"I wish" by LoRa Styles* (Harry Styles Fanfiction) [Završena/Completed] ✔

40. DIO ✔

Lorena: Mia!!!
Sam: Šta je bilo?!?!
Megan: Eto, dopustila sam ti da posljednji put čuješ sestru, hahahaha!
Lorena: Slušaj me ti glupačo jedna! Zafalili joj dlaka sa glave, kunem ti se, zažalit ćeš što si se rodila!!!
Megan: Lorena srećo, bojim se da nisi u poziciji da naređujeeš, hahahaha!!!
Lorena: Glupačo jedna!!!
Nisam osjećala noge, sve mi se vrtilo, mislila sam da ću pasti, ali ne smijem to dopustiti. Potrebna sam Miji...Nisam znala šta da radim...Bila sam bespomoćna...
Lorena: Slušaj....Ovako, pusti je molim te...Učinit ću šta god treba...Samo je pusti molim te...Evo, ubij mene, ali nemoj nju molim te...
Bila sam spremna da se ponizim i pred Megan samo zbog Mie...Samo da bi ona ostala živa...
Megan: Hahahahahaha...Je li se meni čini ili ti to mene moliš?
Lorena: Molim te...Eto jesi li željela to čuti?! Pa evo čuješ! Molim te pusti je! Učinit ću šta god treba!
Megan: Draga ti si davno učinila svoje...Sada je red na mene! Rekla sam ti da ću ti se osvetiti i hoću. Samo što ću početi od tvojih najdražih jer želim da patiš!
Tada je prekinula vezu. Samo sam pala na pod i briznula u plač.
El: Lorena, šta se dešava?!
Ivona: Megan?! Mia?! Šta je?!
Lorena: Otela je...Ako joj nešto učini...Onda mi nema smisla da živim...
Sam: Bože moj!
El: Brzo zovi policiju!
Ivona: Evo ja ću!
Brzo je otrčala do telefona i nazvala ih.
Ivona: Dobar dan. Željela bih prijaviti otmicu. Adresa...
Pogledala je prema nama. El joj je rekla adresu, a ona zatim policiji. Prekinula je vezu.
Ivona: Dolaze odmah.
Vidjela sam i u njihovim očima suze, ali su ih pokušavale prikriti.
Lorena: Pa koje nam koristi kad ne znamo gdje je?
Sam: Oni mogu preko poziva otkriti lokaciju.
Lorena: Pa da, ali samo ako se u tom trenutku razgovara na telefon, a razgovor je već završen. A Megan nije toliko luda da bi ponovo nazvala.
Ivona: Koja je to krava!
El: Ne mogu da vjerujem da nam se ovo dešava...
Lorena: Kako sam samo glupa!
El: Lorena, ti nisi ništa kriva!
Lorena: Kako nisam? Kao prvo ona je nju otela zbog mene. Kao drugo kako sam naivno povjerovala Maxu.
Sam: Misliš da je Max upleten?
Lorena: Pa naravno. Sve je ovo već odavno smišljano.
Ivona: Pa možda je i Max otet. Možda on nije kriv.
Lorena: Ma kao da je to više i bitno...Moja Mia...
Sam: Dođi...
Sve četiri smo se zagrlile. Nisam mogla prestati plakati...Ne bih mogla sebi oprostiti kada bi se Miji nešto dogodilo. Ubrzo je neko pozvonio na vrata. To je bila policija.
Policajac (P): Dobar dan.
Sam: Dobar dan, izvolite.
P: Recite nam o čemu se ovdje radi.
El: Naša drugarica je oteta.
P: Kada?
Ivona: Danas, molim vas požurite malo. Nemamo vremena.
P: Žao nam je, ali mora proći 48h da bi...
Krenuo je da završi, ali sam se ja u tome trenutku ustala i počela se derati na njega.
Lorena: Slušajte, moja sestra je u opasnosti!!! Nemamo vremena da čekamo ni 5 minuta, a ne 48h. I ako joj se nešto desi...Vi ćete biti krivi!!!
P: Gospođice molim vas smirite se!!!
Lorena: Pa kako mi možete reći da se smirim?! Jeste li vi normalni?!?!
Sam: Lorena polako...
Lorena: Kako polako?! Pa jeste li vi svi normalni?!?! Kako možete samo tako stajati!?! Mia!!
Kleknula sam i počela još više plakati. Na rubu sam živaca...Nisam znala šta da radim...El me je zagrlila.
El: Polako...Sve će biti u redu...
P: Da li vi znate ko je to učinio?
Ivona: Da...Primili smo i poziv od te osobe...
P: Stvarno? Ovako...Pođite sa nama u policijsku stanicu...Tamo ćete nam sve ispričati pa ćemo vidjeti šta možemo učiniti.
El: U redu.
Ivona: Dođi Lorena.
Pružila mi je ruku da ustanem, ali nisam mogla.
Sam: Lorena, moraš biti jaka zbog Mie. Moramo joj pomoći. Hajde.
Polako sam ustala. Obukle smo kapute i krenule s policijom. Dan je bio užasan. Počela je da pada i kiša i sav snijeg je sada bio natopljen vodom. Policija je morala da sporo vozi što je mene činilo još nervoznijom.
Lorena: Možete li to ikako brže?
P: Žao nam je, ali put je nezgodan.
Ivona: Polako Lorena...Sve će biti u redu...
Lorena: Ma kako mi to možete reći? Kako će sve biti u redu? Ništa nije u redu!
El: Ali bit će...Smiri se...
Stigli smo u policijsku stanicu. Nekoliko policajaca nas je odvelo u jednu kancelariju.
P: Sada nam sve lijepo objasnite da bismo vam mogli pomoći. Sam im je sve ispričala od početka. Ja sam morala samo da ponovim razgovor.
P: Mhm...U redu...Ovako stvari stoje...Vi ste nama sve svašta ispričale ali...Vi nemate ama baš nikakve dokaze protiv te Megan...
Lorena: U redu, mi sad lažem! Izmislila sam da mi je sestra oteta ili sam je možda ja otela?!!?!
P: Gospođice, mi to nismo ni rekli.
Lorena: Pa šta onda hoćete?!
Ivona: Lorena smiri se...
Lorena: Ja samo hoću da pronađete moju sestru živu i zdravu. I ništa više! Ne zanimaju me ti vaši protokoli! U pitanju je ljudski život!!!
P: Znamo mi sve to, ali vidite...Kažete da na snimku ona vama prijeti, ali taj snimak je nestao. Kažete da vam je ostavila prijeteću poruku, ali je i ona nestala. Kažete da vas je nazvala, ali opet to je samo nepoznati broj i mi tu ne možemo ništa.
Sam: Ali snimak je nestao jer neko radi u toj agenciji ko radi za Megan.
Lorena: To je Michael.
P: Koja je to agencija?
Sam: Star.
P: Ok, sada ćemo to provjeriti i vidjeti šta je sa tim Michaelom.
Lorena: 'Ajde hvala Bogu pa ćete vi nešto uraditi.
Nazvali su direktoricu agencije. Nakon 1o minuta su završili razgovor.
P: Za njih je zaista radio jedan Michael, ali je jutros dao otkaz.
Lorena: Aaa ljudi moji!
P: Ali polako...I to je nešto.
Lorena: I to je nešto?! Ma divno! Mi inače imamo mjesec dana na rapolaganju pa ćemo sada mic po mic.
P: Radimo sve što je u našoj moći.
Lorena: Ma da. Pretrgli ste se!
Sam: Lorena...
Lorena: Šta Lorena?! Pa poludit ću!
Sam: A što se tiče te poruke...Ona je ostala kod Mije. Krenula je da je vama preda.
P: U redu...Aaa s kime je išla?
Lorena: Pa slušate li vi nas išta?! Sam vam je lijepo maloprije se rekla i sad mora opet! Pa mislim ako ovako nastavimo...
Sam: Lorena...
Lorena: Šta Samantha?! Pa ne mogu!
El: Otišla je sa Maxom...
P: A Max je?
Lorena: Navodni sin vašeg šefa!
P: Našeg šefa?
Lorena: Da vašeg šefa!
P: Ali naš šef nema sina...
Lorena: Pa tako sam i mislila! Dobro će biti i ako mu je uopće ime Max!
P: A znate li išta o njemu?
Lorena: Nemam pojma! Jučer sam ga upoznala na fakultetu. Rekao je samo da je isto godište kao i ja, da živi tu u blizini...A nemam pojma...
P: Sada ćemo to ispitati.
Policajac je nazvao upravu fakulteta i raspitao se za Maxa.
P: Razgovarao sam sa direktorom fakulteta...U tvojoj generaciji nema nikakav Max...
Lorena: A znala sam! Naivna sam ko guska! Sve sam mu povjerovala, a samo sam jednom razgovarala sa njim.
P: A kakav mu je auto.
Ivona: Nekakav crni golf čini mi se.
Lorena: A koje koristi kad ne znamo broj tablica.
Tada je policajac rekao drugome policajcu da se traži crni golf. A kao da je jedan. Sve je ovo besmisleno...Megan je rekla da mi je ono zadnji put da čujem Miju...Šta ako je već mrtva? Ne bih to mogla podnijeti.
P: Ovako, ostat ćete ovdje u stanici zbog sigurnosti, a vaše telefone ćemo morati uzeti da bismo ih spojili sa posebnim uređajima, i u slučaju da neko od otmičara nazove da ih možemo locirati.
Krenula sam da dam mobilni ali je tada zazvonio. Svi su skočili i uglas pitali "Ko je?" To je bio Harry. Srce mi je počelo još jače lupati.
Ivona: Pa otkud on, kod njih je sada noć?
Lorena: Nemam pojma... Samo se nadam da se nešto nije ni njemu dogodilo...
Harry: Lorena.
Lorena: Šta je bilo Harry, jesi li dobro?!
Harry: Jesam, ali čuli smo da se nešto dogodilo.
Lorena: Kako?
Harry: Novinari su vas uslikali kako idete u policijsku stanicu pa su nas probudili tjelohranitelji da vas nazovemo.
Lorena: Harry...
Harry: Lorena, reci mi šta se dešava.
Lorena: Oteli su Miu...
Harry: Molim?! Šta? Ko? Kad?
Lorena: Danas...Megan je otela...
Harry: Pa ja ne mogu vjerovati! Eto nas, odmah krećemo privatnim avionom. Drži telefon uz sebe da se možemo čuti.
Lorena: U redu, ali sada će nam uzeti telefone u slučaju da opet nazove...
Harry: Opet?
Lorena: Da...Zvala je već jednom i...Prijetila...
Harry: Ma samo da je nađem! Ubit ću je!
Lorena: Harry, smiri se molim te...I čuvaj se...Ja...
Počela sam ponovo plakati. Nisam se mogla suzdržati...
Harry: Izvini ljubavi...Molim te nemoj plakati. Sve će biti u redu...Evo ja dolazim...Samo budi jaka i čuvaj se...
Lorena: Važi...
Harry: Hajde idemo se mi spremiti. I čuvajte se.
Lorena: Hoćemo.
Harry: Volim te.
Lorena: I ja tebe. Čuvaj se i ti.
Harry: Hoću, ne brini.
Prekinula sam vezu i briznula u plač.
Sam: Otkud oni znaju?
Lorena: Ma novinari glupi!
P: Pođite sa mnom, odvest ćemo vas u jednu sobu. Tu ćete biti noćas.
Ivona: U redu...
Otišle smo u jednu prostoriju, posjedale i čekale. Bila je već kasna noć. Niko ništa nije progovarao...Policija ništa nije otkrivala...Sve smo plakale. Ja sam samo sjedila u čošku i gledala u jednu točku. Razmišljala sam o svemu. O svim trenutcima sa Miom...O svemu...Tada sam se sjetila mame i tate...Šta ako saznaju preko vijesti? To će im biti ogroman šok...
Lorena: Mama...Tata...
Ivona: Jaoo, pa oni ne znaju...
Sam: Ako želiš, ja mogu otići da ih nazovem...
Lorena: Ja stvarno nemam snage...
El: Bolje neka ode Ivona. Ona se ipak zna sa njima.
Ivona: Važi...Idem ja.
Lorena: I molim te pokušaj ih nekako smiriti...Ne znam šta bi da se njima nešto desi...
Ivona: Ne brini...Pokušat ću.
Razgovor je prošao veoma loše. Jako teško su to podnijeli...Žele da dođu u London ali mislim da nema baš koristi od toga...Tada je ušao policajac u sobu.
P: Jedna žena je došla da vas posjeti.
Lorena: Ko?
Tada je ušla Anne.
Lorena: Anne?
Anne: Jao tako sam se uplašila. Jako mi je žao.
Prišla mi je i zagrlila me. Odmah sam počela plakati. Inače sam takva osoba. Čim vidim nekoga kome je isto teško počnem da plačem još više.
Anne: Nemoj plakati dušo...Bit će to dobro...
Lorena: Plašim se...
Anne: Sve će biti u redu...
Prošla je skoro cijela noć...Bilo je pet sati ujutru. Još nije bilo nikakvih vijesti. El i Sam su zaspale na trosjedu, a Ivona je drijemala na fotelji. Ni one nisu cijelu noć spavale pa ih je umor savladao. Anne je bila sa nama negdje do 3h, ali smo joj rekle da ide kući da spava, pa će ujutru opet doći. Dečki bi trebali doći nekad popodne. Ja sam i dalje sjedila u istome čošku, razmišljala i plakala...Bilo je negdje oko 1o:ooh. I dalje nikakvih novosti. Djevojke su se probudile.
Ivona: Ejj...Koliko je sati?
Lorena: Deset...
El: Jesi li ti spavala?
Lorena: Ne...
Sam: Lorena, znamo da ti je teško...I nama je...Ali pokušaj malo odspavati...Ako nešto bude, javit ćemo ti...Ne možeš tako...
Lorena: Nema šanse...
Ivona: Kako hoćeš...Idem nam donijeti kafe...
Prošlo je nekoliko sati i ponovo nikakvih novosti. Skoro sat vremen sam hodala uz hodnik, niz hodnik. Nisam mogla da se smirim. Tada je neko viknuo.
Xxx: Lorena!
Okrenula sam se. To je bio Harry. Stajao je sa koferima u ruci. Bacio ih je i potrčao perema meni. I ja sam prema njemu. Snažno sam mu se bacila u zagljaj.
Lorena: Harry!
Harry: Ljubavi moja! Jesi li dobro?
Lorena: Bojim se...
Harry: Tu sam ja!
I dalje smo bili zagrljeni. Nisam željela da ga pustim. Počela sam plakati.
Harry: Sve će biti u redu!
Lorena: Hvala ti što si došao!
Harry: Zauvijek u tu biti uz tebe. Nemoj to nikada zaboraviti!
Lorena: Hvala ti što postojiš...