ma sto posto.
Sumnjičavo me je pogledao. Mislim ko bi još želio da bude sam u nekakvom napuštenom odmaralištu? Niko pa ni ja, ali moram.
Harold: U redu kako želiš. Vidimo se onda.
Lorena: Doviđenja.
Taxi je otišao, a ja sam ostala sama. Sve je bilo jako tiho i blatnjavo. Snijeg je bio pomiješan sa kišom pa je sve bilo puno bljuzgavice. Prošla me je neka jeza. Pola od straha, a pola od hladnoće. Jedino što me je ohrabrivalo u tom trenutku je bilo to što sam se nadala da ću vidjeti Miju...