Dvina je je disala kako bi igrala. Balet je sve što je znala i što ju je činilo srećnom. Kada je bila na korak od ostvarenja svog sna, desila joj se strašna nesreća. Ostala je u invalidskim kolicima.
Nekada glavna tačka pozornice, počela je živeti...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Naučila sam ponovo da se smejem. I dok gledam svoj lik u ogledalu, ne mogu , a da se ne pitam ko je ova devojka?
Obraza zarumenjenih od ljubavi, očiju bistrijih nego izvorska voda, ružičastih usana i najšireg mogućeg osmeha.
Zar je toliko malo potrebno za sreću? Samo da te neko voli? I sve ostalo vremenom dođe na svoje.
Dodirnem usne, osećajući u njima blago trnjenje od poljubaca. Na sekund mi se vrati sećanje na prethodnih sat vremena.
Na njegove prste koji šaraju mojim telom. Njegove oči koje svaki put kada me pogledaju zadrhtim pri dnu stomaka. Predivnu putanju njegovog mokrog tela. Svaki prevoj, svaki mišić, svaku liniju koja čini jednu predivnu celinu. Njega- mog čoveka.
Nije to što osećam samo požuda, samo strast, jer i da sam slepa, opet bi mi trebao njegov glas. I da sam gluva tražila bih njegovu ruku da me vodi. Da sam nema, potražila bih u njegovim očima reči koje mi nedostaju.
Ljubav, ljubav, ljubav, ljubav, ljubav kao doza heroina iznova pokreće sat u mom srcu. I kada sat jednom bude stao, znam da će se kazaljke poklopiti na dvanaest, i posledni krug sekundare reći će mu isto što i uvek: Da ga volim.
"Jel si spremna". Njegov pogled zapazim u ogledalu. I tek tako oduzme mi dah. U crnim pantalonama i beloj košulji, rukava podavijenih do laktova, izgleda ležerno i elegantno.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Nisam videla da si kupio i ovo odelo". Okrenem se da pogledam.
"Kad sam video da ćeš uzeti crvenu haljinu, morao sam da joj nađem odgovarajućeg pratioca. Ne bi išlo, da ja pored tebe koja izgledaš kao da si došla pravo sa piste iz Milana, nosim šorts i majicu, kao da sam došao sa pecanja". Nasmejem se slatko, jer znam da on nikada ne bi mogao da izgleda kao da je došao sa pecanja, pogotovo jer je od onih muškaraca koji vode računa o tome kako izgledaju.
I dopada mi se to kod njega. Zato što me muškarci koji teže primitivnim vrednostima, tipa: sad sam ustao, navući ću čistu majicu i kraj, užasno nerviraju. Takav sam kakvim me je priroda načinila stav je okej, ali ta ista priroda te sigurno neće išamarati ako povremeno budeš koristio češalj ili dezodorans.
