Dvina je je disala kako bi igrala. Balet je sve što je znala i što ju je činilo srećnom. Kada je bila na korak od ostvarenja svog sna, desila joj se strašna nesreća. Ostala je u invalidskim kolicima.
Nekada glavna tačka pozornice, počela je živeti...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Kasniš". Smeštam se preko puta žene duge smeđe kose i gotovo identične boje očiju kao što su Dvinine. Ledenica iz njih seva na prvomajskom suncu.
Primiče se meni preko belog stolnjaka i strelja me čkiljeći. Taman kada ponovo otvori tanke usnice priđe nam konobar.
"Izvolite". Ne gledam u njega, već u nju. Jer ovu igru mogu da igraju dvoje. Podižem obrvu i kažem mu:
"Kraći sa mlekom i čaša mineralne vode". Dečko klima glavom i gubi se iz mog vidokruga.
"Govori Trevore, kako je?" Već vidim da ne može da podnese intenzitet kojim je gledam, kao dokaz, blago crvenilo joj oboji jagodice. Sklanja pogled od mene samo da bi srknula kafu i bacila pogled ka ekranu telefona koji joj dva puta zapišti.
"Isto". Ne znam šta bih dođavola drugo rekao, jer to da je isto je stvarno istina. Koliko god i ja sam želeo da bude drugačije.
"Radiš li ti uopšte na tome da joj bude bolje?" Mršti se i gladi kosu iza ušiju. Tako je uštogljena, kao da je progutala motku od dva metara.
"Radim. Ali nisam čudotvorac. Kako ne kapiraš da ona nipošto ne želi da joj bude bolje. Prosto kao da jebeno uživa u bolu koji nameće sama sebi".
"Moraš da je trgneš. Ona je tvrdoglava, ali ako se nađe neko još tvrdoglaviji od nje, popustiće na kraju. Znam je ceo svoj život, i veruj mi da joj je potreban neko kao ti". I pored tone šminke, tamni krugovi su joj vidiljivi ispod očiju. Deluje umorno, iscrpljeno i pre svega zabrinuto.
"Ne znam baš da li sam ja najbolje društvo za nju. Uostalom ni ti me ne poznaješ".
"Ne poznajem te, ali dovoljno je da te pogledam da znam da si šarmer. Trevore, molim te ne teraj me da te podsećam na naš mali dogovor, jer ne želim da ispadnem veštica. Koliko god ti misliš da sam ja beskrupulozna, u životu cilj jednostavno mora opravdati sredstva. A moj cilj je da Dvina ne postane jebena mumija".
"Da, ali u ovom slučaju sredstvo kojim se služiš je moja majka". Stežem pesnice, skupljam pljuvačku kako bi poterao kamen koji mi od besa stoji u grlu.
"Nije tačno. Sredstvo kojim se služim si ti. A tvoja majka je samo motivacija da odradiš posao kako treba". Stavlja naočare za sunce na oči, jer joj se beonjače blago zacrvenjuju. Da li je moguće da će početi da cmizdri.
"Reci ako ne želiš više da učestvuješ, nije problem naćiću nekog drugog".
"Ne želim da budem više tvoje zamorče". Udarim pesnicom u sto, i uplašim konobara koji je baš krenuo da spusti šoljcu ispred mene.
"Izvini". Promrmljam gledajući u uplašenog dečkića.
"Ništa strašno. Izvolite". Spusti mi kafu i mineralnu na sto i povuče se.
"U redu, oslobođen si Trevore. Rećiću timu koji radi na tome da tvoja majka ponovo otvori oči, da se povuče".
"Neka ide sve u tri lepe. Znači nemam izbora". Ponovo me hvata nalet besa, i dođe mi da je presavijem preko kolena i pošteno je ispljeskam. Mrzim da me bilo ko ucenjuje.
