Dvina je je disala kako bi igrala. Balet je sve što je znala i što ju je činilo srećnom. Kada je bila na korak od ostvarenja svog sna, desila joj se strašna nesreća. Ostala je u invalidskim kolicima.
Nekada glavna tačka pozornice, počela je živeti...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kako divan dan. Divan da se živi. Blizu sam one koju volim. Pomislim dok gledam sve procvalo. Dok gledam zelenilo i pokušavam da zaokupiram misli, kako ne bih crk' o od neizvesnosti.
"Imamo pozivnicu". Denis hladne glave otvori prozor i pruži beli koverat jednoj od gorila koje čuvaju ulaz. Čovek nas sve pogleda namršteno, ali ipak da znak drugom da nam otvori kapiju.
To je to! Ušli smo. Lakne mi i već sam korak bliže do svog cilja.
Parkira kola i svi izađemo:
"Ljudi ovde se rastajemo. Neka se svako drži svog zadatka". Ulazim u kuhinju i kuvarica mi pokazuje sporedni ulaz na koji mogu da se uvučem i pretvaram da sam jedan od konobara.
***
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Dođi pored mene". Majka nemajući strpljenja posadi me pored nje.
"Gde gori?" Prošapućem, nije mi jasno zašto je očajnički morala da me postavi pored nje, kad ceremonija još nije počela.
"Slušaj me dobro. Nemoj da ti neke glupave ideje padaju na pamet. Ideš u Njujork, i moja je zadnja, neka ti bude jasno. Budeš li pokušala nešto, ugasiću ti račun Dvina, ostaćeš bez prebijene pare". Udišem duboko vazduh, grizem krvnički usnu, dok sam donju vilicu isturila napred. Malo je reći da sam besna. Ne, nije ovo bes, ovo je nešto mnogo gore i mnogo jače.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
