Dvina je je disala kako bi igrala. Balet je sve što je znala i što ju je činilo srećnom. Kada je bila na korak od ostvarenja svog sna, desila joj se strašna nesreća. Ostala je u invalidskim kolicima.
Nekada glavna tačka pozornice, počela je živeti...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Slušam Niki dok mi drži predavanje o fijasku koji se dogodio prekjuče. Ona pizdi i šetka levo desno po njenom penthausu na River Northu. Malo se zagleda kroz prozor u ulice, pa nastavi opet putanjom hodnik, bar, kauč.
Seda napokon posle dobrih petnaest minuta pričanja o neodobravanju tatice, na lila sofu i dramatično prebacuje nadlanicu preko čela.
Nikada mi pre nije padalo na pamet, ali, eto, sada razmišljam o tome kako ovde ima previše prozora. Ustvari čitava spoljna strana je u staklu. Ne sviđa mi se. Previše deluje sterilno, i pored svih tih staklenih površina, kao da poručuješ prolaznicima: Gledajte šta sve imam u kući. Želim li ja uopšte da živim ovde?
Čak ga nije sama ni uredila. Ovde nema njenog pečata, traga, života.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ni Dvini se sigurno ne bi svidelo. Ona voli tople boje, barem tako piše na papiru koji sam dobio. Ona voli sunce i maslačke. Voli crvenu. Kao krv kao život, kao puls. Dok Niki voli hladnoću, voli robovanje, pokornost, besprekornost i disciplinu. Moram ih prestati upoređivati. Nije fer ni prema jednoj.
"Slušaš li me ti uopšte?"
"Slušam te. Izvini". Ne znam ni da li mi je stvarno žao. Jer stvar je u tome da je Nikin otac jednostavno guzica od čoveka.
Prehranjena, ćelava, nauljana guzica. I ne želim ni pod tačkom razloga da glumim uvlakač za njegovu zadnjicu. Bolje rečeno, neću da budem tanga gaćice čoveku koji misli da novcem može kupiti baš sve.
I stvarno ne znam na koga je Niki lepa, jer i onaj zategnuti fosil od njene majke me je oduvek plašio. Mislim da su joj 90 procenata viška kože sakrili iza ogromnih ušiju.
"Hoćeš li da mi objasniš zašto mi se juče ceo dan nisi javljao?" Grozničavo razmišljam šta i kako da joj kažem. Njene prodorne tamne oči odmeravaju svaki moj pokret. Bore joj se usađuju između gušćih obrva, jer znam da pokušava da me pročita.
"Pomagao sam Dvini". Odlučim se za polu istinu. Jer iskreno dok sam ja lečio nju, izgleda je i ona lečila mene. Ne sećam se kada sam poslednji put više uživao nego juče.
