"I wish" by LoRa Styles* (Harry Styles Fanfiction) [Završena/Completed] ✔

37. DIO ✔

Imao je pomalo zbunjenu facu. Pogledao je jednom prema meni nesigurno, a ja sam mu dala znak da i dalje sluša. Po njegovom izrazu lica nisam uspjela ništa zaključiti. Kada je Mia završila svi smo joj dali jedan veliki aplauz, a Zayn je izgledao nekako odsutno.
Mia: Hvala, hvala. Hahaha.
Sam: Ma ti si naša buduća muzička zvijezda.
Mia: Samantha, ne pretjeruj!
Sam: Zapamti šta sam ti rekla!
Eleanor: Haha, a upravu je.
Liam: Stvarno imaš predivan glas.
Mia: A hvala vam ljudi. 'Aj idem ja ostaviti gitaru.
Harry: Važi.
Pogledala sam prema Zaynu. Djelovao je zbunjeno. Prošlo je nekih pola sata. Pričali smo, zabavljali se, ali je Zayn bio zamišljen. Tada je ustao i krenuo.
Louis: Gdje ćeš?
Zayn: Idem tu iza kuće malo.
Louis: Aha, važi.
To mi je bila jedinstvena prilika da razgovaram sa njim. Morala sam smisliti neki razlog da izađem.
Niall: Ja sam ljudi malo gladan.
Iii mislim da se prilika ukazala.
Lorena: Hoćeš da ti napravim sendvić?
Nial: Možee!
Lorena: Evo idem.
Niall: Hvala ti. Najbolja si!
Lorena: Sve za tebe Nialler.
Na brzinu sam otrčala iza kuće. Tamo je bio Zayn. Pušio je cigaretu. Prišla sam mu.
Zayn: Hejj.
Lorena: Heej. I?
Zayn: Vjerovatno pod tim 'i' misliš na pjesmu.
Lorena: Pa da...
Zayn: Pa...Nisam baš siguran da li je to moguće ali...Mislim da sam shvatio.
Lorena: Drago mi je ako jesi...
Zayn: Ali...Kako? Od kada?
Lorena: Od samog početka Zayn...Sada znaš još jedan od razloga koji me je spriječavao da budem sa tobom.
Zayn: Da...Shvaćam...
Lorena: I šta ćeš sada?
Zayn: Pa ništa...Najbolje je da porazgovaram sa njom...Samo ne znam kada...
Lorena: Da...Idem ja sad, pitat će se gdje sam do sada.
Zayn: Da...Upravu si.
Lorena: Iii...Samo još nešto Zayn...
Zayn: Reci.
Lorena: Nemoj je povrijediti, molim te...Nemoj joj slomiti srce...Ona možda djeluje jaka, ali je jako osjetljiva...
Zayn: Oke...Ne brini...
Lorena: Hvala ti.
Otrčala sam nabrzinu u kuhinju i spremila Niallu sendvić.
Niall: Pa gdje si do sada moja ti?
Lorena: Haha, ma evo me.
Dodala sam Niallu sendvić i sjela. Razmišljala sam o Miji i Zaynu. Bojim se tog njihovog razgovora. Bojim se da će je povrijediti ma da ne namjerno.
Harry: Jesi li dobro?
Lorena: Jesam, jesam.
Harry: Nešto si mi u zadnje vrijeme često zamišljena.
Lorena: Ma to ti se čini...
Prošlo je par dana. Ništa posebno se ne dešava. Zayn još uvijek nije razgovarao sa Miom. Moji, Ivonini roditelji, Marko i Tea se vraćaju nazad. Tea je razgovarala sam mamom i tatom i najvjerovatnije u drugom polugodištu dolazi ovamo da nastavi školovanje. Puno će nam nedostajati, a pogotovo Niallu. Ja sam se upisala na drugi fakultet i za sada mi je super ma da i tamo ima onih koji me ne vole. Sam i Liam su svoju vezu otkrili javnosti i sada je dosta napeto. Ovih dana je čista zbrka. Većina je voli ma da ima i onih koji je jako mrze. Nekima je jednostavno poslije Danielle teško prihvatiti ijednu drugu djevojku. U svakom slučaju, zajedno se držimo u tome. Mia u zadnje vrijeme sve više pada u depresiju. Ne može podnijeti činjenicu da smo svi na neki način sretni i da svi imamo svoje ljubavi osim nje. Jako se bojim za nju. Sve više se povlači u sebe, a Zayn kaže da još uvijek nije spreman da razgovara sa njom. Što se tiče snimka, još uvijek ništa nije otkriveno iako svakodnevno pokušavamo nešto otkriti. Megan se negdje jako dobro sakrila jer odavno niko nije ništa čuo o njoj. Dečki večeras kreću u Ameriku na neki nastup i moraju da gostuju u nekoj emisiji tako da ih neće biti tri dana. Jutro je. Svi smo se probudili veoma rano jer smo morali da idemo na aerodrom. Svi smo se polako spremili i krenuli. Bila sam veoma tužna jer mi je žao što svi idu. Najviše volim kada nas je puno u kući. Kada smo stigli, već je bilo prepuno novinara. Svi su željeli neke izjave, ali smo mi bili previše umorni da bismo im ih dali. Sjedila sam sa mamom i tatom i razgovarala.
Mama: I dobro se čuvaj.
Lorena: Hoću mama.
Tata: Nemoj ti nama hoću. Ozbiljno ti govorimo. Ovo je jako veliki grad i pun je opasnosti.
Lorena: Znam, tata.
Mama: Mnogo ćeš nam nedostajati.
Lorena: Znam mama. I vi meni.
Mam: I ti i Mia.
Tata: A gdje je Mia?
Lorena: Eno je, razgovara sa Teom.
Mama: Da li si ti primijetila da je malo čudna u zadnje vrijeme?
Lorena: Pa da...
Tata: Da li znaš šta joj je.
Lorena: Ja...Pa ne...
Mama: Slušaj, ako nešto znaš, nemoj nam kriti jer mi samo želi...
Lorena: ...Mama, ne brini...Ne znam ništa. Uostalom, ima mnogo da uči i sve to pa je možda samo malo umorna.
Tata: Nadam se...
Tada je došlo vrijeme da se ukrcaju na avion. Svi smo polako ustali i krenuli prema ulazu. Svi smo se izgrlili i izljubili. Tea i Niall su morali da sve to odrade što diskretnije jer ne žele da objave vezu dok Tea ne dođe u London. Polaku su ušli u avion i krenuli. Mi smo im mahali.
Ivona: Eh...Odoše...
Jack: Doći će oni ponovo. Ne brini.
Niall je djelovao tužno. Liam ga je zagrlio.
Liam: 'Ajde idemo stari.
Louis: Da...Krenimo kući.
Još jednom sam se okrenula prema avionu koji je odlazio sve dalje. Tada sam vidjela iza jednog stuba neku osobu koja nas je posmatrala. Kada sam je pogledala brzo se sakrila. Na trenutak sam zastala zbunjeno.
Harry: Ideš li ljubavi?
Lorena: Ah...Idem, idem.
Harry: Šta je bilo?
Lorena: Ma ništa. Učinilo mi se nešto bezveze...
Harry: Aha...
Krenuli smo prema automobilima. Bilo je jako hladno. Pravi decembarski dani. Ostak dana smo ponovo proveli u spremanju jer dečki navečer idu u LA. Bila sam još više tužna zbog toga. Mi cure ćemo ostati same. Napokon je došla večer. Vrijeme za još jedan oproštaj. Dečki su nam rekli da ne idemo na aerodrom zbog sigurnosti. Smatrali su da će ljepši oproštaj biti ovako u kući nego na aerodromu punom putnika, novinara i fanova. Svi smo se jako zagrlili.
Harry: Nedostajat ćeš mi ljubavi.
Lorena: I ti meni još više.
Harry: To su samo tri dana. Brzo će to proći.
Lorena: Da..
Harry: I love you.
Lorena: I love you too.
Harry: I čuvaj se.
Lorena: Hoću. I ti.
Poljubili smo se onako strasno još jednom pred odlazak.
Louis: 'Alo vas dvoje. Lakše to malo.
Eleanr: Louis! Pusti ih da se vole. Šta ih uvijek nešto zezaš.
Liam: Jooj, cure užasno ćete mi nedostajati.
Sam: I vi nama.
Niall: Kako ću ja bez Lorenine hrane?
Lorena: Aii. Spremila sam ja tebi nešto hrane.
Niall: Jesi li stvarno?
Lorena: Haha, da.
Otišla sam nabrzinu do kuhinje i donijela mu jednu posudu sa hranom.
Lorena: Izvoli.
Niall: Aa, hvala ti.
Lorena: Ma ništa...
Zayn: Ehh, vrijeme je da krenemo.
Harry: Da...
Liam: Ništa onda...Vidimo se.
Mia: Vidimo se. Sretno!
Oni: Hvala. Bay.
Ostale smo stajati na vratima i gledati ih dok ulaze u auta. Kada su otišli, polako smo ušle u kuću. Atmosfera je bila jako tiha. Sve smo bile jako tužne. Sjela sam na fotelju i gledala u jednu točku. Ja inače jako volim kada je kuća puna. Mislim i sada nas ima dosta, ali opet...Nije isto...Do jutros nas je bilo baš puno. Svi smo bili tu. Sve osobe koje volim, sve na jednom mjestu. A sada...Svi su otišli na druge krajeve svijeta. I nekako se osjećam sigurnije kada su dečki tu sa nama nego ovako...Jedino je Ivona imala Jacka, dok je Mia i dalje bila jako potištena.
Lorena: Idem ja da namjestim krevet. Mislim da ću brzo na spavanje.
Eleanor: Važi. Mislim da ću i ja brzo leći.
Ušla sam u sobu. Bio je kaos jer se Harry na brzinu spremao. Polako sam krenula da raspremam. Pogledala sam kroz prozor i primijetila da je snijeg pomalo počeo padati. To je bio prvi snijeg ove godine. Polako sam se stresla jer mrzim snijeg. Ljeto je moje omiljeno godišnje doba, a zimu ne podnosim. Ipak tu sam u Londonu pa možda zima ipak bude ljepša, haha. Otvorila sam prozor i pogledala u nebo. Ono je bilo tamne boje pa su se pahulje veoma jasno vidjele. Bile su veoma velike što je bilo zaista čudno. Izgleda da je ovdje i snijeg drugačiji, hahaha. Ne znam zašto, ali cijelo vrijeme mi se činilo kao da me neko promatra. U zadnje vrijeme mi se taj osjećaj sve češće javlja. Ali da li je to moguće? Možda ja to samo umišljam. Tada je u sobu ušla Mia. U tom trenutku sam se trgla.
Mia: Heej. Je li sve u redu?
Lorena: Ma jeste, nego si me uplašila.
Mia: Hahaha, sorry. Nego mogu li ja spavati kod tebe?
Lorena: Aaa pa naravno da možeš. Vidiš koliki je krevet. A što?
Mia: Ma ne znam...Nekako mi čudno sada kada smo same...Malo me strah..
Lorena: A mogu ti reći da je i mene. 'Ajde upadaj u krevet.
Mia: Juhuu. Moramo se zašuškati, hladno je.
Tada je neko pokucao na vrata.
Lorena: Slobodno.
To su bile El, Sam i Ivona.
Mia: Ejj. Otkud vi?
Ivona: Došle da pitamo, možemo li kod vas spavati?
Lorena: Hahaha. I vi?
El: Pa da. Ako ima mjesta.
Lorena: Ma ima. Nekako ćemo se zbiti. A šta je s vama?
Sam: Ma malo nas strah, sada kad smo same.
Mia: Hahaha isti slučaj.
Nekako smo se natrpale u krevet i pokrile sa pet deka, hahah.
Lorena: A je li se vama ljudi ikada čini da vas neko posmatra?
Ivona: Pa ponekad...Što pitaš?
Lorena: Ma ništa...
Eleanor: Da li si nešto primijetila?
Lorena: Ma nisam...Ma zaboravite.
Sam: Nemoj nam ti lagati nešto.
Lorena: Ma nisam, nisam, samo sam bezveze pitala. 'Aj laku noć cure.
Mia: Laku noć.
Ivona: Good night.
Ugasile smo svjetlo. Već nakon pet minuta sam im po disanju primijetila da spavaju, haha. Ja nisam mogla spavati. Bilo me je strah da nas možda neko prati. Ili točnije da prati mene jer se izgleda samo meni pojavljuje taj osjećaj...Bojim se da Megan ponovo ima neki plan jer sam i neki dan vidjela onoga Michaela u mojoj blizini...Ali ovoga puta joj neću dopustiti da mi našteti. Branit ću svoju i Harryevu ljubav više nego ikada...