Dark prince

New friend

"It's okay if you don't have a soul. Mine is yours"

Kako pogrešan potez, bilo je prvo što sam pomislio. Malo je falilo da padnem na pod, ali sreća njegova nisam. Udario sam o par ljudi, dok sam pokušao ostati na nogama. Svi su već stali i počeli gledati ovu situaciju, što me je iznerviralo samo još više.

"Harry!" čuo sam Blairin glas kako vrišti na tog gada. Uspravio sam se i uputio mu smrtno ozbiljni pogled, prije nego sam krenuo na njega. "Justin" Blair je stala ispred mene.

"Blair" značajno sam je pogledao "Skloni se" prošao sam pored nje, ali je opet stala ispred mene.

"Molim te, nemoj" žalovito me je pogledala. "Ovo nam je prvi dan, nemoj da pravimo više haosa nego je već napravljeno" ruke je stavila na moja prsa. Što me je, odmah u tom trenutku smirilo, ali odmah. Ubrzano sam disao, pokušavajući se kontrolisati da mu ne razbijem jebenu facu. Koji mu je kurac danas? Blair se malo naljuti na njeg i to je to? To je potrebno da konačno skine masku, tog 'savršenog dečka', kakvog glumi od momenta kada sam ga upoznao.

Ipak, nakon svega, nisam mogao dopustiti da se samo tako izvuče. Kimnuo sam Blair, na što se sklonila. Uzela je kofere, koji smo predhodno iznijeli. Činilo se da su i ostali prestali gledati u nas, što mi je dalo priliku. Približio sam mu se i prije nego je i bio u stanju da reaguje, izveo sam mali pokret. Rukom sam ga udario u rame, snažno, na što je pao na pod. Nije ispustio zvuk jer sam bio brz i efikasan. Seronja, tako mu i treba kad gura nos gdje mu mjesto nije. Brzo sam se odmakao od njeg i prišao Blair.

"Idemo u sobu. Moraš to očistiti" prstom je pokazala na moje oko, koje je vjerovatno imalo malu ranu. Lik udara kao curica, tako da ne vjerujem da je nešto previše. Samo sam kimnuo i uputili smo se prema kampusu. Dok smo išli, dobio sam par pogleda, ali ništa previše. Ljudi ovde očito brinu za svoja posla, a ne tuđa. Što mi se svidjelo. Samo da se ovaj kreten nije pojavio, sve bi bilo dobro. Jutro, kao i vožnja, je prošlo savršeno. I onda sve ovo.

Ušli smo u kampus i uputili se prema trećem spratu, gdje je bila Blairina soba. I moja bi trebala biti tu negdje, ali kako idem u bratstvo, neće mi biti potrebna. Popeli smo se do sobe 209, i otvorili vrata. Unutra je već bila neka cura, Blairina cimerica predpostavljam. Bila je zgodna plavuša, sa previše tetovaža. 

"Zdravo" Blair je pozdravila, na što je podigla pogled, konačno nas ugledavši. Gledala je kroz prozor, naslonjena, dok joj je u ruci bila cigareta. Sudeći po njenom izgledu, bila godinu više od nas.

"Ti mora da si Blair?" upitala je. Pustila je zadnji dim i ugasila cigaretu, zatvorivši prozor. Zar je ovde uopšte dozvoljeno pušiti? "A ti si?" okrenula se prema meni. Odmjerila me je i mogu se zakleti da me je prepoznala, ali nije to željela pokazati. Upitno nas je pogledala, prilazeći. "Ja sam Kylie" pružila je ruku Blair.

Rukovale su se "Blair, drago mi je" spustili smo kofere na njen krevet. "Ovo je Justin" kimnula je, uputivši mi osmijeh. 

"Ja moram ići sad, prije toga" uzela je tašnju i iz nje izvadila nešto što se činilo kao pozivnice "Očekujem vas večeras na zabavi, održava se u bratstvu 'Alpha Delta Phi'. Svi će biti tamo, to je zabava za početak školske godine" veselo je rekla "I svake godine bude ludnica!"

Uzeo sam pozivnice "Naravno, doći ćemo" usiljeno sam se nasmiješio. Samo je kimnula i izašla. Zakolutao sam očima "Čini se kao smor" iskreno sam rekao. Nešto mi se ne sviđa kod te cure, i ne mogu još uvijek reći šta. 

Blair je slegnula ramenima "Nije loša" otvorila je ormariće i izvadila nekoliko maramica, predpostavljam da mi ovo obriše "I da" prišla mi je "Dobro si ono tamo izveo"